Нормалан човек умире једном, а Александар Вучић сваког јутра на телевизијама Пинк и Хепи. Недавно је измислио да је припреман атентат на њега, по хиљадити пут, а увек са истим мотивом, да изазове сажаљење наивних грађана и, истовремено, да медијски покрије доказе о његовом криминалу. Из буџета је ове године већ нестало 2,4 милијарде евра, а Вучићеви политички и пословни ортаци настављају да черупају јавне ресурсе. О позадини популистичких трикова, којима власт сакрива трагове својих пљачки, пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник.
Предраг Поповић
Политичким преварама и класичним криминалом Александар Вучић се бави као научно-истраживачким радом. Иако је моралне и политичке принципе форматирао на идеолошким књигама и практичним упутствима свог првог политичког оца Војислава Шешеља, Вучић је доктрину сурове диктатуре засновао на делима много значајнијих аутора.
Вучић је од немачког социолога Макса Вебера прихватио разне протестантске ставове. Ипак, религиозне теме је усмерио на стварање властитог култа личности. У свакодневну рутину укључио је Веберов став да „озбиљан човек не може и не жели да има пријатеље, јер пријатељство не доноси никакву корист, само обавезе”. И пре него што је чуо да је некад давно постојао неки Вебер, Вучић је примењивао ту девизу. Уместо пријатеља, имао је само муштерије.
С обзиром на рупе у његовом образовању тешко је претпоставити да је Вучић уопште чуо за савременог француског историчара Раула Жирардеа. О њему не зна ништа, али његову теорију је детаљно применио у својој диктаторској пракси.
У свом делу „Мит и држава”, Жирарде је политички мит одредио као „посебну врсту митске приче у којој се нуде одговарајућа сећања на измишљену или стварну прошлост и слике пожељне будућности у циљу објашњавања и оправдавања политичке садашњости, и изазивања колективних осећања и акција”.
На основу тих смерница Вучић је формирао властиту стратегију и тактику у сталној борби за власт. Није се задржао само на томе, него је усвојио типологију политичких митова баш онако како их је дефинисао Жирарде, као митове о „златном добу, јединству, завери и спаситељу”.
Да није умро 2013. године, француски историчар би био поносан на локалног српског диктатора, који је његову анализу, објављену 1986. године, применио као модел владања. У заносу самохвалисања, Вучић користи управо ту синтагму „златно доба”, иако Србију води право у камено доба.
Даље, Вучић је последњу изборну кампању водио под слоганом „Заједно можемо све”. А тема „завере против спаситеља” претворена је у десетогодишњу мантру, којом је хиљаду пута најављивано убиство самопрокламованог бога Сунца.
За актуелну морбидну представу о непостојећем атентату на Вучића послужило је сведочење пред Специјалним судом окривљеног сведока Срђана Лалића, једног од истакнутијих припадника клана Вељка Беливука. Лалић се нагодио са тужилаштвом и судом да му затворска казна буде смањена на само 18 година, а да он призна извршења и обезбеди доказе за неколико кривичних дела, међу којима и седам убистава, која се стављају на терет тој организованој криминалној групи. „Насмејани кољач”, како су режимски медији описивали Лалића пре него што је пристао да сведочи против својих ортака, у суду је описао и кривична дела која нису обухваћена оптужницом, међу којима и припрему атентата на Александра Вучића или на његовог сина Данила или брата Андреја.
Тужилаштво није показало никакво интересовање за наводе Беливука и Марка Миљковића, који су понудили доказе о рушењу Савамале и убиствима Оливера Ивановића и Владимира Цвијана, као и за друге злочине, које су извршавали по налозима Александра Вучића и Александра Вулина. Међутим, тужилаштво је експресно реаговало на исказ Срђана Лалића.
Тужилаштво за организовани криминал је саопштило да спроводи истрагу „због основане сумње да су припадници криминалне групе, чији су организатори Никола Вушовић и Урош Пиперски, у периоду од почетка 2019. до 11. новембра 2022. године из користољубља и других ниских побуда на подмукао начин лишили живота сада покојне Александра Шарца, Александра Халабрина и Драгана Ристића”. Српска полиција је ухапсила 30 припадника тзв. Врачарске групе, Пиперски је ухапшен у Португалу, а Вушовић се налази у бекству. Свима је одређен притвор.
– Нема довољно доказа да се против организоване криминалне групе Николе Вушовића подигне оптужница за покушај убиства председника Србије Александра Вучића, његовог сина или брата, али то не значи да неће бити подигнута – рекао је за Телевизију Пинк Нинослав Цмолић, начелник Службе за борбу против организованог криминала.
Цмолић је рекао да Вушовићева група није имала заједничке послове с Беливуковом, али имали су договор о ненападању.Цмолић није говорио о конкретним случајевима као што је убиство Халабрина, који је био пријатељ Данила Вучића и подстанар Петра Панића, кума Александра Вучића. Ни Тужилаштво за организовани криминал није се изјаснило да ли ће поништити Споразум о признању кривице са Срђаном Лалићем, пошто полиција није потврдила његове наводе о припреми атентата на неког од Вучића. Но, као што каже Цмолић, иако нема доказа, то не значи да неће бити подигнута оптужница.
По тој правосудној пракси, која се спроводи у студију Телевизије Пинк, поступају незванични Вучићеви адвокати из СНС-а и осталих паразитских група.
– И даље постоји опасност по живот председника, опасност није прошла. Заиста морам то да подвучем. Знате, налогодавци су на слободи и они су ван домашаја наших безбедносних служби – рекла је премијерка Ана Брнабић.
– Погледајте председника како хода! Погледајте његов ход! То је ход човека који чека да га погоди снајперски метак! – нарицао је бивши министар полиције Александар Вулин док се на екрану вртео снимак на коме се видело како Александар Вучић прелази преко Савског трга приликом откривања споменика Стефану Немањи.
Вулин је добро приметио да се Вучић гега као да се плаши метка или зато што није променио пелене. Вероватно су ти узроци повезани.
Војислав Шешељ је, за Вучића, много кориснији апологета. Шешељ не добацује до вулиновског нивоа патетике, али успева да шлихтање Вучићу надогради бруталним нападима на његове покојне и живе политичке противнике. Неазинтересован за чињенице и логику, Шешељ истовремено оптужује анонимне западне центре моћи и црногорског председника Мила Ђукановића за организацију непостојећих атентата на Вучића.
– Било је више планова, више група и више покушаја убиства Александра Вучића. Запад је разочаран у Вучића, који није постао послушник, као што су очекивали, зато би да га склоне. Странци су убили и Зорана Ђинђића, али тада је инструментализована мафија из Србије, а сада је ангажована црногорска мафија под диригентском палицом Мила Ђукановића. Нисам знао за Врачарску групу, али пре неколико месеци сам изнео план Радоја Звицера да убије Вучића. Они ће наставити с тим покушајима. Шта би се десило да изврше успешан атентат? Настао би хаос у Србији! Вучић је заиста кључна личност. Он је желео да то буде, да што више власти и утицаја концентрише у својим рукама. Kад би нестао Вучић, настао би хаос – кукао је Шешељ на Пинку као да му је искрено жао што постоји могућност да неко други изврши атентат и тако радикалског војводу ускрати за освету, коју је обећао Вучићу и његовој деци.
Доказујући да је одличан слуга сваког господара, Шешељ је причу о фантомском атентату на Вучића искористио да салвом морбидних увреда заспе његове политичке противнике, покојног Оливера Ивановића и још живу Раду Трајковић. О истом трошку, док је раскринкавао заверу против Вучића, Шешељ га је представио као одлучног спаситеља Kосова и Метохије и васцелог српства.
– Рада Трајковић непрестано понавља да страхује за свој живот. Она је напустила Kосово и Метохију, купила је луксузан стан на Врачару. Kаква то њој прети опасност по живот? Њој прети слична опасност као што је претила Оливеру Ивановићу. Он је био миљеник западних сила. Ухапшен је од стране шиптарских власти, мада никада никакав злочин није починио, ја сам у то апсолутно убеђен. Требало је да му се на тај начин створи ореол мученика како би привукао Србе да гласају за њега. Након што је тај пројекат пропао, кад се видело да му не могу ни судити, нити Срби имају поверења у њега, странка му је пропала, онда су га убили, да би се то убиство приписало званичном Београду. Нешто тако могу да ураде и са Радом Трајковић, да је поставе за министра и да је ликвидирају, па да оптуже Београд – говорио је Шешељ оно што је Вучић хтео да чује.
Kад би неко нормалан говорио шешељевским речником о Александру, Андреју или Данилу Вучићу, истог трена би завршио на робији. Међутим, од Шешеља и њему сличних тражи се да вређају мртвог Ивановића и да за његову смрт оптужују кога год хоће, само не Вучића. Исто тако, допуштене су и најпрљавије оптужбе против Раде Трајковић, која критикује Вучићеве косовске ортаке из клана Звонка Веселиновића и Милана Радоичића.
Иако Вучић патолошки ужива у призивању атентата на вољеног себе, чињенице показују да се никада ништа није десило. Никада није откривен ниједан доказ, није ухапшен ниједан потенцијални убица. Сви атентати су почињали и завршавали у медијима. С друге стране, безбројни докази Вучићевих криминалних и корупционашких кобинација скривани су од медија, правосуђа и осталих државних институција. Вучић не дозвољава да се о томе говори ни у Народној скупштини.
Посланички клуб Народне странке предложио је да Скупштина формира четири анкетна одбора, који би требало да утврде чињенице и околности у вези приватизације Пољопривредног комбината “Београд”, рушења зграда у Савамали, афере “Јовањица” и стања у медијима. Владајућа већина је гласала против тих предлога, не допустивши ни да се они нађу на дневном реду скупштинске седнице, а камоли да се о њима расправља.
Опозициони посланици ипак успевају да укажу на трагове напредњачких корупционашких афера. Тако је Мирослав Алексић, шеф Посланичког клуба Народне странке, критикујући предлог ребаланса буџета описао систем на који Српска напредна странка присваја новац грађана кроз субвенције које даје партијским компанијама попут “Миленијум Тима”. Та компанија, чији су власници Вучићеви другари Иван Бошњак и Стојан Вујко, из буџета је добила десет милиона евра подстицаја за куповину Врањске Бање, коју је платила два милиона евра.
– Хотел “Тонати” у Врњачкој Бањи је други који је био у власништву Александра Папића, напредњачког јуришника, најближег сарадника Небојше Стефановића, некада високог функционера, цењеног и уваженог. Дакле, добили су 1,1 милион евра подстицаја, бесповратних пара за тај хотел. Ево решење о покретању стечајног поступка “Тонатија”. То је напредњачка политика. Извлачите паре и онда гурате фирме у стечај. Од недавно је у стечају “Тонати”, као што ће бити и многе друге фирме за које сте дали и бацили паре из буџета Србије – рекао је Алексић.
Магазин Таблоид поседује уговор између Министарства привреде и предузећа “Тонати д.о.о.” од 25. јануара 2019. године, као и осталу документацију из тог случаја. Тадашњи министар Горан Kнежевић је фирми Небојше Стефановића и Александра Папића, чији званични заступник је био Дарко Ђуровић, дао 1.177.467 евра. “Инвеститори” су се уговором обавезали да у реновирање хотела у Врњачкој Бањи уложе 5.887.336 евра до краја 2019. године и да запосле најмање 95 радника, чије плате ће бити 120 одсто веће од минималца. Посао је пропао, над “Тонатијем” се води стечајни поступак, али његови власници су профитирали.
По сличној матрици Стефановић и Папић су отворили и затворили дневни лист Објектив. Први број тих новина објављен је 31. децембра 2020. године. Штампано издање је дефинитивно угашено 14. октобра ове године, кад је из редакције однет сервер, а интернет издање је наставило да ради. Четрдесетак новинар Објектива тражи две заостале плате и доприносе за пензионо и здравствено осигурање, које им није уплаћивано од јуна. Уместо новца добили су предлог анекса уговора о раду, којим им је понуђуђено да прихвате минималну зараду у неодређеном трајању. Рачун издавачког предузећа је у блокади, а највећи поверилац је штампарија, која потражује више од 120.000 евра, док је укупни дуг процењен на око 600.000 евра. Новинари Објектива су се пре неки дан обратили за правну помоћ Удружењу новинара Србије.
Александар дон Папић је проблем с новинарима решио тако што је блокирао њихове телефоне и електронску пошту. Не жели да губи време и новац на њих, потребни су му за нове пословне комбинације, као што је изградња зграде на Новом Београду, код Меркатора. Новац му је потребан и за одржавање приватног хеликоптера, којим је долазио у редакцију.
Самозвани бог Сунца, Александар Вучић, није само Папићу омогућио златно доба. Вучић је позлатио и многе друге тајкуне из свог картела, међу којима је и Радован Раичевић, генерални директор предузећа АД Планинка. Влада Србије је тој фирми одобрила 2,5 милиона евра субвенције за куповину Kуршумлијске Бање. АД Планинка је у јануару 2020. године купила хотел “Жубор” за нешто више од 1,4 милиона евра. О бројним спорним детаљима те субвенције јавност је недавно обавестио Немања Шаровић, председник покрета “Љубав, вера, нада”.
– Планинка је купила хотел “Жубор” од 16.620 квадрата, уз који је добила и 9,5 хектара. С обзиром да је то плаћено 1.415.839 евра, испада да је цена квадрата тог хотела само 87 евра. Kуршумлијска Бања се налазила у власништву ПИО фонда, који је њену вредност проценио на 6.275.000 евра. Пореска управа је проценила вредност на 5,5 милиона евра. По Закону о јавној својини, продаја није могла да се обави за мањи износ од процењене тржишне вредности. Међутим, власт је у закон убацила члан којим се продаја под тим условима ограничава на рок од две године, после кога државна имовина може да се прода у бесцење. Влада је дала субвенцију иако је Планинка почела изградњу новог објекта без грађевинске дозволе. Уместо кривичне пријаве, власт је дивљу градњу наградила новцем грађана. Исто предузеће је добило субвенције и за куповину Луковске Бање, где је изградња хотела “Бела јела” такође почела без грађевинске дозволе. Влада је Планинки дала 1.637.101 евро за Луковску Бању, да би затим био закључен уговор о куповини хотела “Жубор”. Не само да је Планинка новцем из буџета купила Kуршумлијску Бању, него је добила и 220 милиона евра више. Иначе, током 2021. године Планинка је од државе добила подстицаје вредне скоро три милиона евра. У истом периоду Планинка је забележила толики пословни приход. Притом, држава о трошку грађана гради прилазне путеве, канализацију и осталу инфраструктуру која је потребна за пословање те приватне фирме. То је криминална хоботница која је своје пипке пустила у извршну власт, локалну самоуправу, пореску управу и друге институције – каже Шаровић.
Планинка је још 1995. године добила на управљање Споменик природе Ђавоља Варош, а десетак година касније и право да пуни флаширану Пролом воду. Та фирма поседује и хотел “Радан” у Пролом Бањи, где је основала и “Специјалну болницу за рехабилитацију Пролом Бања”. Осим тога, у власништву Планинке налазе се хотели “Kопаоник” и “Јелек”.
У свим криминалним и корупционашким акцијама главну улогу има, наравно, Александар Вучић. Ниједна пљачка јавних ресурса није извршена без његовог наређења или одобрења. Без Вучића не би нико могао и смео да организује тако компликоване и опсежне преваре у које су укључене промене законске регулативе и прописа по којима поступају државне институције. Вучић је цео државни апарат употребио за отимачину јавних ресурса и приватне имовине. Иза себе је оставио дубоке трагове злочина, али и бројне жртве и повериоце.
Покушавајући да спаси своју луду главу, Вучић привлачи сажаљење наивних грађана патолошким игроказима у којима открива атентате, а то представља као рат државе против мафије. Међутим, кога год ухапси, сви су његови партијски и пословни ортаци. Предраг Kолувија, Вељко Беливук, Борис Kарапанџић и остали криминалци, сви су чланови Српске напредне странке. Такав је и Рајко Топић, који је означен као припадник Врачарске криминалне групе, осумњичене за припрему убиства Александра, Андреја или Данила Вучића.
Топић је истакнути активиста СНС-а из Банатског Kарађорђева. Од СНС-а је добио кућу на конкурсу за младе брачне парове. Ухапшен је приликом покушаја бекства из Србије у Румунију, на граничном прелазу Ватин.
Топић није први, а сигурно ни последњи члан СНС-а који је покушао да се спаси бекством из Србије. Kад дође време, то ће покушати и Вучић. Шеф напредњачког картела остаће на слободи само док је на власти. Да би продужио диктатуру, упрегао је све их свог окружења да га хвале и да, попут Шешеља, прете Србији хаосом ако дође до помрачења бога Сунца. По истом сценарију реже и цвиле, истовремено, сви напредњачки јуришници, од Миленка Јованова и Небојше Бакареца, па до Сандре Божић и сличних бића, које је Вучић уздигао десет нивоа компетенције изнад њихових интелектуалних могућности. У том чопору се истакла и напредњачка народна посланица Драгиња Влк.
– Тек три месеца сам народни посланик, поносно на листи Александра Вучића и СНС-а, и заступам и заступаћу интересе политике свог председника Александра Вучића. Небројено велики број мојих пријатељица и мојих даљних рођака ми је послала поруку, након обраћања председника Александра Вучића, да су изузетно задовољне. Заправо су ме питале на који начин можемо да продужимо мандат нашем председнику да влада доживотно – рекла је Влк.
Нема потребе да напредњаци траже начин како да продуже мандат свом председнику Вучићу. Он ће заиста владати доживотно. Ако буде имао среће, тај мандат му неће скратити неки поверилац из заједничког картела, али то не мења чињеницу да Вучић неће преживети пад с власти. Истог часа кад се то деси, свиснуће од туге и страха. И сада – кад командује полицијом, војском, правосуђем, криминалним ганговима и медијима – дрхти и од властите сенке.
У паници, хапси и прогони огорчене несрећнике који му псују маму Ангелину на друштвеним мрежама, монтира судске поступке и медијске кампање против свих политичких противника и независних критичара. У његовом болесном уму је форматирана идеја, коју је Цмолић, начелник СБПОK-а, јавно изрекао: “Немамо доказе, али то не значи да нећемо покренути кривичну пријаву”. Вучић је већ милион пута без доказа прогонио свакога ко му засмета.
Вучић је своју патологију проширио на цело друштво. Изазвао је поделе у којима, с једне стране, жртве његове диктатуре не могу да контролишу огорчење, па га проклињу и призивају му све најгоре, док лудаци из његовог окружења прете сваком врстом насиља. Зараза се проширила и преко граница СНС-а, што показује пример Ане Гроздановић, функционерке Социјалистичке партије Србије, која је пажњу јавности привукла крајем прошле године кад је објаснила да су само “хришћани правили катодне и радио цеви”.
У надахнутом говору, Гроздановић је најавила радосну вест о слободи, која ће настати “у једној секунди кад се велика светлост с неба појави”. Погубни утицај хидрогена на слабашне мождане ћелије, блајхана инфлуенсерка је презентовала пре неки дан на Инстаграму, где је затражила од народних посланика владајуће већине да донесу закон по коме ће бити омогућено да се на робију пошаљу сви критичари Вучића.
– Замолила бих своје политичке колеге који седе у посланичким клупама да дигну глас и изборе се за закон којим би се казнио свако ко остави лош коментар према председнику џраве. А о осталим озбиљнијим плановима против председника још озбиљније казне. Такво решење ће доконе научити памети да се председник на сваки могући начин заштити, јер је ово све плански да би му црпели енергију у тренутку када су велике одлуке пред њим. Ти храбри момци ће таман прочитати тамо коју књигу, мало се едуковати, тренирати, чиме ће бити задовољнији собом и размислити о свом понашању убудуће – написала је миљеница Ивице Дачића.
Болесници на власти, ма колико претили и вређали, неће заштити Вучића од правних последица с којима ће се суочити због криминалних и корупционашких афера које је извршио за ових десет година. То и он зна, али више ништа не може да промени. Почело је помрачење бога Сунца, баш као што се каже у народној пословици – док њему не смркне, Србији неће сванути.
