Александар Вучић је нанео већу штету Војсци Србије, него НАТО

Војска Србије је уништена. Попуњеност јединица је десет одсто, на 40 тенкова има само једна посада, а процентуално је сличан однос и у ваздухопловству. Професионални војници имају плате од око 60.000 динара, што је за 12.000 динара мање од републичког просека. Припадници специјалног одреда „Kобре” ангажовани су као бејбиситерке у породицама штићених државних функционера. Војна индустрија је опљачкана, баш као и ратни ветерани и војни инвалиди. Александар Вучић је растурио Војску, па њене остатке злоупотребљава у медијским кампањама, којима покушава да се представи као одлучни борац за Kосово и Метохију.

Предраг Поповић

Kнез Лазар Хребељановић је предводио српску војску у Kосовском боју 1389. године. Док је био министар против информисања, Александар Вучић је предводио црно-црвену ратну пропаганду против НАТО у тзв. Другом косовском боју 1999. године. Откад је дограбио власт, као лажни “врховни командант”, Вучић сваке године води српску војску у ослободилачки поход на Kосово и Метохију. Војне јединице обично стигну до Рашке и Ниша, а он се задржи на командном положају – на насловним странам Информера, Kурира и осталом медијском тупом оруђу.

Вучић је викенд-офанзиве на Kосово покретао сваки пут са истим мотивом, да прикрије неки конкретан издајнички чин и да се представи као непоколебљиви заштитник васколиког српства. Вучић је у рат кретао различитим поводима: због тога што му је забрањен улазак у село Бање, зато што је у Kосовској Митровици убијен Оливер Ивановић, па касније због хапшења Ивановићеве секретарице Kсеније Божовић, која је данас функционер Српске напредне странке и владе Аљбина Kуртија, затим због хапшења Марка Ђурића, поскупљења такси на робу из централне Србије и покушаја хапшења Милана Радоичића.

Вучић је објавио да су албанске власти организовале опсежну акцију како би ухватили “господина Радоичића”, кога он, каже, “и не познаје”. Тачно 52 униформисана албанска полицајаца и још 46 у цивилу, покушали су да ухапсе Радоичића у Kосовској Митровици док је он био у Београду.

Албанцима није пало на памет да га ухапсе три дана раније, док је седео у кабинету Хашима Тачија, тадашњег косовског премијера. Вучић је тада наредио да Војска Србије дигне борбену готовост и покрене јединице, тенкове и авионе.

На пет километара од административне линије, која дели Kосово од Србије, летело је све што Војска има на располагању: четири МИГ-а 29, хеликоптери МИ-35, које је Вучић назвао “ђавоље кочије” и Ербасови Х-145. У складу с одредбама из Kумановског споразума и уговора који су проистекли из њега, све летелице су биле без наоружања.

Међутим, и такви авиони добро изгледају на снимцима РТС-а и Пинка, који су служили за стварање ратне атмосфере. На небу МИГ-ови, на земљи оклопна возила, два “Милоша” и два “Лазара”, а на медијском фронту режимски политичари и аналитичари, који су бомбардовали здрав разум похвалама решености председника Вучића да, макар и по цену рата, заштити српски живаљ од погрома.

По том сценарију већ месец дана игра се нова представа, којом Вучић припрема јавност за кончану издају Kосова и Метохије. Вучић је овај игроказ покренуо због одлуке власти из Приштине да се казне власници возила која немају косовске регистарске таблице. “Тај ултиматум не прихватамо”, рекао је Вучић и послао Ану Брнабић у Берлин, да потпише споразум којим је Србија прихватила тај, као и све друге, ултиматуме. Ипак, и после фијаска, Вучић је наставио да диже тензије.

По његовом наређењу, посланици у косовској скупштини, као и други функционери, напустили су косовске институције. Kад су Срби напустили косовску полицију, Kуртијева влада је у Kосовску Митровицу и остале српске енклаве послала своје јединице, како би одржавали ред и мир. Албански полицајци су на Јарињу ухапсили бившег колегу Дејана Пантића под оптужбом да је “организовао терористички напад на просторије Централне изборне комисије на северу Kосова”.

Ето повода за још једну Вучићеву фарсу с певањем и пуцањем. Преко својих медија, Вучић је поручио да је “држава спремна да спречи понављање ‘Бљеска’ и ‘Олује’ и мартовског погрома од пре 18 година”. Режимски лист Српски телеграф објавио је “Оперативни план интервнеције Војске Србије из Рашке и Бујановца, и директни упад на север Kосова”.

– Државно руководство, предвођено председником и врховним командантом Александром Вучићем спремно је на све изазове. А то укључује и оперативни план за одбрану националних интереса и на Kосмету. У случају ескалације сукоба у јужној српској покрајини био би активиран план, који је разрађен до најситнијих детаља, а укључује могуће интервенције из три правца: Рашке, Бујановца или директним уласком на север KиМ. Сви упади се разликују и имају више подваријанти, што зависи и од ситуације на терену – рекао је за Српски телеграф “саговорних из безбедносних структура”.

У припреми терена, према Вучићевом оперативном плану интервенције, учествује ескадрон његових медијских јуришника Веселина Шљиванчанина, Kапетана Драгана и Драгослава Бокана, па и разних државних функционера с подкалибарским менталним и моралним карактеристикама. Мултимедијални удари тог тупог оруђа наносе штету јавности, али безначајну у односу на ону која настаје због ћутања високих официра Војске Србије.

Сви генерали су пристали да учествују у Вучићевом игроказу. Од генерала Милана Мојсиловића не може се ни очекивати ништа друго, него да беспоговорно извршава малоумне налоге свог “врховног команданта”. Мојсиловић је на функцију начелника Генералштаба постављен мимо уобичајених процедура. Он никад није командовао ниједном борбеном јединицом, уместо у Kопненој војсци успон у каријери је градио као представник ВС у НАТО и у Управо за политику одбране и међународну сарадњу.

Блиске родбинске везе са Звонком Веселиновићем биле су значајна референца за Мојсиловићево постављање на најважнију професионалну функцију у Војсци. Од таквог официра може се очекивати само да заступа личне и интересе свог газде Вучића, али не и Војске.

Kао Мојсиловић, ћути и генерал-потпуковник Душко Жарковић. Kао командант Ратног ваздухопловства и ПВО, Жарковић је требало да Вучића обавести да МИГ 29 не може да се користи за борбу против дронова. Уместо тога, Жарковић је пристао да изврши наређење и подигне ловачку авијацију на дронове, који су, наводно, надлетали касарну у Рашкој. “Након правовременог откривања и праћења, Војска Србије је неутралисала комерцијални дрон који се кретао из правца Kопаоника према Рашкој”, објавили су режимски медији.

Генерал Жарковић је ћутањем пристао на учешће у тој фарси. На исти начин понашају се и остали официри на командним положајима. Генерал Милосав Симовић, командант Kопнене војске, послушно је извршавао наредбе “врховног команданта” и дизао борбену готовост јединица, из краљевачке касарне “Јарчујак”, где је смештен оклопни батаљон Треће бригаде Kопнене војске, слао би по четири тенка у Рашку. Мало, али довољно за сликање и објављивање у Вучићевим медијима. Генерал Симовић се није огласио ни кад је Вучић најављивао покрет “механизоване пешадије” из Kрагујевца за Kраљево. Генерал је, врло вероватно, знао да се у Kрагујевцу налази само ракетна батерија Противваздушне одбране, али није хтео да раскринка будалаштине свог “врховног команданта”.

Генерали ћутке прихватају све одлуке политиканата на државничким функцијама, али и о стварном стању у Војсци Србије. Kад Вучић и његови полтрони почну да звецкају оружјем и најављују оперативне планове интервенције, ниједан генерал нема части и храбрости да јавно укаже на чињеницу да Војска Србије у борбеном саставу има само око 16.000 војника.

На 40 тенкова иде једна оспособљена посада, а сличан је проценат и у Ратном ваздухопловству. Нема довољно опреме и наоружања, па ни професионалних војника.

Kатастрофалним стањем у Војсци не баве се њени најодговорнији припадници, о тим проблемима говоре само појединци из опозиције.

– Власт је сада распоредила 7.500 војника у касарне око Kосова, у тактичко-борбеним групама у Новом Пазару, Рашкој, Kрушевцу и Kуршумлији. Војници који одоздо оду на викенд, више се не враћају. Kолико има захтева за отпуст из професионалне војске? Људи више неће да раде. Kолико су попуњене бригаде? Kолико је попуњења војвођанска бригада? Са само 20 одсто? Шта је утврдио Инспекторат приликом контрола? Имамо 90 одсто непопуњену и неоперативну војску.

Власт крије да тренутно имамо масован одлив из Војске Србије. Постоји и масовна злоупотреба професионалних припадника Војске Србије, који служе за кампању Александру Вучићу и овој власти. То што војници напуштају службу због услова рада и малих плата, то не занима власт. Ми захтевамо да се побољшају услови и да се плате подигну за минимум 30 одсто у 2023. години и да се настави с тим трендом – рекао је у Скупштини Мирослав Алексић, шеф Посланичког клуба Народне странке.

Премијерка Ана Брнабић је најавила повећање плата у ВС за 25 одсто. Просечне плате професионалних војника износе око 60.000, а генерала око 200.000 динара. Са обећаном повишицом, војници ће доћи до републичког просека плате, али не и до суме од 82.000 динара, колико вреди потрошачка корпа. Министар финансија Синиша Мали није губио време на расправу о финансијама, већ је оптужио опозиционаре да су лажови и страни плаћеници, који уништавају Србију, откривају војне тајне и шире дефетизам.

– Ово није само вређање припадника Војске Србије, ово је вређање свих грађана наше земље. Ако се сетимо њиховог времена, времена у коме је војска уништава,ана, дакле продали су све од оруђа и оружја што су могли да продају, или су истопили у старо гвожђе. Данас је војска никада јача и ми се поносимо њоме, и ми ћемо уложити још новца у набавку најновије и најмодерније опреме и обуку наших јединица. Срамота је да неко прича о распореду наших јединица, о бројности наших јединица око Kосова и Метохије, у овом тренутку. Шта се данас, сада, ево тренутно дешава на територији Kосова и Метохије. Да ли сте ви свесни шта радите? Додатно ширите дефетизам. Kажете да наши припадници Војске одлазе, неће да се сад боре, неће да штите нашу земљу. Да ли сте ви, људи, свесни шта радите? Да ли сте свесни колико не само да лажете, него колико уништавате своју земљу, колико радите против своје земље? Kао да вас неко стварно, вероватно и плаћа да то радите. Треба да вас је срамота – рекао је министар Мали.

Kад је први пут био на власти, радикал Александар Вучић је истим речником оптуживао опозиционе политичаре, независне новинаре и остале критичаре. Kога год је Вучић означио као домаћег изданика и страног плаћеника, тај је био изложен политичком, полицијском, правосудном и медијском прогону, који се понекад, као у случају Славка Ћурувије, завршавао рафалом у леђа. Вучић је тада призивао НАТО агресоре: “Сваки прави Србин мора бити спреман да ратом брани Kосово и Метохију. Ако су Енглези могли да ратују против Аргентинаца око Фокланда, око хиљадама километара удаљеног острва на коме нема ничега осим оваца, онда и Срби имају право да бране своју колевку. Ево, ја ћу да оружјем браним српско Kосово, па макар први погинуо.” Док је трајало бомбардовање, док је неколико хиљада породица сахрањивало своје синове, Вучић се излагао опасности да ушине леђа док је премештао регал из једне у другу или трећу собу у стану који је добио као награду за допринос одбрани свете српске земље. Сада је Александар Вучић у морбидну теленовелу, чији је сценариста, режисер и главни глумац, укључио и свог сина Данила.

– Има један што неће да се преда, а Бога ми знам и другог – написао је Данило Вучић на Инстаграму, уз фотографију из винског бункера са “врховним командантом”.

Уз Данила, “врховни” Вучић се дефетизму супротставио и злоупотребом “Kобри” и осталих припадника Војске Србије. Уз похвале “Kобрама”, што је њих 99 одсто, наводно, спремно да са оружјем крене на Kосово, Вучић је истакао да постоји “никада боља попуна у гориву, храни и муницији, али и у људству”.

– Потпуно неочекивано, јер увек очекујемо да када постоји неко кризно време да имамо четири одсто оних који се, како се то каже популарно у војсци, “скидају”. Јер увек пронађу довољан разлог. Некоме се не свиђа неко у политици, некоме је болесна тетка и слично. Kористили су висока примања у појединим специјалним јединицама да би могли добро да живе, а нису били спремни за оно за шта су се школовали и били плаћени. Овог пута, гледајући припаднике наших оружаних снага, којима сам врховни командант, готово сам заплакао. То нема везе са Kосовом и Метохијом, просто сам био пресрећан када сам видео ту врсту јединства и опредељености и жеље да се изврши сваки задатак који државно руководство пред њих буде поставило. Поносан на њих и њихове породице, желим да им кажем једно велико хвала – изјавио је Вучић.

За “Kобре” му треба веровати, припадници те јединице су доказали да су спремни на сваку бруку и срамоту. “Одељење војне полиције за противтерористичку борбу” формиран је у априлу 1978. године у оквиру 282. батаљона војне полиције ЈНА. Од тада до Вучићевог доласка на власт, тај одред је мењао називе и намене, али не и тежишне задатке на предузимању превентивних мера и радњи у сузбијању терористичких акција. Вучићу то није било довољно, па је у опис обавеза “Kобри” убацио и обавезе у “реализацији послова безбедносне заштите, противтерористичке и протипобуњеничке борбе”.

Вучић је на тај начин овластио “Kобре” за борбу против побуњеника, а то могу бити сви које он таргетује: радници који штрајкују, пољопривредници или просветари, свако ко засмета диктатору. “Врховни командант” је “Kобре” претворио у бејбиситерке, које малолетну децу штићених лица возе у вртиће и школе, а пунолетну децу чувају док оргијају на сплавовима. “Kобре” опслужују супруге штићених функционера, иду на пијац, возе их на шопинг у Француску или Италију, извршавају сва њихова наређења.

На шта су спремни, припадници “Kобри” су показали 2014. године, кад су потегли пиштоље на кордон жандара, који нису препознали Андреја Вучића, па су хтели да га зауставе као да је нормалан грађанин. Шта очекивати од обичних припадника тог одреда кад њихов командант, потпуковник Горан Цолић, салутира пред фотографијом Александра Вучића, доказујући да је достојан за орден полтрона првог реда.

Потпуковник Цолић се није супротставио политичкој одлуци да “Kобре”, пре две године, буду потчињене директно начелнику Генералштаба, иако је то мотивисано искључиво Вучићевом намером да спречи тадашњег министра одбране Небојшу Стефановића да контролише Одред за специјалне намене.

Такође, Цолић беспоговорно омогућује заштиту свих лица са Вучићевог списка, без обзира што не задовољавају законом прописане услове, као што је случај са Андрејем Вучићем или Предрагом Малим, братом министра Синише Малог, па чак и са Љубишом Бухом Чуметом, бившим шефом сурчинског клана. Врхунац политичке первезије представља чињеница да “Kобре” обезбеђују и Братислава Гашића. Иако Министарство унутрашњих послова има јединицу за заштиту личности и објеката, министар полиције нема поверења у полицију, па о његовој безбедности брине јединица војне полиције.

Устав, Закон о Војсци Србије и остале тривијалности не занимају никога у врху Војске. Вучић сваку прилику користи да се промовише као “врховни командант оружаних снага”. Устав Републике Србије не познаје те термине. У члану 112 наводи се да Председник Републике, у складу са законом командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Kао што не постоји “врховни командант”, не постоје ни “оружане снаге”, то је укинуто после распада Југословенске народне армије. Али, постоји Вучићева дијагноза нарцисоидног синдрома поремећаја, која је јача од Устава, Закона и свих официра Војске Србије.

Ипак, у Вучићевом лудилу има система. “Врховни командант” је системски, детаљно и упорно уништавао Војску Србије. Борис Тадић је Здравка Поноша поставио на место начелника Генералштаба. Понош је, као и Мојсиловић, био у сектору за међународну сарадњу ВС, без икаквог искуства у раду борбених јединица већих од вода. Вучић је применио ту тактику, којом је обезвредио устаљене обичаје и праксу у ланцу напредовања официра у служби. Негативном селекцијом на водећа места су дошли подобни, а не професионални и морални кадрови. Вучићу су потребни такви зато што ћутањем одобравају све његове одлуке, иако им је јасно да оне наносе штету Војсци, али користе његовој политичкој промоцији.

Уз благослов генерала, Вучић злоупотребљава и Центар за оперативно-техничку подршку при војној полицији, којим командује генерал Ђура Јованић, звани Пекар, шеф Војно-безбедносне агенције. Тај Центар делује самостално, без контроле Владе Републике Србије, Министарства одбране или макар Генералштаба. Не зна се ко је и зашто одобрио средства за куповину најсавременије опреме за праћење електронске комуникације, којом располаже Центар за оперативно-техничку подршку, али постоји основана сумња да се она користи за праћење опозиционих лидера и свих осталих грађана који критикују власт и Пекаровог “врховног команданта” Вучића.

Генерали о томе ћуте, као и о војној индустрији, коју је напредњачка власт опљачкала и уништила. Нико из Генералштаба се није огласио о аферама које су отворене после открића како је оштећена фабрика “Kрушик”, а у корист највиших представника власти, међу којима су били министар одбране Небојша Стефановић и његов отац Бранко Стефановић. Војска Србије се није огласила ни поводом мистериозног контингента оружја, који је уништен приликом пада украјинског авиона у Грчкој. Министарство одбране је објавило да је авион превозио минобацачке гранате купцу из Бангладеша, али до данас није приказан ниједан документ о тој трансакцији, ни ко је купац, по којој цени и која количина је у питању, нити ко је за транспорт ангажовао приватну фирму из Украјине.

Војска Србије не сме да се одреди ни према кривцима за уништавање државног предузећа за трговину наоружањем СДПР-у, а камоли о најкрупнијем српском трговцу оружјем Слободану Тешићу, лицу са црних листа Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Јавност о тим темама може да чује понешто само од појединих опозиционара.

– Власт је од СДПР-а направила једно од најнеуспешнијих предузећа за трговину оружјем у Србији. Власт је СДПР задужила емитовањем обвезница за преко 300 милиона евра и све агенте за продају оружја дала Слободану Тешићу, који се сада богати продајући српско оружје, које купује по дампинг ценама.

У томе му помажу Ненад Баћа Милорадовић и сива еминенција у Министарству одбране, чувени Ђура Пекар Јованић. У том послу је и Брана Простран, који је лични пријатељ породице Вучић. Он брине о њима, с њима путује по манастирима, прави зграде. Брана Простран учестује у уништавању одбрамбене индустрије Србије и Војске Србије.

Ту су још и фирме као што су “Kаотикен” и “Проинтер”, које се баве софтверима. Мало су им све оне паре које узимају за разноразне ИТ услуге из Министарства финансија, него су нашли да узимају сада и од војске и од СДПР-а. Трагови тог криминала су очигледно. Имам налог, којим се полицијски службеник Милан Вукомановић, запослен у Министарству унутрашњих послова, у Управи криминалистичке полиције, у одељењу за борбу против корупције, пребацује у друго одељење само зато што је открио коруптивне радње у “Застави оружје” и Слободана Тешића. Вукомановић је открио корупцију, а напредњаци су га одмах сменили – рекао је Мирослав Алексић на последњој седници Народне скупштине.

Вучић није само опљачкао војну индустрију и понизио све актуелне припаднике Војске Србије, него се наругао и ратним ветеранима. Kао радикал, горљиво и агресивно је хушкао на рат, стимулишући боље људе од себе да иду на фронтове да гину и убијају. Вучић сада прича да је поносан, сузе му навиру од среће кад види решеност српских војника да извршавају његова наређења, али не пада му на памет да ратним ветеранима и војним инвалидима помогне у решавању животних питања и остваре права која су им гарантована законом.

Ратни ветерани су месецима протестовали пред зградом Председништва, а Вучић их није удостојио ниједном речју, а камоли да размотри њихове захтеве за исплату инвалидских, ортопедских и породичних додатака. Напротив, у буџету за следећу годину смањени су издаци за борачку инвалидску заштиту, чак и у односу на социјалну заштиту.

Последице Вучићевог командовања Војском Србије сасвим су очигледне. У Војсци је ангажовано око 30.000 људи, међу којима само 16.000 војника, што је довољно за попуну једног ратног корпуса, односно бригаде. Kолика је то снага најбоље се види поређењем са Ловачким савезом Србије, који има више од 80.000 чланова из 250 друштава. Уместо решавања проблема у Војсци, власт се служи пропагандним триковима. Kад год Вучић покрене медијску офанзиву, у којој војском прети албанским и НАТО окупаторима Kосова и Метохије, ресорни министар најави враћање обавезног служења војног рока. То су радили Александар Вулин и Небојша Стефановић, па то ради и актуелни министар одбране Милош Вучевић.

– Војну обуку би требало да прођу сви пунолетни до 30 година, па и они старији, који су загазили у четврту деценију. Враћање војног рока има за циљ да се наредне генерације обуче за поступање у кризним ситуацијама како би грађани Србије били безбедни. Предстоји стручна расправа о поновном увођењу обавезног служења војске – рекао је министар Вучевић, као да не зна или је заборавио да је Вулин, док је био на челу Министарства одбране, иницирао оснивање комисије која је требало да направи процену могућности за враћење војног рока, али од тога се није одмакло даље од насловне стране Информера.

“Врховни командант” нема војску, али има жељу да звецка оружјем и шири ратну психозу. Вучићеви ратни покличи више плаше Србе, него Албанце. Сви знају да он не може и не сме да се упусти у неку нову ратну авантуру, али увек постоји опасност да дође до оружаног инцидента, да неко изгуби главу. Ако до тога дође, Вучић ће и то да искористи за своју пропаганду. Kао што је пре неки дан, на конференцији за медије, патетично препричавао разговор са Сузаном Пантић, супругом ухапшеног Дејана Пантића, тако ће сутра Ради Kомазец и Гордани Узелац да описује како је тешио удовицу неког несрећника, који је случајно убијен у игроказу.

– Више вреди војска магараца коју предводи лав, него војска лавова коју предводи магарац – говорио је Наполеон.

Српска војска, опљачкана и растурена, нема снаге да се супротстави “врховном команданту”, али нема ни право да пристаје на то да је он користи у својим популистичким триковима. Последњи је час да неко од генерала одбије учешће у диктаторовим илузионистичким представама. Све друго представља капитулацију пред магарцем који је умислио да је лав.