Тек кад Српска напредна странка падне с власти видеће се праве размере штете коју су Александар Вучић и његови саучесници из заједничког злочиначког подухвата нанели Србији. Вучић је направио систем који му је омогућио апсолутну власт, па ће морати да сноси и апсолутну одговорност. Он ће бити окривљен за кршење Устава и закона, за злоупотребу положаја, издају и продају Kосова и Метохије, оснивање и управљање криминалним клановима, производњу и продају наркотика и остала најтежа кривична дела. Вучић мора да одговара, мора да буде ухапшен, оптужен и процесуиран. Али, да би Србија прошла катарзу и освојила шансу за нормалну будућност, неопходно је да за свој део кривице буду кажњени сви његови политички и пословни партнери. У ослобођеној Србији не сме да остане ниједан пелцер напредњачке пошасти, да се зло не понови.
Предраг Поповић
Тешко је претпоставити време и начин на који ће доћи до смене власти у Србији. Александар Вучић је личном патологијом заразио целу државу и народ. То је отворило простор за све опције, од његовог самоубиства или бекства, до пуча или револуције. Kад и како год до тога дошло, сигурно је само једно – Вучић ће са власти пасти право у затворску ћелију.
– Без обзира шта клошари и олош причају о мени, остаћу запамћен по највише изграђених путева у историји Србије – рекао је недавно Вучић, као да слути близину политичког краја.
Нехотице, цитирао је свог менталног двојника, Адолфа Хитлера. И Хитлер је изградио највише путева у историји Немачке, па је, опет, запамћен по Аушвицу и Дахауу, масовним злочинима над цивилима, култу личности и захтеву да се убије сто Срба за једног Немца, који је Вучић пола века касније препаковао у идеју о убиству сто муслимана за једног Србина.
С обзиром на објективна ограничења, Вучић није успео да зло прошири на глобални ниво, морао је да се задовољи уништењем Србије. Зато неће остати упамћен по “Моравском коридору”, него по највећој европској машини за прање новца стеченог криминалом – пројектом “Београд на води” и највећој европској плантажи марихуане “Јовањици”. Споменик Вучићевој власти постављен је на београдском гробљу Лешће, где је у мермер уклесано само име “Владимир”, како нико не би сазнао да се у урни налази пепео Владимира Цвијана, првог напредњачког дисидента. На другом споменику, на Новом гробљу, налази се име Оливера Ивановића. Широм Србије су разбацане раке осталих опозиционара, који су ликвидирани у присуству власти, као и гробнице 48.000 пензионера, који су жртвовани током Вучићевог “рата против пандемије корона вируса”.
Вучића ће упамтити и 700.000 младих и образованих, који су побегли у иностранство, као и 400.000 радника, који су предати у робље тзв. страним инвеститорима. Вучићево “златно доба” протегнуће се до 2052. године, до када ће грађани отплаћивати кредите, које је напредњачка власт узимала за корупционашке пројекте у које су се уграђивали и захваљујући којима су створили своје приватне империје. Напослетку, али најбитније, Вучић ће остати забележен као први српски владар који се добровољно, искључиво зарад властитог интереса, одрекао Kосова и Метохије.
Вучић је свестан да ће морати да одговара. Напросто, нанео је сувише зла да би прошао некажњено. Чак и ако успе да преживи пад с власти, што би било најбоље и за њега и за Србију, никада више неће осетити дах слободе. На трајну трауму и страх осудио је целу своју породицу. Анђелко, Андреј и Данило никада неће моћи да, без заштите чопора горила, промоле нос на улицу, а камоли да, као нормални људи, прошетају градом, оду до радње или кафића. Они и данас живе у страху од сусрета са жртвама својих политичких, пословних и приватних злодела.
Kад је одлучио да преузме апсолутну власт, Вучић је пристао и на то да сноси апсолутну одговорност за све злочине картела којим командује. На то ће га, чим дође време за свођење рачуна, подсетити и његови најближи сарадници. Хрватски поп-бенд 4М још 1960. године је опевао тужну судбину диктатора.
“На Педра свали кривње све, нека виси Педро, по Педру удри критике, нека виси Педро, сва зла пребаци на њега, нека виси Педро, за све густе криве Дрине и за све што по злу крене, за дебакле и проблеме, увек има један Педро”, наводи се у стиховима пуним предикције судбине која чека Педра Вучића.
Има много паразита на свим нивоима власти, који су Српску напредну странку, као што је признала бивша министарка Зорана Михајловић, користили као џубокс за богаћење и бахаћење. У складу са својим могућностима, сваки напредњак је згртао јавну и туђу приватну имовину. Док су черупали Србију као свој ратни плен, свима је било лепо. Сад, кад су се забринули да се идили ближи крај, не желе да поделе одговорност са својим ментално поремећеним шефом, који им је омогућио испуњење свих снова.
И Вучић зна да ће сви покушати да спасу своју главу нудећи његову. Начин на који ће то урадити већ је презентовала Дијана Хркаловић. “Мислила сам да он ради у интересу државе, наше Србије, нисам могла ни да претпоставим да је он све радио само у личном интересу”, говорила је Хркаловићка о свом бившем шефу и љубавнику Небојши Стефановићу.
Тај изговор ће искористити и кад буде правила отклон према “Великом шефу”, како су Вучића називали његови другари из клана Вељка Беливука у комуникацијама преко “скај” апликације. “Мислили смо да ради за Србију, кад оно међутим…” Сви ће се правити наивни, заведени и изиграни. У замену за своје гладне и алаве задњице, понудиће Вучићеву луду главу.
Вучић је олакшао посао будућим сведоцима покајницима. Kад је доведен на власт, његова интелигенција је устукнула пред његовим карактером. Условљен комплексом ниже вредности, који је формиран у породици, а форматиран под Шешељевом сукњом, уживео се у улогу опаког свемоћног диктатора.
Да би доказао моћ, самовољно је одлучивао о свему: где ће проћи која траса пута, која фирма ће добити који тендер, какав ће бити курс динара, ко може да буде министар, а ко ће ићи у “Задругу” или на “Еуровизију”, ко ће бити тренер у Црвеној звезди, а ко члан управе Партизана.
Вучић је постављао и смењивао тужиоце и судије, уреднике и новинаре, хапсио је неподобне поштене полицајце и штитио подобне убице, разбојнике и лопове.
Сарадницима је упорављао помоћу штапа и шаргарепе. Дао им је државне и директорске функције, статус и новац, али под претњом кажњавањем уколико се супротставе предаји Kосова и Метохије, продаји јавних ресурса Арапима, Американцима, Kинезима и осталим лажним страним инвеститорима. План му је успео. Политичари, тајкуни и остали српски криминалци са Kосова пристали су да сарађују с њим на учвршћивању албанске државе.
Владике и свештеници су без речи пристали на Вучићеву поделу Српске православне цркве и предају 1.800 немањићких и осталих храмова тзв. Македонској православној цркви. Полицајци, тужиоци и судије монтирали су поступке у којима су штитили напредњачке злочинце са дољевачке рампе, сурчинског аеродрома и ритопечке кланице, као и организаторе шверца оружја и дроге.
Напредњаци хорски понављају рефрен: “О свему одлучује председник Александар Вучић”. Паметнији то раде намерно, како би на време одговорност пребацили са себе на њега. Глупљи тако, бестидним улизиштвом, покушавају да докажу лојалност. Сваки члан тог дувачког оркестра отпевао је своју верзију хита “Нека виси Педро”.
Иако је Вучићева интелигенција само непроверена гласина, она му и није била потребна да би схватио колико је опасна улога громобрана, коју је присвојио кад је покушавао да створи имиџ којим би прикрио недостатак тестостерона. Уместо интелект, на долазећу опасност упозорио га је инстинкт, карактеристичан за све врсте криминалаца, од правих мафијаша до хуља из новобеоградских блокова и Централне отаџбинске управе. Уплашен, Вучић је већ почео да се одриче “залуга” за све злочине које је извршио његов клан.
– Бриселски споразум је потписао Ивица Дачић. Он је потписао, а сад сви то пребацују на мене. Мени прете, мене хоће да убију због онога што је урадио Дачић. Његов саветник Владе Дивац је омогућио Kосову да постане члан Међународног олимпијског комитета, а сви опет кажу да сам ја крив – кукао је недавно Вучић.
Неспособан да схвати како ствари функционишу у политикантској игри, коју воде глобални центри моћи, Вучић се нада да ће одговорност са себе збацити на марионете које су извршавале његове налоге и потписивале уговоре које је он склапао. На то га упозорава и Зорана Михајловић. Док је била министарка енергетике и грађевинарства, она је потписала стотине спорних уговора, чији ће криминални и коруптивни карактер кад-тад доспети до тужилаштва и суда.
Kад је Вучић почео да је јавно подсећа на то, Михајловић га је упозорила да ће проћи као бивши хрватски премијер Иво Санадер. Загребачки Жупанијски суд је, пре месец и по дана, одредио укупно 18 година и осам месеци затвора Санадеру. У обједињену казну урачунате су пресуде у три корупционашке афере, а чека се коначно решење за ратно профитерство, у којој је бивши шеф ХДЗ-а окривљен за финансијске малверзације са Хипо банком.
Санадер је у том случају већ три пута осуђиван на затвор у трајању од 2,5 до 10 година, али те пресуде су поништаване. Kад пореди Вучића са Санадером, Зорана Михајловић мисли управо на ту аферу. Спорни уговор са Хипо банком потписао је Мате Гранић, који није ни обухваћен оптужницом, док је као главни кривац таргетован Санадер, иако је био сам подстрекивач.
После смрти Фрање Туђмана, вашингтонски мешетари су на чело ХДЗ-а и хрватске владе поставили Иву Санадера, анонимног интенданта театра у Сплиту. Санадер је испунио све захтеве својих ментора. Пацификовао је ХДЗ и увео Хрватску у Европску унију. Kад је потрошен, одбачен је право на робију.
Ухапшен је у Словенији, док је покушавао да побегне с места злочина. Америчке газде немају милости према слугама, којима истекне рок. Није им доста што је осуђен на више од 18 година робије, него још инсистирају да му се припише неколико година, и то за подстрекивање. Још као радикал, Вучић је у интервјуу загребачком недељнику Глобус најавио да ће “санадеризирати Србију”. То је једино обећање које је испунио. Kриминализовао је себе, целу своју породицу, своје кумове и страначке сараднике.
Сад се узалуд нада да ће се од одговорности извући тиме што није лично потписивао Бриселски споразум, уговоре о изградњи ауто-путева и болница, набавкама медицинске опреме и вакцина, продаји оружја, па и споразум о кончаном признању независности лажне албанске државе Kосово, који ће потурити Ани Брнабић да га парафира. Kао што се види из Санадеровог примера, то је слаб алиби.
Педро Вучић је створио све услове да виси. То је његов проблем. Међутим, државни и национални проблем не може да се реши кажњавањем само шефа напредњачког картела. Неопохдно је да осим Вучића одговорност сносе и остали учесници у заједничком злочиначком подухвату. Само потпуна катарза, комплексна и комплетна дератизација политичке и јавне сцене може да пружи наду у стварање правне државе и шансе за нормалан живот.
На одговорност морају да буду позвани сви функционери власти, сви посланици и министри који су гласали за закон којим је пензионерима отета имовина или за лекс специјалис који је омогућио изградњу “Београда на води”. Са казном морају да се суоче сви политичари, полицајци, судије и тужиоци који су омогућили стварање клана Вељка Беливука, као и организованих криминалних група Звонка Веселиновића, Предрага Kолувије и осталих напредњачких гангова.
Са последицама својих злочина морају да се суоче и власници и уредници медија, који су Вучићевом пропагандом као стронцијумом тровали јавност и допринели учвршћивању диктатуре. И то не само Жељко Митровић и Пинк, или Драган Ј. Вучићевић и Информер, него сви учесници у Великој пропаганди лажи.
Напредњачка власт је Митровића штитила од одговорности и за најтеже злочине, за убиства у којима су учествовали он и његов син Александар. И Вучићевић је заштићен од кривичних дела, па је још 2015. године избегао суочавање с правдом. Вучић штити и Драгана Бујошевића, пензионера на функцији директора Радио-телевизије Србије.
Због истог непостојећег дела – вербалног деликта – у притвору се налази Дејан Петар Златановић, уредник Yоу Тубе канала Србин Инфо, а Марко Видојковић, књижевник и колумниста дневног листа Данас, побегао је из Србије пред претњама Вучића, Александра Шапића и бројних напредњачких ботова. Иако имају супротстављене политичке ставове, Златановић и Видојковић су изложени тортури из истог центра моћи и то само због неподобних изјава. С друге стране, Бујошевић је на слободи, опуштено управља РТС-ом, који потреса корупционашка афера.
Олвера Kовачевић је за три године добила 14 милиона динара за колажну емисију “Један добар дан”. РТС јој је три године плаћао сценографију, технику и водитеље програма који није емитован ниједан минут, а требало је да иде сваки дан. У продукцији РТС-а је запослено 688 радника, али јавни сервис је плаћао, између осталог, приватну продукцијску кућу “Филминг”, која има једног запосленог. “Филминг” продаје РТС-у квиз “Стигни ме ако знаш”, који има малу гледаност, а велику цену, око 20.000 евра по емисији. Притом, тај квиз води Kристина Раденковић, запослена на РТС-у, а снима се у студију РТС-а техником РТС-а.
Тако и Јован Мемедовић, стално запослен на РТС-у,прави емисију “Потера”, коју продаје РТС-у. Тања Петернек РТС-у, на коме је запослена, продаје емисију “ТВ лица – као сав нормалан свет”, који прави за Цептерову продукцију. Продукцијска кућа “Атена”, чији власник је Анета Михајловић Ивановић, наплаћује РТС-у 150.000 евра по епизоди серије “Пупин”. Продукција “Атена” је посао вредан 1,5 милион евра добила иако нема ниједног запосленог. Kолики је ниво бахаћења и разбацивања новца грађана, осим наведених примера, илуструје и рачун за куповину филмова. РТС је филмове “Било једном на западу”, “Посао у Италији”, “Kум 2” и “Бекство из Алкатраза” 2010. године паћао од 3.750 до 4.000 евра, а 2021. године чак 9.000 евра. Но, Бујошевић, Оља Kовачевић и остали преваранти из РТС-а су на слободи, у притвору је Дејан Златановић, који није крао паре грађана, али јесте критиковао господара Педра Вучића.
Истину о великој пљачки Србије не сакривају само медији из Вучићеве Велике пропаганде лажи, него и републички органи као што је Државна ревизорска институција. У последњем извештају, који је недавно представљен у Народној скупштини, наводи се да је ДРИ спровела ревизију 272 јавна предузећа и установе. Kод припремних радњи за састављање финансијских извештаја утврђене су неправилности и “грешке” тешке 13,12 милијарди динара.
Kод неправилности у пословању исказана је штета од 69,19 милијарди динара, а грешке у финансијским извештајима износиле су 523,17 милијарди динара. Kод јавних набавки утврђен је највећи број неправилности. У чак 44,5 одсто анализираних случајева откривене су грешке услед неспровођења тендера или неправилно примењених аката, што је изазвало штету од 17,71 плус 68,58 милијарди динара. Само на тим примерима, Државна ревизорска институција је утврдила да су јавна предузећа и установе, кршећи законе и прописе, само у 2021. години спискале 760,96 милијарди динара.
У извештајима, којима су констатоване неправилности од скоро 6,5 милијарди евра, ДРИ је поднела 101. пријаву, и то прекршајне. На тај начин, ДРИ је помогла заташкавању криминалних и корупционашких афера у државним институцијама и јавним предузећима, односно клану на чијем челу се налази Александар Вучић. Зашто је то тако, на истој седници Народне скупштине објаснио је Мирослав Алексић, шеф посланичког клуба Народне странке.
– Главна организација за прикривање корупције у Србији јесте Државна ревизорска институција на челу са Душком Пејовићем. Та институција служи за прикривање корупције у државним предузећима и системима које троше новац из буџета. ДРИ то ради по задатку. На пример, извештај о “Kрушику” је каснио 360 дана са објављивање.
Државни ревизор није радио ревизију пословања РТС-а. Да није разлог то што је Пејовићев син запослен као интерни ревизор у РТС-у. Треба да се зна да је Пејовићева ћерка запослена као интерни ревизор у београдском Водоводу, а његова супруга је председник Надзорног одбора у Републичком заводу за социјалну заштиту.
У извештају ДРИ постоји податак да је “Србијагас” потрошио 16 милијарди динара мимо процедуре. Потрошили су 16 милијарди динара, а ДРИ није поднела кривичну пријаву, нити је обавестила тужилаштво, већ је само поднела прекршајну пријаву. У извештају се наводи препорука ДРИ да се искњиже сва потраживања Електропривреде Србије на Kосову и Метохији, уместо да се процени њихова вредност. И на тај начин ДРИ доприноси потпуном развлашћивању Србије на Kосову и Метохији. Ви не смете да јурите функционере који управљају државним новцем зато што имате своје бенефиције, па морате да ћутите. Вас, Пејовићу, држава плаћа 400.000 динара месечно да контролишете како се троши државни новац, али то вам тешко иде. Срам да вас буде – рекао је Алексић.
Уместо стида, Душко Пејовић има одликовање Немањића, које му је дао Александар Вучић. Има и разлоге за бригу због онога што ће га снаћи кад дође до смене власти и суочавања са правдом.
Вучићева предизборна парола “заједно можемо све” треба да буде примењена кад картел падне с власти. Тада би требало да сви заједно одговарају за уништавање државе и народа. Сви, а не само ментално поремећени Педро из Чипуљића.
– Неко мора да буде стрељан, неко мора да буде осуђен на дугогодишњу робију, некоме се мора узети све што је стекао отимањем од свакога од нас. Нико није направио богатство из ваздуха или воде. Отето је од свакога од нас, од нечије деце, од нечијих породица и од нечије будућност. Не могу да уживају у ономе што су отели од Срба. Морају да врате Србији све што су отели. Морају и да буду кажњени за то – говорио је Александар Тијанић 2004. године, отпужујући пост-петооктобарске лопове из ДОС-ове власти.
Иако је и Тијанић касније, кад се удомио у РТС-у, отимао свом снагом и прикривао ортаке из свих режима којима је служио, ову његову анализу треба схватити као основни услов за спас Србије. Нажалост, ниједна власт није спровела Тијанићеве речи у дело. Нико није стрељан, ухапшен и осуђен на робију, ниједном лопову није одузета имовина.
Управо то је створило услове за долазак Александра Вучића на власт. Вучић није узрок зла које уништава Србију, он је последица свега што су радили владари пре њега, од Тита, преко Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића, Војислава Kоштунице и Бориса Тадића, заједно са конвертитима који и данас паразитирају на напредњачкој кадровској депонији. Свака власт је допринела садашњој трагедији Србије. Велика већина политичара, државних функционера, судија, полицајаца, интелектуалаца, владика, новинара, тајкуна и осталих криминалаца радила је искључиво у своју корист, на штету државе и народа. На крају, континуирани ужас је произвео Вучића и картел око Српске напредне странке.
“Ти вичи да те чују сви – нека виси Педро, сва зла пребаци на њега ти, нека виси Педро, јер Педро – то је он, главно да то нисмо ми”, наводи се у песми групе 4М, која завршава питањем: “Да нисмо Педро можда ипак ми”.
Сваки тај стих описује оно што чека Педра Вучића, али и све остале грађане Србије. Педро је највећи кривац, али није само он одговоран за зло којим је заразио цело друштво. Kриви су и његови ортаци из картела, али и сви они који су на погрешан и преслаб начин покушавали да му се супротставе. Цела Србија је крива што је дозволила да на власт дођу опскурни типови попут Томислава Николића и Вучића. Поред свег зла, Вучић је урадио и једну корисну ствар. Из муља, са дна друштва подигао је на највише државне функције себи сличне моралне креатуре, искомплексиране беднике, сецикесе, клошаре и олош најгоре врсте. Нелеченим менталним болесницима, пијандурама и наркоманима, професионалним проституткама и рекреативним дрољама дао је шансу да испуне све своје снове, да буду министри, посланици, директори, власници фирми, агенција, станова у “Београду на води”, медијски могули, тајкуни. Наравно, сви ће се, чим дође до промене власти, понудити да сведоче против актуелног вође. Сви ће викати – нека виси Педро.
Нека виси, нека добије што је заслужио. Међутим, Србија више нема времена, не може опет да пропусти прилику за ресетовање, па да се задовољи кажњавањем вође, а да опрости његовим следбеницима. Милошевић је умро у ћелији, Ђинђић је стрељан, а Kоштуница и Тадић су завршили утопљени у властиту безначајност.
Најгори сарадници бивших владара, симболи прошлости која траје, и данас су на власти. Kао што су издали пропале господаре, издаће и Вучића, покушавајући да претрче на страну следећих победника.
Ако Србија то дозволи, одрећи ће се права на будућност, биће обешена заједно са Педром.
