Још једна рунда преговора у Бриселу је завршена, а ми смо сазнали скоро ништа. Они који су предводили српску делегацију, Александар Вучић и Ивица Дачић, причали су много – а рекли ништа.
Нажалост, из тог ћутања сазнали смо све.
Ако је постојао и делић сумње, након овог викенда је отклоњена – Вучић ће бити тај који је спреман да стави потпис на оно на шта вероватно ниједан други лидер ниједне друге државе не би.
Ако смо већ 70 и кусур година тумарали и били без идеје и без циља за решавање косовског питања (а били смо), више нисмо, Александар има врло јасан план, Александар је спреман да стави потпис. Једини проблем у остварењу тог плана представља му како да представи народу. Срећа по њега, народ (бар један значајан део истог) не размишља својом главом те је врло подложан лажима које режимска пропаганда бомбардује – а „медија“ има, има и лажи, питање је да ли ће бити лаковерних.
Управо и након ове рунде преговора нису биле главне теме шта се договарали, шта је то што правно-обавезујући споразум доноси – већ по ко зна који пут, ко је крив што је Косово изгубљено, а судећи по режимској пропаганди криви су сви осим њега.
Да се само на минут подсетимо реалности, оно што Албанци нису успели у Јуну 1999. године, нису успели ни касније за 12 година владавине ДОС-а и његових деривата – успели су тек за време Александра Вучића. Вучић је тај који је на тацни предао север, он је тај који је укинуо српске институције, дао им позивни број и поставио чврсту границу, ничега тога није било када је преузео дужност неприкосновеног владара Србије. Оно за шта се сви албански сепаратисти нису успели изборити, а што је најзначајније – сада им нуди он – столицу у Уједињеним Нацијама.
Широм Србије увелико се одржавају састанци општинских одбора СНС-а где је једина тема како споразум представити народу и како га убедити да је исправан. Дилеме нема, није питање како преговарати и за шта се борити – већ како то представити, те с тога будите спремни на најгору и најпрљавију могућу пропаганду режима.
Ни Милошевић, ни Ђинђић, Коштуница или Тадић неће бити записани у историји као особе које су донели независност Космета – али Александар Вучић хоће. Хоће додуше, ако му то дозволимо, дуго смо чекали, рачун је стигао, а ми на „престолу“ имамо особу која је спремна да плати. Да ли ћемо дозволити, вероватно ћемо се ми питати на референдуму – уколико га буде врло је битно да учествујемо и одлучимо шта хоћемо. Избор је јасан, да ли пристајемо или не, пошто је ваљда свима јасно да је „он“ већ пристао.
Герила.рс
