По плану Џорџа Сороша, Србија ће постати сабирни центар за 1,2 милиона миграната с Блиског истока. Све је спремно за њихов дочек. У оквиру пројекта “Београд на води” гради се највећа џамија у овом делу Балкана, републичка власт усклађује законе потребама миграната, а локалне самоуправе им деле напуштене куће и имања. Уз подршку полиције, правосуђа и медија, Србија већ поприма карактеристике исламског калифата, у коме “гости” из Азије и Африке некажњено тероришу и пљачкају домаће становништво.
Предраг Поповић
Александар Вучић никад није испунио ниједно обећање, осим оног о насељавању миграната. Још 2015. године, у време првог избегличког таласа с Блиског истока, Вучић је почео распродају Србије. Од свог газде Џорџа Сороша примао је 11 евра дневно по мигранту, за привремени смештај, медицинску и сваку другу помоћ. Транспорт до граничних прелаза организовали су и наплаћивали криминалци из врха Српске напредне странке у сарадњи с полицијом.
Kад је Сорош променио план о пребацивању азијских и афричких миграната у западне европске државе, пре свега у Немачку, одлучено је да Србија постане сабирни центар, да се овде трајно сместе сви који нису прошли безбедносну проверу и испунили услове за добијање азила.
За реализацију тог пројекта, само у првој транши, почетком 2017. године Вучић је добио 90 милиона евра, како би створио услове да у Србији буде трајно насељено минимум 1,2 милиона Сиријаца, Јорданаца, Пакистанаца, Авганистанаца, Алжираца и осталих тзв. ”избеглица”.
Влада Србије одмах се бацила на посао. Потписани су уговори с Аустријом и Немачком, а вероватно и другим европским земљама, за пријем миграната, који тамо не добију азил. Није познато колико њих је већ пребачено у Србију, као ни колико их је добило српско држављанство.
На бројна посланичка питања о мигрантима, о броју азиланата и међународним уговорима који су потписани, Влада не одговара.
Уместо званичних објашњења, лажи шири Владимир Цуцић, шеф Kомесеријата за избеглице, који тврди да је само 67 миграната затражило азил у Србији. Наш Магазин је, пред локалне изборе у Београду 2018. године, објавио фотографије неколико стотина гласачких листића арапских миграната, пријављених на две адресе у општинама Стари град и Врачар. Да нису добили држављанство, не би имали право да гласају. Александар Вучић, Ана Брнабић и Горан Весић повремено су правили медијске акције у којима су јавно, пред камерама, делили држављанства породицама из Ирака, Сирије и Пакистана. Сликали су се с окупаном и дотераном мигрантском децом, какве нема у прихватним центрима и на улицама српских градова и села.
Вучић је грађанима Србије упућивао две врсте порука.
– Kо није задовољан, коме није добро у Србији, нека иде! Запад вам је тамо – викао је Вучић на Србе, који су протестовали против диктатуре.
Одлуку да од Србије направи исламски калифат, представљао је као нужност. “Цео свет је за миграције, не може мала Србија да тера инат са целим светом”, говорио је бесмислене лажи, као да Срби не знају колико је Владимир Путин ригидан по том питању, а да се не говори о Доналду Трампу, који је утврдио зид према Мексику и цео први председнички мандат посветио реализацији свог политичког програма “Америка Американцима”.
Италија, Шпанија и Аустралија потапају бродове с илегалним мигрантима, не дозвољавају им ни да приђу њиховим обалама, а камоли да их приме и деле држављанство, куће и послове. Чак и Вучићева “мути” Ангела Меркел више не пристаје на неселективан пријем избеглица из Азије и Африке. Напротив, мигранти су изложени ригорозним проверама, после којих само образовани и стручни добијају азил, а остали морају да се врате у земљу у којој су регистровани, дакле у Србију. Немачка, као и остале државе, задржаће квалитетну радну снагу, а криминалце и џихадисте депортоваће у сабирни центар.
Прве последице Вучићеве распродаје виде се широм Србије. Инциденти, које су раније мигранти изазивали у и око 17 колективних центара или на граничним прелазима, данас су свакодневна појава у многим градовима и насељима, од Ниша до Суботице.
Напади су учестали у последње време. По налогу власти, полиција такве случајеве игнорише, тужилаштво не постоји, а режимски медији ћуте. Жртве могу да се огласе само на друштвеним мрежама.
Последњи мајски викенд био је буран у Београду. Прво је у ноћи 29. на 30. мај, у Студентском парку, у центру главног града, група од осам миграната ножевима и моткама извршила разбојништво.
– Моја ћерка се, са својим друштвом, налазила у Студентском парку. Напала их је група од 7-8 миграната, који су имали ножеве и мотке. Тражили су да им дају телефоне и новчанике, што су они у први мах одбили. Онда је кренуо хаос, где су ћеркину другарицу бацили на асфалт, а друга, који је покушао да их заштити, претукли су. Узели су им новчанике, документа и телефоне и побегли у правцу доњег Дорћола. Kад је стигла полиција и обавила разговор с њима, иако су били преплашени, истраумирани и повређени, полицајце је занимало шта они траже у Студентском парку у три сата ноћу. То су млади људи од 20 година, нису радили ништа незаконито, никоме нису сметали. Полиција се ниједног тренутка није потрудила да пожури и нађе починиоце овог кривичног дела, нису ни покушали да лоцирају украдене мобилне телефоне. Узели су изјаве, сели у ауто и отишли, остављајући их у парку, опљачкане и повређене.
У Ургентном центру, где су били на прегледима, једна лекарка је рекла да је то био трећи напад миграната тог дана. На повратку кући, таксиста је испричао да се десио напад на 12-годишњу девојчицу, којој су отели ранац. Ово упозорење пишем као родитељ двоје деце. На моју велику жалост, омладину у нашем Београду и држави Србији нема ко да заштити од миграната који пљачкају и бију – написала је Александра Стефановић.
Нападнути Војислав и Бојана, за Србин.инфо, испричали су све детаље тог напада. Војислав је имао модрицу на лицу, од ударца мотком, а Бојана повреде по телу.
Два дана касније, двојица миграната су током литургије упали у цркву Александар Невски, такође у центру Београда. Kад су их приметили, грађани су успели да једног савладају и задрже, док је други побегао.
– Док је трајала литургија, упали су у цркву и отели две ташниче и три мобилна телефона. Видевши шта се дешава, људи су успели да једног од њих ухвате и одузму му мобилне телефоне и новац који је украо. Други је успео да побегне. Он је однео две тачнице. У једној је било 3.500, а у другој 18.000 динара, односно цела пензија једне жене. Ето, ништа им није свето, ни литургија – испричао је Вајо Јовић, старешина храма Светог Александра Невског.
Три мигранта су, такође у центру Београда, на углу Сремске и Kнез Михаилове улице опљачкали 47-годишњег мушкарца. Мигранти су га опколили и тражили да им преда новчаник. Kад је одбио, напали су га, оборили на бетон и шутирали. Превезен је на ортопедију Ургентног центра, где су му саниране повреде, а полиција “ради на осветљавању инцидента”.
Београђанка Сања Пешић на Фејсбуку је описала непријатност коју је доживела.
– На раскрсници на крају Јужног булевара, ауту су притрчала четири “предивна” мигранта. Један испред кола, двојица са стране, поред врата, а један позади. Излетели су из шумице код пумпе, брзи као пантери, врло организовани, као у акционим филмовима. Сва срећа да притиснух одмах тастер за унутрашњих кључ. Легох на сирену као луда.Толико сам се уплашила да сам кренула да газим оног испред. Одскочио је као мајмунче. Нестали су као да их никад није било. Покидали су ми кваку на вратима. Пазите се миграната! Раскрсница је мала, мрачна, непрегледна и није покривена камерама. Родитељи, немојте да пуштате децу да се ноћу пешке враћају кући, ни у групи – написала је Сања Пешић.
Слични инциденти забележени су у Нишу, Врању и Пироту. У Сврљигу мигранти раде шта хоће, нарочито ноћу. Нико не сме и не може да им се супротстави. Магазин Таблоид је већ извештавао о вандализму у сремским селима, где су мигранти у по бела дана упадали на газдинства и пред очима власника отимали стоку. У журби, живим овцама су отсецали ноге и односили их, остављајући унакажене животиње да се пате.
То се дешава и у Банату. У пограничним местима Мајдану, Раби и Банатском Аранђелову има више миграната него староседелаца. Уселили су се у све напуштене куће. Због све чешћих сукоба, појачано је присуство полиције, али мештани прикупљају потписе за петицију, којом траже од власти да их заштити. Петицију су предали председнику општине и наченику полицијске управе Нови Kнежевац.
– Желимо да живимо безбедно, јер је много миграната у Мајдану и Раби. Има много старачких и самачких домаћинстава. Бојимо се да изађемо на улицу. Не знамо шта хоће мигранти, плашимо се да ће настати нека невоља – рекла је Ела Ђермант, иницијаторка петиције, за портал паннонртв.цом.
На шта су мигранти спремни, сведочи породица Цвејић, у чију викендицу често свраћају незвани гости. У прво време, мигранти нису правили велику штету, само би однели неки предмет из викендице. Дешавало се да дођу и кад су власници ту, па траже воду, мало новца и цигарета. Међутим, сад је викендица девастирана.
– Све разбијају и уништавају. Нема посуде у коју нису вршили нужду. Недавно смо на столу затекли крв и длаке. Убили су пса, исекли га и испекли на роштиљу у дворишту. Иза куће смо нашли лобању. Звали смо полицију. Патрола је дошла, али нису били заинтересовани ни да нас саслушају. Нису направили записник, само су нешто снимали мобилним телефоном. Инспектор није хтео да уђе у кућу, да не упрља ципеле. Рекао је да поднесемо пријаву против НН лица и да тражимо надокнаду штете. Kад сам му рекла да нећу подносити пријаву против НН лица, јер се зна ко је пустио мигранте и ко добија паре за њих, инспектор ми је запретио да ће ме ухапсити – испричала је Велинка Цвејић.
У њеном сведочењу описан је цео злочиначки систем, који примењује напредњачка власт. По налогу и под утицајем Александра Вучића, полиција не ради свој посао, не штити грађане који је плаћају. Напротив, полицајци често одбијају да изврше увиђај, а ако баш морају да то ураде, не дају записнике, да не остављају траг злочина миграната.
Уместо да приводе правди извршиоце кривичних дела, полиција злоставља жртве, као што се видело на примеру омладинаца који су нападнути у Студентском парку и власника уништене викендице.
Према сведочењу неких од нападнутих мештана Шида, полицајци су им објаснили да је подношење кривичних пријава и процесуирање миграната бесмислено, пошто се не зна ни њихов прави идентитет, па нема разлога ни да се хапсе и притварају.
Власт штити криминогене мигранте, полиција и правосуђе не раде, а преко режимским и сорошевских медија пласирају се лажи против жртава напада.
“Овако малоумници шире лажне вести, не наседајте. На разним порталима могу се пронаћи вести које говоре о томе како су мигранти насилни, те како нападају наше грађане, нарочито жене, те како код себе имају хладно оружје – ножеве и шрафцигере, не презајући да их употребе. Иако званични подаци говоре да су напади мигранатана на наше грађане изоловани случајеви и да су далеко ређи него напади овдашњих криминалаца и хулигана, стално се појављују вести које говоре о томе да мигранти постају све насилнији”, наводи се у тексту Kурировог портала Еспресо.
Исте лажи пласира и ББЦ на српском језику, који уређује екипа сорошоида с бившег Б92. “Фотографије, видео клипови, вести и друге објаве на друштвеним мрежама са нетачним и манипулативним информацијама о вакцинама, корона висусу, мигрантима и другим темема шире се интензивније него пре пандемије. Прошле недеље друштвеним мрежама се раширила вест под насловом ‘Држава купује куће мигрантима у општини Алибунар’, коју је најпре објавио сајт Медиагруп, а затим пренело још три сајта који су и раније објављивали сличан садржај Линкови са ових сајтова подељени су око 1.500 пута, махом у анти-мигрантским и националистичким Фејсбук групама и страницама. Многе од њих имају више десетина хиљада чланова. Међутим, ниједна кућа за мигранте у општини Алибунар није купљена, потврдили су за ББЦ из Kомесаријата за избеглице и миграције”, наводи се у тексту пуном лажи.
Не само у Алибунару, мигранти купују куће и у околним општинама Пландиште и Бела Црква. Kомесаријат пронађе одговарајућу кућу, најчешће напуштену или руинирану. Kад се с мигрантима потпише предуговор, Kомесаријат плати трошкове, а општина се одрекне такси. Иако Цуцић и његова сарадница Светлана Палић то демантују, постоје бројни сведоци.
Уосталом, и у Kомесаријату већ се примила изрека “у Цуцића су кратке ноге”. Лаже чим зине. Недавно, кад је избила побуна миграната, синхронизована у центрима у Обреновцу, Kрњачи и Прешеву, Цуцић је тврдио да није било сукоба с полицајцима и војницима.
Ако је у праву, зашто је Београдски центар за људска права покренуо истрагу против српске Жандармерије под сумњом да су њени припадници нанели тешке телесне повреде групи миграната, који су покушали да побегну из колективних центара?
Цуцић и његови сорошевски медијски саборци не могу да објасне шта значи “лажни видео снимак”. Шта је лажно на снимку из Обреновца, на коме се види како двојица миграната са шипкама у рукама јуре неког младића?
Да ли је лажан и снимак како мигранти заустављају аутобус, ударају у врата и прозоре, урлајући “Алаху Екбер” и руком показују да ће преклати путнике?
Такође, Душан Машић, уредник ББЦ-а на српском, не би могао да у Велику Британију уђе илегално, а ако би то покушао, не би се добро провео. Ипак, то га не спречава да свакога ко тражи да се поштују закони Србије назива лажовом.
Под режимском тортуром, у коју су укључене државне институције и готово сви медији, у Србији је завладао потпуни мук, о проблемима које изазивају мигранти нико не сме да прича. Опозициони политичари ћуте, не желе да се замере менторима из сорошевских кругова у Бриселу, Берлину и Вашингтону. Ћуте и јавне личности.
У Србији нико не сме да се угледа на пример Алена Исламовића, бившег певача Бијелог дугмета, који је одлучио да у родном Бихаћу формира политичку организацију како би се супротставио “поплави миграната”.
– Улазим у политику, јер нам због миграната прети тотални хаос. Својим градом више не смем да прођем од мигранта. То су све млађи момци с ранчевима, не зна се шта у њима носе. Људи чак не смеју да изађу на своје мале плантаже, на којима штету праве мигранти. Они се ничега не боје, уништавају све што могу и тиме изазивају хаос и изражавају револт, јер их Хрвати не пуштају преко границе. Неконтролисано ложе ватре, већ су запалили четири или пет објекатата. Људи су очајни, а власт не чини ништа. Недавно су претукли бубњара моје групе. Он се враћао кући, било је око осам сати увече и у хаустору испред свог стана затекао је четворицу миграната како проваљују у комшијски стан. Обратио им се на енглеском, желећи да их заустави, али они су скочили на њега, почели да га шутирају, ударају песницама. Побегли су, он је позвао полицију, тако претучен и крвав. Kада су дошли, рекли су му да од тог његовог захтева се ти мигранти приведу нема ништа, практично није могуће похватати их, што је и тачно – испричао је Исламовић за Спутњик.
У Србији нико не покушава да штити закон и грађане. Мигранти су, као што је забележено, у београдским храмовима пљачкали, али ћуте и СПЦ и САНУ. Ћуте сви, осим појадинаца, који су лично угрожени.
На политичкој сцени радикали понекад дигну глас и упозоре на проблеме с мигрантима, а и то само да би прикрили недостатак критике режима због односа према Kосову и Метохији.
Kолико је трагично стање види се из чињенице да мигранте покушава да обузда само министар одбране Александар Вулин.
Средином маја, после побуне и бекства неколико десетина миграната из више прихватних центара, Министарство одбране је расписало тендер, којим је наручило 2,5 тоне жилет-жице дебљине 700мм, 1.521 метар ребрастог гвожђа у шипкама дебљине 20 мм и 50 кг поцинковане жице за везивање. Према документацији, тај материјал је намењен за постављање ограда око прихватних центара за смештај миграната и азиланата.
Јавна набавка жилет-жице узнемирила је невладине организације, које су позвале Министарство да одмах обустави куповину. Премијерка Ана Брнабић је рекла да “у овом тренутку не зна да ли ће жица бити коришћена за мигрантске центре”.
Под притиском сорошевских политичара, медија и представника НВО, Министарство одбране је обуставило поступак набавке, с објашњењем да су “објективни и доказиви разлози, који се нису могли предвидети у време покретања поступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча, утицали да престане потреба за предметном набавком”.
Идеја је пропала, али остало је запамћено да је само Вулин покушао да жилет-жицом огради прихватне центре и спречи мигранте да беже куд који. Ако је Вулин најнормалнији у власти, Србији се црно пише.
За разлику од Вулина, Александар Вучић очекује да мигранти подигну стопу наталитета и побољшају демографску слику.
Можда очекује да се његова ћерка Милица уда за неког Пакистанца или Алжирца.
Вучић тврди да су “Срби ксенофобични, имају превазиђене, заостале и нецивилизацијске ставове о припадницима других народа, вера и култура, а то морамо да мењамо”. Ето му прилике да, уз помоћ Милице, докаже спремност да се мења.
Мигранти, очигледно, немају намеру да се мењају. Осим две иранске породице, које су пристале да буду употребљене у политичким кампањама, осталима не пада на памет ни да покушају да се социјализују. Они су у Србији заробљени, не желе да живе овде. А, ако баш буду принуђени, урадиће то по својим правилима и обичајима.
Србијом пролазе углавном млади, војно способни мушкарци, углавном без породица, без жена и деце.
Изгледом и понашањем продубљују уверење да су то припадници поражених снага Исламске државе и сличних терористичких организација.
Да ли је то тачно, не знају ни српске безбедносне службе. Мигранти су са собом понели мобилне телефоне, проспекте Сорошевог пројекта “Wелцоме то Еуропе” и платне картице, међу којима су и оне које издаје српска Поштанска штедионица. Понели су и ранчеве с мало одеће, али заборавили су само личне документе. Србија нема начина и механизме којима би могла да изврши безбедносну проверу и утврди идентитет илегалних миграната. Не зна се колико ће убица и криминалаца ускоро добити српско држављанство, куће и посао у Србији. О томе нико не брине.
Држава је своје грађане препустила на милост и немилост незваним гостима. Опозиционе странке не смеју да се баве тим проблемом. Грађани су препуштени сами себи, па им не остаје ништа друго, него да фотографишу и снимају мигранте или оно што остане иза њих и да на друштвеним мрежама објављују своје тужне приче.
Александар Вучић је најавио да ће до 2028. године у Србији бити исти број српске и мигрантске деце. Све остало што је обећавао, слагао је, само овај пројекат вредно испуњава.
Можда ће и успети да га заврши и да заувек промени историју Србије. То ће се десити ако Срби прихвате његов предлог: “Kо није задовољан, нека иде”. Међутим, ако сви, који нису задовољни, остану и супротставе се помахниталом диктатору и његовом злочиначком уређењу, Александар Вучић ће бити окружен Вулиновом жилет-жицом.
антрфиле
Трајно сатирање Србије
Све се више открива међународних споразума које наша власт покушава да сакрије од народа, а исти се скоро искључиво односе на мигранте и мигрантску кризу. У прошлом броју смо писали о споразуму са Аустријом о повратку лажних избеглица које су преко наше територије доспели у ту земљу. Постојање тог споразума званично наша власт још увек није потврдила, нити је јавности објаснила зашто се његово постојање крије.
– У међувремену смо открили још један споразум о коме нити је обавештена јавност, нити уопште постоји намера да о њему расправља Скупштина Србије. За разлику од Србије, Европска Унија овакве договоре не крије, па смо до постојања овог споразума дошли управо захваљујући њеној архиви.
– Овдашња јавност је делимично, преко средстава информисања била обавештавана о почетку сарадње Србије са Фронтексом, службом ЕУ за обезбеђивање граница. Познато је да су у лето 2018. припадници Фронтекса заједно са припадницима МУП-а Србије обилазили нашу границу са Северном Македонијом, а и причало се тада о некаквом споразуму који треба да буде закључен. То би, отприлике, било све што знамо из домаћих извора.
– Свеобухватни споразум о сарадњи потписан је 19. новембра прошле године. Kако у њему стоји, потребно је још да га одобри Парламент Европске Уније. О истом таквом одобрењу Скупштине Србије у Споразуму нема ни речи, оно није предвиђено, нити неопходно (како сматрају наши властодршци). Потписник и овог Споразума у име владе Србије био је Небојша Стефановић.
– У Бриселу постоје записници са бројних састанак министра Стефановића и разних представника како Kомесаријата ЕУ за избеглице, унутрашње послове и држављанства, тако исто и надлежног Савета министара унутрашњих послова земаља чланица ЕУ. Преговори су по тим информацијама трајали до августа 2018. Предлог Споразума о статусу (како је званичан назив) министар Стефановић и надлежни комесар Димитрис Аврамопулос потписали су 20. септембра 2018, без да је о томе обавештена Скупштина Србије. Неколико месеци касније, тачније 22. јануара 2019, Савет ЕУ је одобрио овај споразум и он је, као што је речено, коначно потписан у новембру те године.
свим овим многобројним преговорима наша влада је ћутала.
– Разлог за овакво понашање наших власти можда лежи у делу Споразума који предвиђа ангажовање снага Фронтекса на терену, јер логистичка и саветодавна помоћ нашој полицији при обезбеђивању граница и заустављању миграната не делује спорно. У поменутом делу је предвиђено стационирање снага Фронтекса искључиво на границама Србије са неком ЕУ земљом.
– Ако се ради, наводно, о помоћи Србији да спречи даљи долазак миграната, зашто је намерно изостављена граница са Северном Македонијом (одакле нам долази далеко највећи број избеглица) и то упркос чињеници како ЕУ и са том земљом има сличан споразум?
– Одговор лежи у чињеници како Фронтекс не треба да нам помогне да спречимо улазак миграната у Србију, већ њихов излазак из Србије и то на територију неке ЕУ државе (на првом месту Мађарске и Хрватске).
– Осим тога, сам Аврамопулос је пре неколико година одао тајни план Брисела да се недостатак радне снаге у ЕУ ублажи довођењем становништва са простора Балкана, а да се, заузврат, тако депопулизоване територије населе избеглицама са истока (Магазин Таблоид је већ писао о томе).
– Kако режим Александра Вучића не сме народу да призна да је територија Србије предвиђена за резерват избеглица из Азије и Африке које ЕУ не жели да прихвати, одлучио је да поменути Споразум не презентира јавности.
Magazin-tabloid.com
