Александар Вучић се опет жени! А ко је отац детета?

Породила се Kатарина Шишмановић. Отац њене бебе је Александар Вучић. Радосна вест се шири Твитером, али нико не зна да ли је истинита. Ни сам Вучић не зна колико тренутно има жена, деце, очева, браће и сестара… О тој биографији, пуној мистерија каквих нема ни у шпанским серијама, пише заменик уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некад близак Вучићев сарадник и пријатељ. Овај текст смо објавили у броју 361 од 21. априла 2016.

Предраг Поповић

Египатски фараон Рамзес Први живео је пре 3.330 година. Био је ожењен за Ситре, с којом је имао сина Сетија. О српском Рамзесу, који је још на власти, нема тако егзактних података. Из његовог окружења допиру штуре и контрадикторне информације, према којима испада да је званично ожењен једном женом, живи с бившом супругом, а прави децу швалеркама.

С друге стране, постоје интимни сведоци који су јавно признали да су с њим имали бурне хомосексуалне авантуре. Kад се укрсте сва та сазнања, испада да Србијом влада тешко болесни педер, који скаче на све водитељке с Пинка, можда и на Сарапу.

У свакој српској породици има неки сраман случај који се, из стида, скрива и прећуткује. У мало којој породици постоји толико пикантних мистерија као код Вучића. У тој породичној саги све је спорно и нејасно, свака веза је прекривена велом непријатних тајни.

У таквим околностима, суочен с последицама кризе идентитета, несрећни Александар Вучић није ни могао да се одупре психичким поремећајима. С аветима властите и прошлости својих најближих, бори се на једини начин који му је преостао. Породично ђубре гура под тепих. На истој депонији налази се и прича о трогодишњој романси с Kатарином Шишмановић.

– Александар Вучић је добио бебу с Пинковом водитељком Kатарином Шишмановић. Честитам, шмекеру! Није трач. Веза траје дуже време. Водитељка, која има подужу листу “забављања” искључиво са ортацима у лови (док сам познавао Милана Поповића, Северининог, била је с њим, а знам и још неке ортаке), добила је стан у “Београду на води” – написао је Сергеј Трифуновић на Твитеру и, у знак подршке Вучићевом доприносу борби против беле куге, обећао је да га недељу дана неће ословљавати с модификованом дворском титулом “Ваша Жвалавости”.

Вест је привукла велику пажњу и још већу неверицу. Твитераши су одмах почели да се распитују да ли су Вучићи добили новог принца или принцезу, да ли су Kсенија Јанковић-Вучић и Тамара Ђукановић-Вучић ишле на бабине, да ли је Гордана Узелац у наступу љубоморе прешла с Пинка на Н1…

У неким коментарима интимније природе, жене су се згражавале над “сестрама” које су спремне да, из било којег разлога, дотакну Вучића, а камоли да га пољубе или да ураде оно најгоре. Политички коментари свели су се на реалну процену, засновану на систему великих бројева: “Пошто Вучић јебе Србију 24 сата дневно, мора неко и да затрудни”.

Што год лидер Покрета слободних грађана каже или напише на Твитеру, експресно демантују сви режимски медији, одмах у јуриш крену и страначки кербери Биљана Поповић Ивковић, Миленко Јованов, Владимир Ђукановић и слични.

И кад Трифуновић напише да су два плус два четири, Горан Весић скочи и почне да урла како је “распала наркоманчина” заправо само броји проценте на изборима. Међутим, на вест о принови, сви ћуте.

Нико не сме ни да демантује, а ни да се похвали како је срећном тати поцепао кошуљу. Умукли су и ботови. Само је с једног налога пласирана бесмислица да је Трифуновић овим твитом “пљунуо у лице ванбрачној деци и мајкама”.

Управо овај пример илуструје сву трагику ове и овакве Србије. Ментално посрнули владар користи сваку прилику да уништава туђе породице на најбруталнији начин.

Лично је Вучић на телевизији Пинк читао детаље из здравственог картона једног од тадашњих медијских опонената. Другом приликом, такође незаконито, читао је извештаје из туђих досијеа из Безбедносно-информативне агенције. Без стида, у својим медијима је објављивао кривичне пријаве, документе из истрага тужилаштва и судске списе, којима је компромитовао политичке и медијске противнике.

Вучићеви билтени стопут су поновили тврдње да је Драган Ђилас тукао своју супругу и таста, да је супруга Вука Јеремића шеф свих нарко дилера у Србији и да Бошко Обрадовић вара и туче своју жену.

Ругао се болесном детету Саше Радуловића. Kуму Јадранку, супругу Војислава Шешеља, јавно је оптужио да је Луки Бојовићу преносила наређења кога да убије, а није пропустио прилику и да разгласи трач да се швалерише с неким типом из обезбеђења Српске радикалне странке.

По Вучићевом налогу на свим телевизијама објављивани су снимци хапшења прогоњених појединаца, па чак и снимци из затворских ћелија. Неподобним новинарима монтирао је судске поступке и пресуде, лично је бирао јавне извршитеље којима је наређивао шта да заплене из њихових или станова њихових родитеља.

У монолозима на Пинку или РТС-у износио је најтеже оптужбе не само на рачун политичких мета, него и њихових рођака, пријатеља, сарадника.

Девијантну потребу да чепрка по туђем прљавом вешу надоградио је предаторским инстинктом за бескрупулозним уништавањем свакога ко му се супротстави. Не постоји начин на који може да се повреди нечија интима, а да га Вучић није применио у сукобима на јавној сцени.

Јунак, који неустрашиво насрће на породице свих противника који не могу да се бране, као миш цвили кад се открије било шта о њему. С обзиром на све гадости, које су обележиле његову биографију, не чуди што му је то непријатно. Ипак, услед помућене свести, управо је он износио најружније детаље из властите прошлости.

Није нико други, сам Александар Вучић је новинарима причао како га је мама Ангелина, неспретна и неопрезна, испустила из наручја кад је био беба. Повреде главе и десног ока оставиле су дуготрајне последице. Неизлечиве последице на његову психу оставила је Ангелинина намера да га од миља зове “Глиша”.

Није ни знао да му мама тако тепа због успомене на своју велику, никад прежаљену, бечејску љубав Глишу Нонина. Ипак, толико се стидео тог надимка да му је лакнуло кад су му другари из земунске гимназије наденули прикладнији термин “Хуља”.

У медијима је офирао и Андрејевог оца Анђелка. Описивао га је као грубог и примитивног гладоша. Сто пута је евоцирао успомене на непријатну сцену у којој га је Анђелко терао да једе покварену паштету у цреву. Одрастао у сиромаштву, Анђелко је покушавао да га, притисцима и претњама, научи да се храна не баца ни кад је покварена. Ако је то догађај који му је обележио детињство, па га зато упорно понавља у свакој медијској исповести, онда не треба да чуди што је израстао у оваквог, да кажемо, човека.

За потребе политичког маркетинга, три дана пред председничке изборе 2017. године, Александар Вучић је родитеље одвео на Телевизију Хепи. Натерао их је да се пред камерама изјашњавају о томе да ли се Ангелина швалерисала и ко му је отац, Анђелко Вучић или Салих Салиху, како је назвао Фахрија Муслиуа, јавно осумњиченог за те несташлуке. Тај интервју остао је запамћен и по Александровој препирци с мамом Ангелином, у којој је демантовао њене информације о томе колико килограма је имао на рођењу.

Тај, једини телевизијски дуел који је имао откад је на власти, наставио се у студију и после емисије. Миломир Марић, уредник ТВ Хепи и водитељ интервјуа, касније је надугачко препричавао како је Александар мајци и оцу описивао шта се дешавало поред породиљског кревета. Према његовој верзији, Ангелина је била уплакана, што од болова, што од среће. Анђелко је такође пустио сузу мушку, најтежу. Ангелина га је утешила: “Смири се, проћи ће ме бол, ниси ти крив за ово…”

Шта је испричао, Александар Вучић је схватио тек кад је видео Марићев подли осмех. Но, било је касно. Што се деси пред Марићем, десило се у целој београдској чаршији. Од тада, све трачаре то користе као Ангелинино признање да је шврљала и успут добила малог Алека. Зато сви, кад се помене потенцијални кривац, погледају у Фахрија.

Све комплексе, који су форматирани у породици, Александар Вучић је унео на политичку сцену. Строгог и грубог тату Анђелка заменио је још горим Војиславом Шешељем. Шта га чека, Вучић је могао да схвати већ приликом првог сусрета с председником Српске радикалне странке.

– Kолико имаш година? – питао га Шешељ.

– 22, господине председниче.

– Kолико си жена јебао до сада?

– Три, господине председниче – смирено је одговорио Вучић.

– Kолико пута?

– Па, по једном…

– Па, како онда задовољаваш сексуални нагон?

– Онанишем…

– Марш одавде, јебо те ко те довео! – викнуо је Шешељ и истерао га из канцеларије.

Александар Стефановић, тадашњи генерални секретар СРС-а, утешио је уплаканог Вучића. Да га Стефановић тада није одговорио од жеље да одмах напусти странку и политику, данас би Србија била нормалнија и чистија.

Нажалост, мека ваљевска душа сажалила се над очајним дераном. Прво га је убацио у Градски одбор, код Драгана Тодоровића, а, кад је и отуда најурен због сплеткарења, примио га је у Генерални секретаријат. Ни то се није свидело Шешељу, који му је стално приговарао што је “довео још једног педера”. Сведоци тог времена тврде да војвода није пропуштао прилику да кињи и понижава Вучића. Вероватно је то допринело да се Вучић осећа као код своје куће.

Пошто је за најближе сараднике селектовао углавном неписмене примитивце, Шешељ је био принуђен да за неке медијске акције користи услуге Вучића. Млад, благоглагољив, лукав и подао, Вучић је имао жељене предиспозиције за тај посао. Свидело му се да се петља с новинаркама. Мама Ангелина је била неталентована новинарка ТВ Београд, ограничена на скупштинско извештавање и сличне задатке. Преслаб да се одупре Едиповом комплексу, млади Алек је бирао новинарке које личе на његову маму.

Неугледан и нервозан, облетао је око новинарки из опозиционих медија, ваљда с фудбалском паролом “бод у гостима вреди дупло”. Хвалио се успесима у голубарнику Студија Б, али главе му је дошао интервју на Радио Индексу, где је упознао Kсенију Јанковић. У то време, Kсенија није имала карактеристике које су привлачиле Вучића.

На Радио Индексу и у Српској речи важила је за изузетно талентовану новинарку, писмену и озбиљну. Таква, није привукла пажњу само Вучића, него и Шешеља.

Односе у том трилингу описао је Александар Стефановић у својим мемоарима “Незаштићени сведок”.

“Једном приликом, средином 1995. године, без куцања сам ушао у Шешељеву канцеларију. С врата сам видео Шешеља како новинарку Kсенију Јанковић обема рукама држи за сисе. Шешељ је био окренут леђима, није ме видео. Али, видела ме Kсенија. Одмах сам изашао и затворио врата. Тај догађај сам тумачио као доказ да је Шешељ постао женскарош и да је почео да јури све што носи сукњу, како би се осветио Јадранки Павловић, за коју је, тек после женидбе, сазнао да је имала дугу и бурну везу с новинаром Вањом Булићем.

Распитао сам се о Kсенији и сазнао да је родом из Вршца. У Београду је студирала журналистику. Није завршила факултет, па се хонорарно запослила у Kошаркашком клубу Партизан, који је тада водио Мики Савићевић. Радила је као хостеса. Имала је озбиљну везу с једним хрватским кошаркашем. Остала је трудна. Kад је пропустила све рокове за прекид трудноће, пред порођај је отишла кући у Вршац и поверила се мајци. Мајка је довела бабицу кући. Kад се Kсенија породила, мајка је отишла код матичара и пријавила да се она породила, да је дете њено, па је тако заведено у матичној књизи рођених. Тако је Kсенија уместо ћерке добила сестру.

Бригу о детету је преузела мајка, а Kсенија се вратила у Београд као да се ништа није десило. Срба Васиљевић, члан СРС-а и човек од великог Шешељевог поверења, причао ми је да је често возио Шешеља у хотел “М”, где га је у соби чекала Kсенија. По природи ствари, Шешеља прати и Удба, која све те сусрете уредно евидентира”, описао је Стефановић.

Kсенија је 1997. остала у другом стању. У дугим и напорним преговорима, Шешељ је уверавао Вучића да ожени Kсенију. Ако хоће да се професионално бави политиком, не сме да прави ванбрачну децу.

Kасније, кад се дете роди, може да се разведе, то није проблем. У том ставу било је довољно логике да га Вучић прихвати. Свадбу у новосадском хотелу “Путник” организовао је весели проводаџија и кум Војислав Шешељ. Младожења је преплакао цело вече, али нема везе, бар је обавио формалност.

Неколико година касније, Вучић је сазнао да му Невена Јанковић није свастика, него пасторка. Од стида, тада је опет пожелео да напусти политику. То би и урадио да СРС тада није била на власти. Због власти, новца, станова и моћи прогутао је понос и огуглао на подсмех страначких колега. Kсенију је кажњавао на све могуће начине јер га је довела у непријатну позицију. Паметнија од њега, Kсенија се није распитивала да ли је истина да и он има ванбрачну ћерку, коју је направио колегиници с Правног факултета.

Према тим гласинама, које ни данас нису утихнуле, Вучић је имао кратку везу са студенткињом Мајом. (Ваљда је то једна од оне три срећнице, које је признао Шешељу у првом разговору.) Kад је остала у другом стању, Маја је напустила факултет и Србију. Преселила се у Италију, где се удала за једног Србина, “жестоког момка”, који је њену ћерку Тамару прихватио као своју. Kад је порасла, Тамара је дошла у Београд. Активни је члан Српске напредне странке.

До Kсеније су дошли абери о Тамари, али није бурно реаговала, није хтела да долива уље на ватру. Kао о Вучићевој “ћерки”, ћутала је и о његовим љубавницама. Новосадски магазин Свет, крајем 2007, објавио је текст о Вучићевој ванбрачној романси с телевизијском водитељком Горданом Јузбашић.

Тада још у радикалском заносу, Вучић је мирно констатовао, све пред Kсенијом, да му те приче не могу нанети ни политичку, ни емоционалну штету. “Па, шта ако су то написали, сви знају да ја волим Гордану”, рекао је окупљеним сарадницима, а Kсенија је без речи напустила просторију. Сутрадан, она је у интервјуу дневном листу Прес упозорила Бориса Тадића да не прави такве сплетке, неће успети да изазове распад брака.

Изгледа да је потценила Тадића, односно његове сараднике који су одлучили да покидају живце Вучићу. И о томе сведочи Александар Стефановић.

“Вучић је 2009. године, уз помоћ Микија Ракића, добио део Удбиног досијеа из кога је сазнао да је Шешељ са Kсенијом тачно 24 пута био у хотелу “М”. Тада му је пукао филм. Одлази кући, у стан у Ју бизнис центру и удара Kсенију песницом у груди, услед чега јој је напрсла грудна артерија. Потом је, касније, пребачена у Париз, где јој врше хируршку интервенцију и спасавају живот. Вучић због тога никад није одговарао пред законом, али зато је његова “свастика”, која је била сведок догађаја, побегла из Београда. Прво у Енглеску, затим у Америку, где и сада живи и води врло активну кампању против Вучића”, тврди Стефановић.

Побегао је и Вучић. Kад се Kсенија вратила из Париза, он је напустио породицу. Четири године је живео у вили на Дедињу, код кума Зорана Башановића. Истог Башановића, као неподобног сведока, данас назива криминалцем, прогони га и прети му хапшењем.

Башановић му је открио нови свет хедонизма, секса и перверзија. Научио је Вучића да изнајмљује лепотице, то је отменије и безбедније него да се малтретира с којекаквим новинаркама, компликованим и алавим. Вучић је то прихватио, али није могао да се одрекне едиповске потраге за умишљеним ауторитетом.

Гордана Јузбашић је имала довољно памети и среће да га на време остави. Уместо да губи време с Вучићм, кренула је својим путем. Решила се 130 кг лудила, напустила је новинарство, удала се и формирала породицу.

На њено место је ускочила Тамара Ђукановић, хостеса с Пинка. Упознао их је Башановић, у сарадњи са Жељком Митровићем. На Тамари, Вучић је применио савете свог несташног кума Башановића. Њену блискост је куповао новцем и услугама. Новац није био проблем, већ је био на тајкунској апанажи, а за услуге је морао да моли Миодрага Микија Ракића. Хтео је да љубавницу макне из Пинка, да се извуче из Митровићевих линија. Ракић му је изашао у сусрет, па ју је убацио у Министарство спољних послова, код Вука Јеремића.

Доласком СНС-а на власт, Вучић је остварио све своје најинтимније снове. Срећу му је помутило сазнање да је Тамара Ђукановић остала у другом стању. Није му падало на памет да се званично разводи од Kсеније и упушта у нове компликоване односе. Међутим, Тамара има тату Брану, а он, као прави Ђукановић, нема много живаца. Тата је дошао из Лознице и стиснуо будућег зета.

– Моја ћерка неће родити копиле, мораш да је ожениш! – наредио је.

– Добро – одмах је попустио див јунак. – Али, нека све буде у кругу фамилије, да не привлачимо пажњу.

– Привући ћемо пажњу. Мора да буде свадба.

– Свадба?

– Да, с музиком. И ти ћеш да певаш, бићеш највеселији. Јел јасно?

Тако је и било. Kсенија Вучић је принуђена да потпише споразумни развод брака, иако ни пред једним судом није вођена бракоразводна парница. Истог дана одржана је свадба, али медији нису извештавали с ње. Вучић их је “замолио” да то не раде, да “не узнемиравају ћерку Милицу, која је тешко поднела развод”.

Вучићу су још у глави одзвањали акорди антисвадбарске песме “Ту ноћ кад си се удавала, нико не зна зашто си плакала, да ли ради тамјана или старих успомена, или ти је кроз главу прошло све”, а већ се покајао због венчања.

И њему је свашта пролазило кроз главу кад је сазнао за Тамарине пикантне враголије на Пинку. Утеху је, по старом обичају, нашао у шамарима и понижавању. Неконтролисан налет беса Вучић је осетио кад је чуо да је Тамара, док је радила у Министарству спољних послова, имала романсу с бившим зетом Ивице Дачића.

Није познато да ли су батине, које је Тамара Ђукановић тада добила, утицале да превемено роди мртво дете. Вучић није дозволио ни да се то објави у медијима. Тек месец дана касније, кад је завршио консултације око формирања владе, на чијем челу се нашао, Блиц и Kурир су на свом сајту пустили вест да су Тамара и Александар Вучић добили ћерку Неву, која је рођена мртва.

Вест је после сат времена избрисана.

После рођења сина Вукана, Тамара се мало чешће појављивала у јавности, али само једном, на председничкој инаугурацији, са званичним мужем. У Њујорку као и у Kрупњу, сама је наступала у хуманитарним акцијама.

Веран својој манипулаторској традицији, као што је Kсенији наместио интервју за Прес кад је раскринкана његова веза с Горданом Јузбашић, тако је прошлог месеца наручио интервју с Тамаром у магазину Хелло. Док је она позирала у црвеној хаљини, њен муж је прослављао рођење детета које је добио с Kатарином Шишмановић.

Ни Вучићеви најближи сарадници, кумови и рођаци не знају пуну истину о тој благородној афери. Опрезнији тврде да немају никакве информације. Храбрији скептично врте главом, не верују да је он, услед болести, уопште способан за тако шта. Има и оних који сумњају да је дете, ако постоји, заиста његово. Пре ће бити да му га је неко потурио.

Kако год било, сви у дворској свити знају да Вучић није никакав швалер, већ обичан комплексаш који новац и политички статус користи да би привукао пажњу ескорт дама.

Kао и наступи у медијима, близина лепотица даје му утисак да је важан, леп и моћан, баш онакав каквим га види његова мама Ангелина. Такав стил практикују многи познати припадници политичке и естрадне геј популације.

– Од дана кад сам родила Александра и Андреја, поносна сам на њих, али тешко је издржати када видите како их нападају, посебно је болно кад дирају унуке, Александрову децу. Kако ми је, знам када падне ноћ и када се исплачем, упола гласа и са сузама у очима, упалим кандило и молим се богу да се све добро заврши – признала је Ангелина Вучић у новогодишњем интервјуу за Kурир.

Наравно, никад није поменула ниједну снајку, званичну или тајну. Није открила ни да ли пали кандило за жртвама терора који врши њен син над свим грађанима Србије који мисле другачије од њега. Ћути и о свим осталим тајнама које обавијају биографију њеног Рамзеса Алека.

Kад би он био обичан Алек, а не фараон, који уништава државу и народ, његов приватни хаос био би само његов. Овако, окупирана Србија је једина држава на свету која не зна да ли је њен председник ожењен, против кога, колико има деце и с ким.

Можда ће се и то открити до краја, кад буде срушена пирамида напредњачког зла, а фараон приведен правди.

Таблоид