Александар Вучић стопирао полицијску истрагу кривичног дела у којем је Србија оштећена за 200 милиона евра

Кога је норвешка компанија “Теленор” за куповину МОБИ 63 подмитила са 198 милиона евра и норвешким држављанством?

Јавна државна тајна

Истрагу о криминалном послу мобилног оператера Теленор, тешком милијарду и по евра, где је држава опљачкана за скоро 200 милиона евра, стопирао је Александар Вучић. Да би било јасније о чему је реч, треба подсетити да је приликом продаје оператера мобилне телефоније МОБИ 63, уговорена цена је била милијарду и пет стотина тринаест милиона евра (1.513.000.000), док је норвешка компанија Теленор уплатила милијарду и три стотине петнаест милиона евра (1.315.000.000), чиме је држава Србија оштећена за разлику од 198 милиона евра. Теленор је по уговору морао да уплати цео износ из уговора на рачун, али је без обзира на то платио скоро 200 милиона мање и тако прекршио уговор. Ко је узео разлику, на чије рачуне је Теленор уплатио преостали новац и ко су високи државни функционери који су се обогатили овом “трансакцијом”?

Бивши министар Млађан Динкић и извршни потпредседник компаније Теленор, из Норвешке краљевине, Јан Едвард Тигесен, проневерили су новац државе Србије у износу од 198 милиона евра приликом купопродаје компаније МОБИ63, раније Мобтел!

Уговорена цена за продају МОБИ 63 била је милијарду и пет стотина тринаест милиона евра (1.513.000.000), док је Теленор уплатио милијарду и три стотине петнаест милиона евра (1.315.000.000).

Као доказ за ове тврдње објављујемо факсимил уговора о продаји МОБИ 63 из којег се види на страни 13 да је Теленор морао да плати 1.193.000.000 евра за куповину удела у МОБИ 63 и 320.000.000 евра за лиценцу, укупно милијарду и 513 милиона. Као други доказ објављујемо факсимил ескроу уговора из којег се види да је Теленор уплатио 1.315.000.000 евра, односно 198 милиона мање.

На страни тринаест Уговора о продаји у члану 4.1.1 пише да је купац у обавези да депонује “пун износ продајне цене на ескроу рачун.” Дакле уговор је прекршен или постоје тајни анекси. Ово значи да није постојала правна могућност да се уплаћује мање новца од уговореног. Шта се десило са разликом од 198 милиона евра?
То је тема којом се сад бави Српско Тужилаштво. Заправо на Тужилаштво је извршен притисак да се овом темом баве мало мање.

Млађана Динкић је 2006. године био министар финансија. Влада Србије га је строго поверљивим решењем број 29/2006-01 од 2. августа 2006. године, овластила да у име Србије прода удео државе у компанији МОБИ 063. Дакле ако милиони евра недостају, а зна се и ко је био овлашћен да о њима води рачуна, где су онда и бна чијим рачунима?
Компанија МОБИ 063 је основана такође на тајној седници Владе Србије 4. априла 2006. године, тако што су се власник Мобтела аустријска компанија “Холденхурс” и држава Србија договорили о уделима у новој компанији Србија 70 одсто, аустријанци 30 одсто. 

У питању је компанија чувеног аустријског мешетара Мартина Шлафа, која је на сумњив начин од Богољуба Карића откупила његово власништво у “БК Трејду”. За “БК Трејд” је Карић тврдио да је већински власник Мобтела. Овде треба подсетити да је бивши инспектор Телекомуникација и члан Владине комисије за власништво у Мобтелу преминули Тихомир Живановић тврдио да је комплетан удео “БК Трејда” у Мобтелу споран.
Већ на тајној седници Владе у априлу 2006. године Мирољуб Лабус, тада потпредседник је за послове око Мобтела одредио Млађана Динкића.

У Владиним списима са те седнице пише да је удео Републике Србије у новооснованом друштву 70 одсто да ће бити унет у опреми коју ће Јавно предузеће ПТТ саобраћаја “Србија” прибавити од предузећа Мобилне телекомуникације “Србија” БК-ПТТ д.о.о. односно Мобтел. Дакле као Карићева фирма са којом је ПТТ основао мобтел се ни овде не помиње “БК Трејд”

Шлафов “Холденхурс” је власник 30 одсто одлучено је тада. Владин закључак спроведен је муњевитом брзином. Седница Владе Србије на којој је донет овај закључак под ознаком “строго поверљиво” почела је у 13 часова и завршена је у 14 часова.

Истог дана пред Првим општинским судом у Београду потписан је и оверен Уговор о оснивању привредног друштва чије пословно име је, према тачки 2. овог уговора МОБИ 63 д.о.о, са седиштем у Београду, Кнез Михајлова 36, где се налази и зграда министарства финансија. Број овере уговора је ИИ Ов. бр. 476/06. У име Републике Србије, уговор је потписао министар финансија Млађан Динкић, коме нису узети лични подаци, у образложењу пише да је Динкић суду лично познат и господин Мицхаел Хасон, број аустријског пасоша Г 05242814 – Аустрија. Према евиденцији суда уговор је оверен већ у 15 часова.

На овај начин легализовано је право Марина Шлафа на проценат од продаје Мобтела, односно нове компаније МОБИ63.

Ипак према уговору који је Млађан Динкић потписао са Теленором, норвешка компанија није преузела никакве обавезе према аустријској компанији Мартина Шлафа, док се Динкић у име Србије обавезао да Теленору прода 100 одсто компаније.

Одмах по потписивању уговора са Теленором, Влада је саопштила новинској агенција Бета пренела да ће држава од продаје МОБИ63 приходовати милијарду и 155 милона евра, док је компанија продата за милијарду и 513 милиона евра. Разлика ће како је тада објављено бити уплаћена “Холденхурсту” Мартина Шлафа. Ово значи да је Аустријанац од Србије добио 358 милиона евра, за власништво над Карићевим “БК Трејдом” фирмом која по некима није имала право власништва у Мобтелу веће од 0.1 одсто.

Када је касније отворено питање не слагања бројева из уговора о продаји МОБИ63 и онога што је по ескроу (врста гаранције, прим. ред.) уговору Теленор уплатио на заједнички рачун, службеници задужени за реализацију правдали су се да је разлика отишла Мартину Шлафу, како је Динкић и договорио.

Ипак праћењем уплата и једноставним рачунским операцијама, истражитељи су схватили да се цифре не слажу, Теленор је уплатио 198 милиона мање, док су Шлафу дуговали више од 300 милиона. Теленор није ни имао обавезу да Шлафу било шта да плати, док је према Србији био у обавези да на ескроу рачун депонује пун износ купопродајне цене од милијарду и 513 милиона евра.

Са друге стране држава Србија је новац за исплату удела Мартина Шлафа прибавила продајом лиценце за трећег оператера, који је купила такође аустријска фирма ВИП.

Слажући папир по папир случај је склопљен и послат у Тужилаштво, али подићи оптужницу против моћних људи као што су Динкић и потпредседник Теленора Јан Едвард Тигесен, је можда превелик залогај за српске судије и тужиоце.

Уколико до подизања оптужнице ипак дође, одговорност Динкића биће лакше доказива од његовог Норвешког саучесника. Динкић је, дакле, тајним документима Владе Србије именован за овлашћено и одговорно лице, и био је лично укључен у све послове од трансформације Мобтела у МОБИ63 до његове продаје Теленору.

Сва настала штета у овим пословима пада на његова леђа. Он је тај који ће морати да објасни шта се десило са разликом од 198 милиона. Сама чињеница да је држава ускраћена за толико новца је његова одговорност.

Доказивање штете за Србију неће бити тешко, са друге стране доказати ко од учесника је имао колику корист ићи ће мало теже. На први поглед највећу корист имала је норвешка компаније Теленор, али обавеза поштених истражитеља биће да у поступку открију да ли је Теленор те новце уплатио на рачуне домаћих политичара. Да ли је са Теленором тим поводом склопљен још неки такође тајни уговор, као и да ли је Александар Вучић добио неки новац па сада саветује Тужиоцима да мало “олабаве” истрагу тим поводом.

Што се Норвежана чињеница је да нису имали мотив да закидају 200 милиона, јер су према речима њихових званичника и са 1,513 милијарде МОБИ63 платили много мање од онога колико вреди.

– Слажем се са министром финансија да је остварио добру цену, ипак мислим да је ово била разумна цена. То кажем због тога што на тржишту капитала пажљиво посматрају Теленор и купују његове акције. Уколико Теленор плати превише високу цену, то инвеститори кажњавају и падају цене акција. Али то није био случај јуче када је цена акција порасла, изјавио је након куповине МОБИ 63 Јан Едвард Тигенсен, у том тренутку директор Теленора за централну и источну Европу.

Дански стручњак за телекомуникације Јон Странд изјави је тих дана да он добро познаје српско тржиште и ни најмање не сумња у исправност Теленорове одлуке о куповини.

-Интересантно је да ће МОБИ 63 безмало зарађивати више од самог Теленора. Овако висока цена може поправити статус осталих фирми које Теленор поседује. То се уклапа у Теленорову стратегију. Српска фирма до сада није имала професионалне власнике, али то се овом куповином мења, изјавио је тада Странд.

Страндова консултантска фирма има три клијента у Србији, због чега је овај Данац упознат са овдашњим тржиштем.
-То је земља која излази из изолације. Недавно је прошла кроз рат, кризу и политичку нестабилност. Када МОБИ 63 уђе у сарадњу са професионалцима биће веома узбудљиво, рекао је тада Странд.

Чињеница да је Теленор у Србији и у време светске кризе овде остваривао велике приходе, најбоље говори о томе да Норвежани нису преплатили ову компанију, али и да је време да наши политичари одговарају због лоших приватизација које су спровели.

ГЛОСА

Вучић се лично се распитивао шта се дешава са случајем Теленор, а касније је преко својих људи слао сигнале да се “спусти лопта” и “олабави истрага” у којој је осумњичени број један Динкић, а предмет истраге је и потпредседник ове компаније Јан Едвард Тигесен.

Вук Станић

Таблоид