НАУЧНИЦИ још нису до краја открили загонетку коју чувају четири омалене преисторијске фигурине нађене на локалитету Витковачко поље, три километра од Александровца. Жупљани планирају да се упусте и у брендирање најзначајније међу њима – “Леди оф Александровац”, са 35 центиметара висине то је највећа и најзначајнија “женска сфинга”, која припада винчанској култури – млађем неолиту (4.500 – 3.200 година пре нове ере).
– “Леди оф Александровац”, како су је званинично именовали на Светској изложби у Ници, а у народу познатија као “Миладија”, најпопуларнији је налаз који имамо – прича за “Новости” мр Јелена Тодоровић Гавриловић, директорка Завичајног музеја Жупе, где се чува драгоцена “четворка”. – Фигурине и неолитски налази из наше музејске збирке сведоче да се народ и у преисторији на жупским просторима бавио пољопривредом. Неколико хиљада година касније, наша земља је још плодна, а данас је препознатљива по вину.
Те жупске Венере симболи су плодности, славе и жену и земљу. Пре тачно десет година, одлучено је да “Леди оф Александровац” буде званичан сувенир богате жупске вароши. Иако често у сенци “Миладије”, три сродне фигурине од теракоте (печене земље), “Венус де Жупа”, “Мадам де Витково” и “Мадам де Венчац” нађене такође на локалитету Витковачко поље прави су хит за археологе.
– Фигурине представљају остварења првих преисторијских земљорадника и непроцењиво су културно благо – истиче наша саговорница.
– Британски краљевски музеј, Дански краљевски музеј, Музеј “Тера амата” у Ници само су неки од репрезентативних простора где су се александровачки симболи могли видети.
КУЋА ПОПА МИРКА ЗАВИЧАЈНИ музеј Жупе који је недавно добио подршку Министарства културе за уређење простора, смештен је у центру вароши у Кући попа Марка. У 380 квадрата стале су богате археолошка, етнографска и историјска поставка са око 3.000 предмета. Ту је и фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са близу 1.500 књига. Историчар Иван Брборић наводи да осим епохе неолита у археолошкој поставци постоји и неколико вредних експоната из каснијих периода, бронзана секира и римски ратнички појас са локалитета Ивковића куће.
Недавно преминули професор историје Милослав Бонџић, један од најзаслужнијих што је Жупа добила Завичајни музеј, заслужан је и за популарност фигурина ван граница земље. Остао је жал, међутим, што се Витковачко поље, са око 100 хектара услед недостатка средстава до данас није потпуно археолошки испитало. Стручњаци износе да би тек могла да се очекују револуционарна открића.
– Имамо срећу да живимо на територији на којој су многи непозанти народи оставили драгоцености кроз своје делатности – говорио је својевремено археолог Никола Тасић, потпредседник САНУ.
– У томе је Жупа александровачка у свему оригинална. Треба само видети у чему је све Жупа дала свој допринос епохи односно култури неолита, својим чудесним богињама. То је без сумње идеолошки концепт о свету, људима и стварима и о положају човека у природи. То је настало у Жупи, у средишту Србије.
Лоша инфраструктура и скрајнут положај утицали су последњих деценија да и наука донекле изгуби интересовање за богиње из Жупе, али су управо ти недостаци помогли да се сачува богата историја жупског краја, међу којима је и град витезова Козник. Пљачкаши су поштедели многе откривене и неоткривене локалитете.
СИМБОЛ БЕРБЕ
“ЛЕДИ оф Александровац” има шестоугаоно лице, крупне очи у облику латиничног слова В, увојке, раширене подбочене руке са шакама на боковима. Баш таква, била је симбол Првог сајма вина у Александровцу прошлог пролећа, а један је од симбола “Жупске бербе”, која траје пола века и сваког септембра окупи око 40.000 посетилаца. Жупски винари су добили право да на винске етикете ставе ознаку “врхунско вино”.
Новости
