Број деце која имају проблема с алергијама последњих деценија поприма епидемијске размере. У Европи од 10 до 30 одсто малишана болује од алергијског ринитиса, а око 8,4 одсто пати због астме, хроничног упалног обољења дисајних путева. Слична је ситуација и у нашој земљи, где је алергија присутна код више од осам одсто деце, а сматра се да су узроци комбинација генетских фактора и утицаја средине. Деца с алергијским ринитисом (обољењем слузокоже носа праћеним кијањем, цурењем воденог секрета и запушењем носа) имају већу могућност да развију астму, а ризик за развој ове болести код оних који имају алергијски ринитис износи готово 19 одсто.

Према речима др Снежане Рсовац, педијатра-пулмолога и начелнице Одељења интензивне неге Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, респираторне тегобе које дете има манифестују се у виду астме или алергијског ринитиса, док грчеви, мучнина, повраћање, дијареја и опстипација могу бити симптоми гастро-алергија. Сезона алергија почиње, у зависности од тога да ли је зима блага или оштра, од краја фебруара до средине марта за полене дрвећа, од краја априла до септембра за особе алергичне на полене трава, а од краја јула до октобра за оне којима смета полен корова.

– Учестало кијање по десет и више пута узастопно, запушен нос и цурење воденог секрета, свраб и црвенило носа и очију, осећај пецкања и сузење, као и надражајни кашаљ и гребање у грлу, готово су сигуран знак постојања алергијског ринитиса. Симптоми личе на прехладу, али ако трају дуже од недељу дана, а при томе се јављају увек у исто доба године, највероватније је реч о алергијском ринитису. Он може да се јави у било којем узрасту. Преосетљивост на кућне алергене, као што су прашина, гриње или бубашвабе, јавља се и код деце млађе од две године. Преосетљивост на спољашње алергене код деце се најчешће јавља после друге године живота, обично од четврте до шесте године, а у 80 одсто случајева развија се до двадесете године – истиче др Рсовац.

За утврђивање алергије најспецифичнији и најосетљивији је кожни тест, када се на кожу малим убодима ставља кап алергена и после 15 минута се очитава реакција. Овај тест може се радити већ код шестомесечне бебе. Постоји и тест утврђивања нивоа такозваног серумског ИгЕ у крви и он није осетљив као кожни тест, већ само сугерише могућност постављања дијагнозе алергије. Одређивање специфичних ИгЕ антитела такође се ради из крви и може бити од помоћи уколико постоји сумња на специфичан алерген.

Наша саговорница наглашава да алергијска упала горњих дисајних путева треба да се лечи, јер дуготрајне и вишегодишње тегобе могу да узрокују оболевање од астме, упале синуса, појаве полипа у носу, конјунктивитиса. У лечењу алергијског ринитиса употребљавају се лекови из групе такозваних деконгестива, антихистаминика, назалних кортикостероида, антилеукотријена, као и имунотерапија.

– Код примене антихистаминика, проблем је што се симптоми враћају чим пацијент престане да их пије, што би значило да ова терапија треба да се узима непрестано. Зато се код сезонске кијавице примењује лечење током цветања биљака, а циљ је да се са што мање лекова контролише болест. Лечење је усмерено првенствено на отклањање тегоба. С друге стране, имунотерапија је једини третман алергијских болести са способношћу да измени природни ток болести и на тај начин заустави даљу прогресију истих и појаву нових болести. Данас је имунотерапија, кад је о алергијском ринитису реч, присутна само за мали број алергена. Сматра се да је њена улога у терапији алергија на убод инсекта далеко значајнија – истиче др Рсовац.

Алергије настају услед комбинације генетике и утицаја средине. Данас се зна и да алергија настаје веома рано, каже др Рсовац, већ у току трудноће. Уколико мајка има алергију, то доста утиче на настанак овог проблема код детета. Зато је веома важно да мајка и пре и током трудноће максимално избегава излагање дуванском диму, који доводи до промена ДНК фетуса, као и појединим јаким алергенима, као што су кућна прашина, кикирики, беланце или кравље млеко.

– Препоручује се узимање антиоксиданаса у првом триместру трудноће (фолна киселина и цинк) и витамина Де, а ако мајка има алергију или астму, одмах по рођењу креће се с применом пробиотика током најмање шест месеци. Касније мере превенције, које подразумевају продужено дојење, елиминацију појединих намирница из исхране или сређивање услова становања, нажалост, немају велики утицај на спречавање настајања алергије и астме, већ обично само одлажу појаву алергије код особа које имају предиспозицију да се она испољи – закључила је др Рсовац.

Аутор: Данијела Давидов-Кесар, Политика