Али Баба Пецони и сви његови разбојници

Предраг Ранковић Пецони је симбол организованог криминала који већ 25 година пљачка грађане Србије. У удруженом злочиначком пројекту смењивали су представници сваке власти, једина константа био је и остао Пецони. Многи његови сарадници из мафије и политике одавно су завршили каријеру, неки и живот, док је он постао најбогатији српски тајкун, вредан више од милијарду евра.Сваког је одржавао на власти, док се сам не би урушио. Само се његова империја зла увећава. Ако са садашњим Вучићевим картелом не заврши у затв ору, ни нове власти неће бити поштеђене од н јеговихг плавих коверата, а хиљаде радника ће и даље бити третирани као бело робље у његовим компшаниј Империју вредну милијарду евра Предраг Ранковић Пецони почео је да прави крађом аутомобила. Под окриљем сурчинске и удбашке мафије разгранао је посао и украо целу државу. Као истакнути криминалац, има политичку, полицијску и правосудну заштиту. У заједничком злочиначком подухвату, којим је отео Србију од грађана, помагали су му премијери, министри, шефови безбедносних служби, судије, новинари, колеге из разних гангова.

Прве кораке на том путу направио је уз вођу сурчинског клана Зорана Шијана, а наставио уз Љубишу Буху Чумета и Драгољуба Марковића. У петооктобарској ноћи, кажу сведоци, Пецони је био у ескадрону Душана Спасојевића, који је с Млађаном Динкићем упао у зграду Народне банке Југославије. Из тог времена, задржао је блиске пословне и пријатељске везе с Миланом Наранџићем Лимуном. Изградио је коректно партнерство с Јоцом Амстердамом, а потом и с новом генерацијом, предвођеном Дарком Шарићем. Повремено би упадао у проблеме с колегама. Пре двадесет година, кад се осилио и заборавио да са шефовима подели отето, Шијан и Чуме су га киднаповали и принудили га да им исплати пола милиона марака. Добро је прошао, боље него недавно, кад га је Жељко Рутовић са шест метака подсетио да врати десет милиона евра, које је позајмио од Шарића.

Таквих проблема никад није имао с представницима власти. Још као мафијаш-почетник пристао је на сарадњу са Службом државне безбедности. Хвалио се како му је значку ДБ-а дао лично Јовица Станишић. Политичку подобност је доказао финансирајући СПС и ЈУЛ. Новцем, опљачканим од грађана, купио је подршку и следеће владајуће гарнитуре. Зоран Ђинђић му је омогућио да развија бизнис са цигаретама, Душан Михајловић му је дао полицијску заштиту, а Динкић га је промовисао у угледног бизнисмена. Стечено криминалом, легализовао је у време власти Војислава Коштунице. Уживао је и под режимом Бориса Тадића и Ивице Дачића. Како и не би, кад му је Дачић био и остао лични абонент, баш као данас Александар Вучић.

Испод тог врха, који доказује спрегу политике и мафије, Пецони је направио густу мрежу корумпираних сарадника. Како у пракси функционише организовани криминал открило се у судском поступку по тужби за утају пореза.

Истрага, покренута у време „Сабље“, завршена је оптужницом која га је теретила за незаконито присвајање 3,5 милиона динара. Предмет је 28. јуна 2004. стигао на сто судије Александра Вељића у Четврти општински суд у Београду. Прво рочиште је заказано за 21. април 2005, али одржано је тек 13. априла 2007. Поступак је стајао у месту, смењивале су се само судије. После Вељића, предмет су водили Јовица Игњатовић, Снежана Петричић, Весна Живковић, Александар Перишић и Катарина Обрадовић. Од 39 заказаних претреса, за осам година, одложена су чак 24, тако да је тужба отишла у застаревање. Министарство правде је, под контролом Николе Селаковића, покренуло дисциплински поступак против троје Пецонијевих судија, осумњичених да су намерно отезали суђење. Наравно, застарео је и поступак против судија. Буџет је опљачкан, нико није кажњен, Пецони је задржао паре, његове судије и даље суде и изричу драконске казне нормалним грађанима.

У тај ланац увезани су и бројни Пецонијеви сарадници, директори и чланови управних одбора његових предузећа. Да би прикрио трагове, основао је на десетине фирми, које су повезане уделима у власништву, па ни Пецони, ни на најтежим мукама, не би знао да каже колико има предузећа и ко их води. Нема шансе да се сети где су распоређени појединци попут Станка Томовића, Зорице Рудаковић, Живојина Зоркића, Јелене Пудар, Николе Ружића, Бориса Хромиша, Љиљане Клачар, Слободана Адамовића, Миломира Опанчине, Снежане Димић и осталих кадрова, који се смењују на функцијама у „Инвеју“ и осталим Пецонијевим компанијама.

Ипак, неколико имена се издваја. На првом месту је Дејан Станковић, председник одбора директора „Инвеја“, Пецонијева десна рука. Ако буде паметан, кад за то дође време, Станковић ће прихватити статус сведока-сарадника и помоћи ће у демонтажи система у чијим темељима се налазе криминал и корупција. То важи и за Срђана Средојевића, званичног оснивача „Инвеја“, иначе паметног човека, који на друштвеним мрежама храбро агитује против напредњачког картела и објављује Вучићеве карикатуре с магарећим ушима.

Не треба занемарити ни улогу Душана Бјелопетровића, који с поносом носи надимак „Рекеташ свих режима“. С искуством стеченим у Агенцији за приватизацију и Министарству правде, Бјелопетровић је направио перфектан механизам за скривање трагова махинација приликом препакивања власничке структуре спорних предузећа. У серији таквих операција истиче се панчевачка „Лука Дунав“.

После медијске припреме, у којој је тадашњи власник Пецони најављивао продају купцима из Немачке, а Александар Вучић својим арапским партнерима, 26. августа 2014. неприметно је промењена власничка структура. „Лука Дунав“ а.д. званично је остала у власништву „ДМ Граин-Цорн“ д.о.о. али власник више није Ранковић, него Бјелопетровић. На сличан начин замаскирано је преузимање крушевачког „Рубина“. Пецони је „Инвеј“ д.о.о. пребацио у акционарско друштво. Истовремено, највећи део акција „Рубина“ укњижен је на новоосновано предузеће „Инвеј ИН“ д.о.о, чији је власник, преко неколико предузећа, Бјелопетровићев „Бусинесс суппорт цомпанy“ д.о.о. На тај начин, преко „Рубина“, Бјелопетровић је преузео власништво над доскора Пецонијевим фирмама „Пекарском индустријом“ из Панчева и „Меделом“ из Врбаса.

Осипање Пецонијеве империје није од јуче, забележено је у Регистру привредних субјеката. У Решењу од 21. септембра 2015. године „Инвеју“ је одређена привремена мера одузимања имовинске користи и забране отуђења и оптерећења непокретности привредног друштва „Рубин“. Том одлуком Пецонију је забрањено да продаје или да ставља под хипотеку зграду и два четворособна стана на Копаонику и два апартмана у Врњачкој Бањи. Такође, забрањена му је свака имовинска корист од пословног простора у Чачку, магацина у Земуну и Равном Селу.

Засад, добро послује само Телевизија Хепи. Искомплексиран својим изгледом и реторичким вештинама, Пецони се никад није појавио у програму, није давао изјаве и интервјуе, али направио је програм који га детаљно описује. Његов ментални склоп огледа се у сваком порнићу који је емитован на тој телевизији, у опскурним типовима и темама и нарочито у ријалитију „Парови“.

„Господин Ранковић“ је тешка срца пристао да у своју пословну хоботницу укључи и неки медиј. Школован у сурчинском клану и ДБ-у, дуго је одбијао сваку помисао да се бави било каквом врстом јавног информисања. Но, није одолео Жељку Митровићу. Власник Пинка га је годинама наговарао да покрену неки заједнички медијски пројекат. Неколико пута су се договарали да оснују дневне и недељне новине. Пецони би пристао, па одустао. Па опет пристао и одустао. И тако све док не би исцедио Митровићеве танке живце. Тај пример илуструје разлику између њиховог схватања бизниса.

Митровић је у многе послове улетао брзо и лако, финансирао је десетак штампаних издања, а, кад су пропала, кукао је до неба. С друге стране, Пецони би месецима вагао бизнис план, ценкао се око сваког динара, али, кад би му уложени новац пропао, јуначки би поднео губитак. На Пинку се још препричава како су се њих двојица, као Лолек и Болек, пре петнаестак година договорили да направе дневни лист. Основали су фирму, окупили уреднички тим, резервисали пословни простор и наручили компјутере и осталу опрему. Проблем је настао око избора штампача. Пецони је сматрао да је довољан формат А4, нема потребе за скупљим, који избацује А3 стране. Узалуд је Митровић објашњавао да је то неопходно због коректуре текста и дизајнерских интервенција.

– Ко не може да чита ситна слова, нек не ради у новинама. Не дам паре – преломио је Пецони и због разлике у цени од 200 евра напустио је пројекат у који је требало да буде инвестирано око 600.000 евра.

Пецони је избегавао учешће у бизнису с медијима, али сплетом околности често је био упућиван у том смеру. Почетком 2002. године позајмио је Богољубу Карићу 20 милиона евра да плати порез на екстрапрофит. Три године касније, кад је дуг, под зеленашким каматама, порастао на 45 милиона евра, Карић му је понудио да узме Астра Симит и БК Телеком. План је пропао кад је над Карићевим осигуравајућем друштвом покренут поступак ликвидације. Вођен лихварским инстинктом, Ранковић није хтео да ризикује, па је одустао од те комбинације. Међутим, опет мимо његове воље, добио је понуду коју није смео да одбије. Да би се додворио Слободану Милошевићу и смањио тензије у Социјалистичкој партији Србије, Ивица Дачић је смислио једноставан начин да учини услугу Марији Милошевић и нађе јој купца за РТВ Кошава. Цена није била велика, а и да јесте, Пецони би морао да плати због дугогодишње заштите коју му је СПС пружала за сва криминална дела.

У истој кухињи смућкана је афера с националним фреквенцијама. Главни посао је обавио, наравно, Жељко Митровић. Увезао је све своје политичке дужнике и најамнике из Републичке радиодифузне агенције. У априлу 2006. године фреквенције су добили Б92, Фокс, Пинк, Авала и перверзни мутант Кошава-Хепи, а отпали су БК ТВ и немачки РТЛ. Пецони, наводно, није био заинтересован за емитовање на националном нивоу, али није могао да одбије Митровића, коме је Кошава била потребна како би се истиснуо РТЛ, главни Пинков конкурент.

Као и у сваком Пецонијевом послу, власничка структура ТВ Кошава је прикривена и замршена учешћем неколико повезаних фирми, које су регистроване на истој земунској адреси, али без његовог имена у оснивачким и осталим актима. Слично стање је било у ТВ Хепи, где се као крајњи власник водио извесни Петар Ратковић, а власник ТВ Хепи Кидса је био јавности такође непознати Дејан Николић. Односи су се мало разјаснили 2009, кад је објављено да је глумица Бојана Маљевић, права власница ТВ Хепи, продала Ранковићу своју телевизију. Медији су објавили да је Пецони платио симболичну суму новца, пошто је дечја телевизија била у великим финансијским проблемима. Иако је и Савет за борбу против корупције изразио сумњу да је Митровић неформални власник ТВ Хепи, Ранковић је преузео потпуну контролу над том телевизијом. Наравно, њега ни данас нема у званичним документима. Као власник води се извесна Владана Ћировић.

После неколико година пропадања, кад су Хепи гледали само Пецони и његова супруга Тања, главни уредник Миломир Марић сетио се како да подигне гледаност.

– Ријалити „Парови“ су мој животни пројекат! „Парови“ су добитна формула помоћу које је Хепи постала телевизија број један. И мене самог шокира гледаност „Парова“. Зову ме владике из Синода СПЦ, кажу да не стижу да спавају, до пет ујутру гледају да виде шта ће се десити. Зову академици, политичари… У „Паровима“ је једна старлета оптужила другу да је за ситне паре пружила сексусалну услугу Ивици Дачићу. Дачић је мислио да је завера, да је то део харанге против њега јер је он најслабија мета. После је старлета у програму демантовала оно што је рекла. Њима није дозвољено да причају о политици. Оне треба да причају о плакању и о сексу – причао је Миломир Марић, препуштајући подсвести да јавно повезује плакање и секс.

У његовој тврдњи да је „пред Србију само поставио огледало“ има истине. С тим што ваља нагласити да се у том ријалити-огледалу види лик Марићевог газде Пецонија.

Преко ресорних медија Пецони се похвалио како је само за прву сезону „Парова“ учесницима исплатио око 200.000 евра. Просечан недељни хонорар износио је 300 евра, а три главне награде укупно 100.000 евра. Није штедео ни на луксузу, којим је улепшао боравак такмичара у вили у Земуну.

– Пецони је једном случајно прогутао кованицу од пет динара. Три дана није хтео да седне на шољу, желео је да новац што дуже остане у њему – врло колоритно Марић објашњава колики је Пецони циција.

Можда је у праву, али очигледно не штеди на ономе што му се свиди. А, „Парови“ су му се свидели. Уз помоћ супруге Тање, лично је бирао учеснике, смишљао интриге, казне и стимулације. Из свог џепа је платио проститутку која је пристала да пред камерама, у директном преносу, има секс са ријалити шампионом Змајем од Шипова. Учесници су брзо схватили шта се тражи, па су почели да се надмећу у повлађивању газдиној поквареној машти и прљавим страстима. Не запостављају ни шлихтање газдарици. Проститке, наркомани и лудаци користе сваку прилику да у живом програму поздраве своје родитеље, пријатеље, гласаче и „шефовицу“. „Шефовица“ Тања располаже с милијарду евра, али импонује јој кад чује како је воли и поштује нека несрећна особа, која за 100 евра недељно брука себе и своју породицу.

Преко „Парова“ Пецони промовише и елитне старлете, „девојке“ својих старих пословних сарадника. На молбу Жарка Павловића, свог и пријатеља Јоце Амстердама, у ријалити је убацио новосадску старлету Наташу Шавију.

– Наташа је једна фина дама чије друштво много волим. Јако је лепа, згодна, пријатна и у сваком тренутку зна шта хоће. Ја сам само ту да испуним њене жељице и да нам буде лепо кад смо заједно. Допада ми се њена одважност и шарм, којем нисам могао да одолим – објаснио је Павловић свој однос с фином дамом која се јавно нудила да орално задовољи комплетну омладинску фудбалску репрезентацију Србије.

Ипак, „господин Ранковић“ није само сабласни макро, промотер простаклука и насиља. У једном делу његове свести постоји и гађење према ономе што ради. С истом страшћу с којом режира „Парове“, својевремено је критиковао емисију „Љубавна докторка“, коју је на његовој телевизији покушала да води Исидора Бјелица. Редитељ Роберт Петровић послао је писмо Предрагу Ранковићу и Александри Крстић, директорки ТВ Хепи, у коме је изнео низ увреда на рачун особа с посебним потребама, геј популације и осталих „ненормалних“ учесника у емисији.

– Оспоравам да се као Исидорини фанови изричито појављују педери, лезбејке, цура за коју не знамо да ли је мушко или женско, дечко који брије обрве и генерално про-хомосексуална групација. Ако је то политика куће, онда нећу да се мешам, радим за плату, постоје друштвене мреже где ћу да се мешам, јер сам нормалан. Такође, ако су то једини њени фанови, дајте да платимо једног нормалног статисту за њену емисију, једног хетеросексуалца – написао је Петровић.

Редитељ је добио Пецонијеву подршку. Власник ТВ Хепи одмах је написао наређења директорки Крстић: „Хомосексуалци хитно да се избаце, реци Исидори, и сви статисти да буду нормални“. Ето какав је Пецони, сметају му ненормални хомосексуалци, а Марић му је главни уредник, саучесник у обарању Србије у блато.

Кад није имао ко други, управо у студију ТВ Хепи, истину о ђаволским работама недавно је Марићу у лице сасуо муфтија Муамер Зукорлић.

– У овој земљи, поред свих ових ваших деструктивних програма, и даље у тој, у нормалној Србији има очева и мајки које хоће да одгоје децу, који сањају да им деца буду фини, честити људи, да раде и роде, да праве срећу унутар породице, а не само на овим вашим лажним светлима у овој телевизији. Марићу, ти си сведок колико је овде, на свим спратовима ове зграде, колико је ту несреће, колико су ту лажни осмеси, колико су лажне паре, колико је све то једна велика лаж и превара, која има за циљ да неко заради паре. Ово лудило ће да прође, али ће однети велики данак. Превише ће бити уништених генерација. Хајде да сачувамо барем семе… Хајде, уз све ове будалаштине, да сачувамо у некој емисији, у неком програму то семе, па кад прође ова грозна зима, да засадимо то семе. Марићу, ја не знам како ћеш умрети, човече. Код нас кажу „појешћеш јорган кад будеш умирао“. Неки греси који се направе запречиће ти грло. Немој ово да радиш – рекао је Зукорлић, узалуд покушавајући да претњама утиче на Марића и његовог газду.

С „Паровима“, Пецони је подигао гледаност своје телевизије, а остале послове заштитио је другим, много опаснијим ријалитијем у коме је једина звезда Александар Вучић. Кад год диктатору затреба, Хепи му стоји на располагању. У студију бившег сурчинског мафијаша, лопова и зеленаша, Вучић може сатима опуштено да вређа политичке противнике, неподобне новинаре и све остале опљачкане и преварене грађане. Приликом једног од наступа на Хепију, Вучић је испричао како га је пре 25 година Пецони јурио с бејзбол палицом по Новом Београду. Љут због губитка пара, Вучић је похистерисао и ногом ударио покер-апарат. Онда је Пецони пожелео да бејзболком удари њега. Време је прошло, ствари су се обрнуле. Сад Пецони страхује од Вучића, али не бежи него поштено плаћа рекет, њега се плаши више него Зукорлићевих претњи пакленим мукама.

У тој игри, за очување равнотеже страха, значајно место има ТВ Хепи. Зато „господину Ранковићу“ не пада на памет да је прода, иако тврди да има много заинтересованих купаца. Наводно, две руске компаније хтеле су 2015. године да куповином Хепија уђу на српско медијско тржиште. Пецони их је одбио, баш као и, нешто касније, певачицу Драгану Мирковић и њеног супруга Тонија Бијелића. Већ у старту преговора, Пецони им је објаснио да је Хепи сада гледана и утицајна телевизија, не исплати му се да је продаје за ситне паре, не за мање од 30 милиона евра. Певачица и њен муж су без речи устали од стола и отишли да се не врате. Нису схватили да је Хепи изузетно важно средство у Пецонијевом систему одбране од закона и правде.

Поред утицаја на политичаре, телевизија му служи за креирање властитог и породичног статуса. Све што има, Пецони је стекао пљачкама и преварама. То зна и његова супруга Тања, али не осећа грижу савести док се приказује као џетсетерка. На Хепију се понаша као бахата газдарица, а на друштвеним мрежима дели фотографије с путовања белим светом. Ено је у Прагу, Венецији, Милану… Па, нека неко каже да не припада елити.

С том намером, да се презентују као екстравагантни елитисти, Ранковићи су организовали холивудску просидбу ћерке Јоване.

У хладно мартовско вече, прошле године, Јована и Драган Бракус су шетали уз Дунав, испод Ушћа. Заседа их је чекала код Бранковог моста. С моста је пред њих слетело неколико припадника противтерористичке специјалне јединице „Соколови“, чији члан је и Бракус. Кад су се испетљали из алпинистичких канапа, колеги су предали букет цвећа и веренички прстен, да запроси лепу Јовану.

– Рекла сам „да“ – похвалила се она на Инстаграму.

Исто би рекао и њен тата кад би га заскочили специјалци. Иронијом судбине, Јованин најрадоснији тренутак режиран је у стилу највеће бриге њеног оца, који целог живота стрепи од сусрета с униформисаним лицима. Да ствар буде гора, недељу дана после просидбе, Пецонија је у хотелу „Праг“ изрешетао Жељко Рутовић, па је изостао са ћеркиног венчања. Ипак, као дон Виту Корлеонеу на свадби ћерке Констанце, дон Пецонију су на поклоњење дошли многи политичари из власти и опозиције, тајкуни и колеге разбојници.

Једног дана, кад Србија буде правна држава, списак званица на том венчању требало би да послужи Специјалном тужилаштву за креирање оптужнице злочиначком удружењу које већ деценијама отима све што стигне. Док се то не деси, док се Предраг Ранковић Пецони, заједно са политикантима који га штите, не нађе на оптуженичкој клупи, Србија ће бити мафијашка оаза, а грађани неме жртве похлепе примитиваца чији су џепови пуни туђих пара.

(Наставк у следећем броју)

Предраг Поповић / Таблоид

фото: Курир