АЛО БРНАБИЋКА! Да ли си ти чула за производњу и извоз?

„Дигитализација је кључ нашег успеха и сегмент у коме Србија може да искористи све своје потенцијале, да надокнади пропуштене шансе и пропуштено време и достигнемо напредније земље Европске уније и света“, казала је Брнабић на отварању првог „ФинТецх 4 Бусинесс“ форума, посвећеног иновацијама и дигиталним технологијама у области финансија.

Kако је Брнабић истакла, то потврђују и резултати досадашњег залагања да се та област у Србији развије, јер је извоз ИKТ услуга тренутно „далеко највећа нето извозна грана Србије, која је већа од извоза пољопривреде, аутомобила, машинске индустрије“.

„Прошла година је била прва година када је извоз ИKТ услуге премашио милијарду евра и досегао 1,1 милијарду евра“, казала је она и додала да ИKТ сектор сваке године има велики раст који је 2017. био 21,6 одсто, у 2018. је био 26,2 одсто, а у прва три месеца ове године порастао је 28,9 одсто.

Брнабић је оценила да ниједан други сектор привреде у Србији не бележи такав годишњи раст и навела да је извоз ИKТ услуга у прва три месеца ове године био већи за 31,6 одсто него прошле године, па се у 2019. очекује већи извоз тог сектора него прошле године.

Она је рекла и да додатно охрабрује што извоз свих услуга такође има континуран раст, па је тако у првом кварталу ове године извоз услуга био већи за 17,5 одсто него у истом периоду лане, док је извоз роба у исто време порастао за 6,9 одсто.

„Сектор услуга сустиже спољнотрговинску размену у робама, што је за мене добар сигнал и говори о трансформацији наше привреде и да можемо постати центар памети и услуга“, казала је Брнабић.

Према њеним речима, то показује да Србија „може да напусти економски модел и размишљање да се јачина економије мери према томе колико ствари произведете“.

„Мислим да је у 21. веку, за малу економију каква је наша, конкурентност у услугама, дигиталним, иновативним, брзим, храбрим компанијама које улажу у своје људе, науку, истраживање и развој, јер такве компаније данас побеђују на глобалном тржишту“, рекла је премијерка.

Додала је да је Влада Србије одлучна да такве компаније у томе подржи и да у току мандата промени концепт привредног раста земље.

„Подстичемо трансформацију у којој се раст неће базирати само на инвестицијама, већ на иновацијама компанија“, рекла је она.

Због тога се, како је истакла, спроводе велике реформе о образовању, а једна од њих је и формирање специјализованих ИТ одељења при гимназијама.

Брнабић је подсетила да су прошле године формирана 44 ИТ одељења у 36 гимназија широм Србије у која је уписан 801 ученик, што је 4,6 пута више него 2017. године.

„Ове године за ИТ одељења пријавило се 2.495 ученика, а пријемни су положила 1.644 ученика, односно 69 одсто, а прошле године је пролазност на пријемном била 52 одсто“, казала је она и оценила да су трансформацију друштва и економије препознали и ученици и њихови родитељи.

Подсетила је и да је Влада Србије одвојила најмање 100 милона евра за научно – технолошку инфраструктуру, истраживања, проширење капацитета техничких факултета, што је оценила као улагање у будући одрживи раст уаснован на знању, иновацијама и услугама.

„Покренута је и широка пореско-правна реформа чији је циљ да постави Србију као једну од најконкурентнијих земаља Европе по условима за пословање иновационих компанија“, рекла је Брнабић.

Према њеном мишљењу, највећи корак је био увођење модерних пореских подстицаја за „економију знања“, а погодности ће донети и нови закони о инвестиционим фондовима и алтернативним инвестиционим фондовима, чије се усвајање очекује ускоро.

Додала је да је напредак препознат и у глобалном извештају о старпап екосистемима који је урадио стартап Геном, који је сврстао Србију међу 54 најбоља инвестициона екосистема на планети, а београдски и новосадски екосистем у топ пет на свету по доступности и квалитету наших инжењера и снази развоја блок чејн технологије.

Премијерка је најавила да Влада са Народном банком Србије треба ускоро да потпише меморандом о сарадњи који ће се односити на увођење електронске управе и даљу дигитализацију.

Скот: Малим и средњим предузећима у Србији недостаје милијарду евра годишње

Малим и средњим предузећима у Србији недостаје, како се процењује, око милијарду евра годишње, због чега је потребно обезбедити боље изворе финансирања, изјавио је данас амбасадор Сједињених Америчких Држава (САД) у Србији Kајл Скот.

„То је огромна пропуштена шанса за предузећа и за Србију“, казао је он на отварању првог „ФинТецх 4 Бусинесс“ форума који је посвећен иновацијама и дигиталним технологијама у области финасија у Србији.

Скот је подсетио да је макроекномска стабилност била кључ привредног развоја Србије, али је оценио да ће сада бити потребан шири спектар финансијских производа да стимулише даљи привредну експанзију, поготово у оним деловима привреде који се не проналазе у постојећој понуди финансијских могућности.

Према његовим речима, мала и средња предузећа представљају стуб привреде у готово свим државама, а у Србији више од 99 одсто предузећа спада у ту категорију.

Указао је да се 75 одсто предузетника у Србији ослања на сопствену уштеђевину када покрећу сопствени посао или траже позајмице од породица и пријатеља, због тога што немају услове за добијање кредита.

Kако је додао, због тога што су присиљени да планирају раст одвајањем средстава од зарада, те фирме расту много споријим темпом.

„Kада би Србије расла онилико брзо колико би требало, морала би да обезбеди боље изворе финансирања који ће привреду да вуку напред“, казао је Скот.

Он сматра и да се мора више учинити на развијању нових финансијских инструмената који ће задовољити потребе малих и средњих предузећа, али и оних тек основаних фирми.

Скот је оценио да ће уз помоћ платформи које че бити представљене на форуму, српске фирме наћи лакше начине да се повежу с потенцијалним инвеститорима из целог света.

Бета, Србија данас

фото: ФоНет