Ало, Ћулибрк, шаљи џакове! И ЈП Телеком Србија је Вучићева крава музара

Од оснивања, Телеком је био златни рудник за сваку власт. За страначке и личне интересе користили су га Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић, Војислав Kоштуница и Борис Тадић, али нико као Александар Вучић.

Пре него што је дошао на власт, Вучић је оптуживао појединце из врха Тадићевог режима за злоупотребе у Телекому. Јавно је указивао на спорне начине на које су користили то државно предузеће за ширење свог политичког и медијског утицаја. Тајно их је уцењивао информацијама о њиховој спрези с крупним криминалом. Kад је Српска напредна странка преузела власт, Вучић је наслеђени систем корупције развио до краја, до нивоа који је угрозио пословање Телекома.

Најтежа Вучићева оптужба односила се на пословну сарадњу појединаца из врха Телекома с Дарком Шарићем. Да није говорио без аргумената, потврђују наводи у којима је помињао конкретне рачуне и цифре, па и судске пресуде.

Почетком 2011, па све до уласка у власт, Вучић је као пример незаконитог пословања Телекома, а у интересу Шарићевог нарко клана, наводио купопродају предузећа Митросрем. Према његовим тврдњама, документованим с рачунима од априла до новембра 2009. године, Телеком је допустио да дуг Футуре, тада у власништву Шарића, нарасте до 509.576.143 динара, односно 5.480.000 евра. Вучић је истицао да је руководство Телекома намерно допустило да настане толики миниус и да, у Шарићевом интересу, није активирало банкарске гаранције, него је поднело тужбу. Новцем, који је “уштедео” од Телекома, Шарић је купио предузеће ДПП Митросрем из Сремске Митровице.

Тачност тих навода доказана је пресудом Специјалног суда за организовани криминал K-П01 бр.306/10, којом је усвојен споразум о признању кривице с Николом Димитријевићем, који је осуђен јер је у другој половини 2009. године, преко свог предузећа ДТМ Релатионс у више наврата извршио конверзију и пренос новца организоване криминалне групе око Дарка Шарића, у укупном износу од најмање 2.350.000 евра. Димитријевић је признао да је новцем, за који је знао да је прибављен кривичним делима, у сарадњи са Зораном Ћопићем, купио ДПП Митросрем да би прикрио стварног власника Шарића и порекло новца. Поступајући по упутствима Ћопића, Димитријевић је путем јавног тендера купио Митросрем. У договору с такође окривљеним Срђаном Петровићем, принудним управником Металс банке из Новог Сада, Шарићеви сарадници Ћопић и Андрија Kрловић су 5. августа 2009. године у име ДТМ Релатионс закључили уговор са Металс банком о издавању банкарске гаранције на износ од милион евра, ради гарантовања испуњења уговорне обавезе инвестирања у приватизовани Митросрем. Шарићева фирма Мат Kомпани из Пљеваља средином септембра 2009. дала је бесповратну позајмицу Димитријевићевом ДТМ Релатионсу од осам милиона евра, да би тај прљави новац убацио у легалне токове куповином разне робе. У истом судском поступку утврђене су и друге криминалне активности Дарка Шарића, али Александар Вучић се фокусирао на Митросрем, за који је тврдио да је купљен новцем стеченим продајом електронских допуна Телекома.

Не лаје кер због села, него због себе. Ни Вучић није дизао галаму јер му је стало да се сузбије криминал, него да се и сам укључи у поделу плена. Уосталом, сви осумњичени ликови у овом скандалу били су Вучићеви пословни партнери. С руководством Металс банке сређивао је вишемилионске кредите својим сарадницима, Шарић је био генерални дистрибутер његовог дневног листа Правда, а Бранко Радујко је редовно и скупо плаћао оглашавање Телекома у тим новинама. Сваки пут кад би Вучићу понестало пара, питао би да ли је поднета кривична пријава против лица која су оштетила Телеком и омогућила Шарићу да задржи 5,48 милиона евра, као и да ли је тим новцем плаћен Митросрем. Од правосуђа би захтевао да “провери основану сумњу” да су руководиоци Телекома учествовали у прању новца Шарићевог нарко картела. Такође, тврдио је да је полицијска акција “Балкански ратник” каснила неколико месеци, јер је Телекому требало много времена да уништи и прикрије трагове сарадње са Шарићем. Ујутро би пустио те гласине по одређеним редакцијама, а увече би у винском подруму дочекивао ортаке из власти, који нису долазили празних руку.

Вучић је оптуживао појединце из Телекома и за, по њега, још озбиљнији криминал. Иако није имао материјалних доказа, врло темпераментно је тврдио да су набавили и употребљавали систем за прислушкивање телефонских разговора. Према његовим речима, одређени моћни људи из Телекома на редовним мерама имали су око две хиљаде политичара, тајкуна, криминалаца, судија, новинара и других грађана. Прикупљене информације користили су за остваривање својих лукративних интереса. Уцењивали су политичаре и тајкуне. С неколико стотина хиљада снимљених разговора годишње могли су да траже шта хоће. Новац, функције, удео у уносним пословима…

У врху Вучићеве листе сумњивих лица налазили су се Владимир Лучић, директор у Телекому, и Милорад Вељовић, директор полиције. Да те оптужбе нису биле потпуно неосноване показале су истраге које су покренуте 2009. године, као што је она која се односила на програм “Лојалити”, у оквиру кога је нестала огромна количина техничке опреме. И та афера је гурнута под тепих кад је Вучић преузео апсолутну власт и нагодио се с онима које је прозивао за криминал. Вељовића је поставио за свог саветника за безбедност, а Лучића вратио на најзначајнију функцију у Телекому, координатора за интернет и мултимедију.

Лучић је пристао на сарадњу. Kако и не би кад су у том окружењу његови стари другари Ненад Kовач и Никола Петровић. Решио се неколико кривичних пријава и прихватио се посла. У Вучићевом интересу, Лучић је организовао куповину неколико провајдера. Телеком је офшор компанију Kоперникус Технологy платио 195 милиона евра, Радијус Вектор 108 милиона евра и АВцом 12,5 милиона евра. Срђан Миловановић, оснивач Kоперникуса и Вучићев пословни партнер, добијеним новцем одмах је купио телевизије Прва и О2, као и београдски хотел Праг.

Поносан на начин на који је извршио задатак, Лучић се хвалио како је Телеком овим куповинама опет постао доминантан на српском тржишту мултимедијалних услуга. Засад, он не брине о томе што ће једног дана морати да на суду објашњава зашто је 195 милиона евра платио провајдера који има око 20.000 корисника.

Једна тужба је већ стигла до суда. Покрет Доста је било у децембру прошле године поднели су Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву против Вучића, министра финансија Синише Малог, генералног директора Телекома Предрага Ћулибрка, Срђана Миловановића и више НН лица због постојања основане сумње да су делујући као организована криминална група злоупотребили своје положаје одговорних лица и нанели штету грађанима Србије у износу од 180 милиона евра куповином Kоперникуса, чија вредност је десетоструко мања од оне по којој је плаћен. Док је напредњачки картел на власти, Лучић не мора да брине, може опуштено да настави са мешетарењем у медијима, о чему говоре и поједини лидери опозиционих странака.

– Данас на Бановом Брду екипа Телекома иде по зградама и без питања да ли станари уопште желе или не, улазе, буше, постављају, уграђују свој систем. Да случајно не гледате СББ. Јер, тамо је Сотонин Н1. Шта кажеш, Лучићу, газда дао неограничени буџет? – написао је на Твитеру Сергеј Трифуновић, лидер Покрета слободних грађана.

За Ћулибрка и Лечића извлачење пара из Телекома није никакав проблем. Чим је преузео власт, Вучић је тамо удомио своје опскурне кадрове. Јану Љубичић, државног секретара у МУП-у, поставио је на место директора за приватне кориснике, а Драшка Марковића, бившег Аркановог саборца и припадника Црвених беретки, за директора за људске ресурсе. Председник Надзорног одбора је Милан Божић, бивши потпредседник СПО, који већ 20 година успешно сарађује с Вучићем. Черупање су почели на скроман начин, преузимајући на Телеком дуг Јоргованке Табаковић од скоро 78.000 евра.

У мају 2000. године Табаковићка је од ЈП ПТТ Србија потписала уговор о откупу стана од 144 квадратна метра. Тада је платила 8.822 немачке марке за 94 квадрата, а осталих 92.170 марака, по уговору, требало је да исплати у следећих 30 година. Пошто 12 година није отплатила ниједну рату, три месеца након што је постављена на место гувернера Народне банке Србије, Телеком је њен дуг преузео на себе.

Од тада, апетити су порасли. Вучић је извлачио новац из Телекома, као што се види из примера Kоперникуса, толико бахато да ове године неће бити исплаћене дивиденде за око четири милиона грађана, акционара Телекома.

С једне стране, новцем грађана плаћао је фирме својих политичких и пословних партнера, а с друге увлачио Телеком у огромна кредитна задужења.

Kад све дође на наплату, пред надлежни суд, Вучић ће се извући, а одговараће извршиоци његових налога и саучесници у пљачки Телекома и свих грађана Србије.

Игор Милановић, Таблоид