Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је јуче да држава има решење за продају земље странцима и да је још остало да се дефинишу рокови, односно колико ће неко морати да има пребивалиште или регистровану фирму у Србији.
– Ти рокови неће бити краћи од пет а ни дужи од 10 година – прецизирао је Недимовић, додајући да очекује да неће бити проблема, већ напротив, да ће таква решења ићи у корист домаћим произвођачима.
Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) наша земља се обавезала да ће од 1. септембра ове године омогућити страним држављанима и фирмама да купују земљу (и све друге непокретности) под једнаким условима као и грађани Србије.
Измена ССП-а, коју би морале да потпишу све државе чланице ЕУ, никада није званично затражена. Судећи по Недимовићевим речима Србија ће заиграти на карту измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту и покушати компликовањем услова продаје да ограничи број оних који би могли да конкуришу за српске оранице, што је и раније било најављивано. Исто је урадила и већина држава чланица, углавном после дужег или краћег периода транзиције
(одлагања и забране продаје) на шта Србија због лоше испреговараних услова ССП – нема право. Србија је, међутим, вероватно прва која ће пре уласка у ЕУ изједначити права куповине земље код страних и домаћих физичких и правних лица.
На шта је министар пољопривреде мислио када је рекао да ће прописи ићи наруку пољопривредним произвођачима чија се удружења већ годинама безусловно противе продаји земље странцима? Како „Политика” сазнаје, нови прописи морали би да буду ограничавајући и за грађане Србије како би се избегла дискриминација. Тако да уколико и наши држављани буду хтели да купе земљу то неће моћи уколико немају регистровано пољопривредно газдинство у протеклих пет или десет година у зависности на који рок ће се држава одлучити. То је ипак само једно од могућих решења.
– Они који годинама раде земљу и имају регистрована газдинства, уколико овај модел буде усвојен, биће у предности у односу на оне који тек планирају да купе земљу и отпочну пољопривредну производњу. Овим другим то неће бити безусловно омогућено – каже саговорник „Политике”, добро упућен у ову проблематику.
Стручњаци међутим напомињу да нови прописи долазе касно и да се после 1. септембра ништа епохално неће догодити јер је велики део српске земље већ завршио у рукама странаца. Досадашња ограничења страни држављани, из ЕУ или било које треће земље света, заобилазили су једноставним оснивањем фирме (д. о. о.) и без икаквих проблема куповали пољопривредно земљиште у Србији.
Као пример државе која је најбоље успела да реши ово питање у последње време помиње се Пољска. Пољаци су најпре успели да одложи продају земље странцима на 12 година од датума уласка у ЕУ. Када им је у мају прошле године тај период истекао, донели су ригорозан закон о земљишту у корист домаћих газдинстава.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
