„Не мислим да ће Косово икада бити способно за опстанак. Требало би сести и пронаћи решење како да та два народа поновно нађу заједнички језик“, каже у интервјуу за ДW посланик АфД-а Армин-Паул Хампел.
“Ne odobravamo što je uopšte Kosovo pod uticajem zapadnih sila odvojeno od Srbije. Naše je mišljenje da su još tada načinjene velike greške koje osećamo i danas.”
Armin-Paul Hampel, poslanik Alternative za Nemačku (@AfD) za @DW_Srpski
CEO INTERVJU➡️https://t.co/hq7CsaMaQi pic.twitter.com/r2At0kRQ51
— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) September 6, 2018
Хампел: Не држим много до идеје о раздвајању народа
ДW: У последње вријеме развила се расправа о новом прекрајању граница на Косову у коју се умешала и немачка канцеларка. Она стриктно одбија било какву промену граница и размену територија. Какав је став ваше посланичке групе?
Армин-Паул Хампел: Ми и дан-данас не одобравамо што је тада уопште дошло до стране интервенције на Косову и да је Косово, које је према међународном праву спорно, под утицајем западних сила одвојено од Србије. Наше је мишљење да су још тада начињене велике грешке које осећамо и данас. Сетите се само Крима за који Руси узвраћају истом аргументацијом. Дакле видимо који су ту утицаји на укупно политичко стање у Европи.
Косово одвојити од Србије је, према мом мишљењу била грешка. Требало је дуже преговарати и видети може ли можда Косову да се додели нека врста аутономије. И ми једноставно морамо да увидимо да оно што је сада настало на Косову заправо функционише искључиво уз војну заштиту Запада. Косово само за себе није постало функционална држава. То нам није пошло за руком. И руководство Косова по саставу не одговара појму политичара каквим га схватамо овде, већ ту већу улогу играју интереси клана, па и криминалне везе. То је ситуација која брзо може одвести до нових ескалација.
Зато не држим много до идеје о раздвајању народа. Каква је то заправо порука да кроз етничка пресељења – да се благо изразимо, иначе се то може назвати и протеривањем – стварамо статус кво како би та творевина звана Косово постала способна за преживљавање. Ја не мислим да ће Косово икада бити способно за опстанак и мислим да би са Србима и Косоварима требало сести и пронаћи неко решење како да та два народа поновно нађу заједнички језик.
Сматрате ли и Ви да би промена граница између Србије и Косова могла да има негативног одјека и другде на Балкану где се често кокетира са стварањем нових држава?
Наравно да опасност постоји. Ми знамо да је целокупни Балкан, не само Косово, и то не само последњих 20 него последњих 100 до 150 година, буре барута. Врло нестабилно и кад су у питању границе. Можда данас некоме звучи чудно, али Аустрија је релативно дуго деловала као умирујући фактор на Балкану. Западне силе које су након Другог светског рата преузеле главну реч нису увек деловале умирујуће. Можда зато што је Французима или Британцима недостајало разумевање за Балкан, за разлику од Аустријанаца који су суседи. Зато би решење о којем се сада говори за Косово покренуло читав низ других питања: шта је с Босном и Херцеговином? Које би ту границе требало да важе? Шта је са српском мањином? Да ли је одвајање опција? Све би то ишло ка променама које не би по сваку цену допринеле миру на Балкану.
Сматрате ли да је Немачка последњих година на Балкану играла конструктивну улогу?
Вратио бих се на догађаје у деведесетима када је изгледало да се западне силе враћају својим некадашњим савезницима: Ханс Дитрих Геншер је тада брзо признао Хрватску, док су Французи и Британци били наклоњени Србима. Сећам се једног разговора с тадашњим председником БиХ Изетбеговићем који се жалио на британског генерала Роуза и оптужио га за превару.
Зашто све ово причам? Зато што оно што се догађа данас има своје корене. Немачка се баш није прославила последњих година на Балкану. На Косову економским и војним средствима нисмо постигли ситуацију какву смо хтели. Споменуо сам већ да је Косово политички нестабилно. Политичко руководство и држава нису у стању да самостално опстану. Они морају да се ослањају на друге државе, што у себи крије потенцијал за нове сукобе. Немачка је морала боље да искористи позитивни бонус који има у региону, ако на страну ставимо неке иритације између Немачке и Србије. Ми смо своје искуство на Балкану могли боље да употребимо у циљу стабилизације тог региона.
Од многих политичара се може чути да је решење проблема на Балкану улазак у Европску унију. Да ли ваша странка дели то мишљење?
Европа је нестабилна за нова проширења. Али ми морамо озбиљно да схватимо стремљења земаља Балкана за чланство у ЕУ. Ипак ту постоје и међурешења, између пуноправног чланства и јаче кооперације, или повлашћеног партнерства. Исто предлажемо и за Турску, чије чланство у ЕУ би нас у потпуности оптеретило. Ми можемо да појачамо економске односе са балканским земљама и да укинемо царине. Али пуноправно чланство не видим у догледно време. То би нашкодило и нама и њима.
Паул Армин Хампел је посланик Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу. По професији је новинар. Интервју са њим део је серије разговора са посланицима немачког парламента с темом: Косово и Србија – како до решења?
Дојче веле
