* Више не крију да желе да империја позната под именом Pax Americana буде замењена много ефикаснијом светском диктатуром која – чак ни формално – неће признавати никакве границе и националне суверенитете. Зато би да осовини `диктатора` Трамп-Си-Орбан супротставе неку „озбиљну силу“
* Аутори овог америчког левог манифеста, који би да зајашу целу планету, инсистирају на „новој политици“ која ће бранити „заједничке интересе глобалних 99 одсто“, али уопште не прецизирају како мисле да бране права тих „глобалних 99 одсто“ без учешћа држава
* Помињу „мултилатералне институције“. Нејасно је имају ли у виду Европску унију под влашћу нове интернационале или нешто попут Светске трговинске организације под управом „левог фронта“
* Можда је управо са овим повезана и хистерија поводом „будуће климатске катастрофе“ коју распаљују западни ултралеви. Ваљда верују да стање опште опасности може оправдати све што буде усмерено на демонтажу држава и „осталих институција прошлости“
____________________________________________________________________
Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ
ЛЕВА контраелита САД, која покушава да се домогне власти, крајње јасно је означила своје циљеве.
Она жели да империја позната под именом Pax Americana буде замењена много ефикансијом светском диктатуром која – чак ни формално – неће признавати никакве границе и националне суверенитете.
У тези америчког естаблишмента о апсолутној недопустивости страног мешања у политичке процесе у САД постоји повелика доза лицемерја. не само зато што су се Сједињене Државе током протеклих седам деценија без икаквог пардона мешале у унутрашње ствари других земаља широм света.
Амерички спољнополитички консенсус последњих деценија био концентрат жеља држава-савезница САД, америчког војно-индустријског комплекса и транснационалних корпорација. Ту се није радило ни о каквој спољној политици у њеном класичном поимању и ни о каквим реалним националним интересима САД.
Наравно, Доналд Трамп, који је победио на изборима 2016-те, није могао (а то му није ни био задатак) да потпуно одбаци тај „концентрат“. Али, преиспитао је многе постулате спољне политике САД, због чега је и постао мета нападима без краја са стране „акционара“ добро уходаног бизнис-процеса. Посебна иронија је што је Трамп оптужен за заверу са Русијом – земљом која бар сто година нема у Вашингтону свој државни лоби.
У сваком случају, у САД је поново отворено питање спољне политике.
У The Guardian се 2. децембра 2019-те појави чланак посвећен „савременој међународној политици“.
Његови аутори су суздржано похвалили Бернија Сандерса (који се 2016-те са Хилари Клинтон борио за номинацију Демократске партије за председника САД) за идеју „светског левог фронта“, а генерално искритиковали америчке демократе за неразумевање „текућег момента“.
У чланку се упозорава да се САД „након Трамповог одласка“ не смеју ограничити „враћањем нормалности на међуанродној арени“.
Наглашава се да спољнополитичка стратегија САД и других „правилних земаља“ мора бити усмерена на јачање „демократских покрета који ће се међу собом договарати мимо традиционалних дипломатских канал“.
Приближно тако су у оно време описивани циљеви Интернационала. Од прве до четврте.
Америчка конгресменка Елизабет Ворен, која је и председнички кандидат, у чланку је искритикована зато што верује у „стари мит о општенационалним интересима“ и наводи да циљ треба да буде „глобално деловање које ће одговарати неким националним интересима, али и неким противречити“.
Аутори чланка инсистирају на „новој политици“ која мора бранити „заједничке интересе глобалних 99 одсто“ и супротставити их „интересима консолидоване транснационалне олигархије“.
Ово звучи лепо, али потпуно искључује националну државу као субјект међународних односа. Чак смисао губи и сам појам спољне политике јер – према чему је, при оних 99 одсто, уопште „спољна“?
Аутори овог левог манифеста уопште не прецизирају како мисле да бране права тих „глобалних 99 одсто“ без учешћа држава. Уместо тога, помињу „мултилатералне институције“.
Нејасно је имају ли у виду Европску унију под влашћу нове интернационале или нешто попут Светске трговинске организације под управом „левог фронта“.
Аутори би, у сваком случају, да осовини `диктатора` Трамп-Си-Орбан супротставе неку „озбиљну силу“ која – за разлику од досадашњих либерала-глобалиста – неће признавати ни државне границе ни националне суверенитете.
Можда је управо са овим повезана и хистерија поводом „будуће климатске катастрофе“ коју распаљују западни ултралеви. Ваљда верују да стање опште опасности може оправдати све што буде усмерено на демонтажу држава и „осталих институција прошлости“.
По овоме: град који не прими Грету Тунберг као пророка – мора бити спаљен.
Лева контрелита је сада јасно означила своје циљеве. Она жели да империју Pax Americana замени ефикаснија светска диктатура.
Наравно, ако е стара елита одржи на ногама – она ће се суровије борити за очување своје власти.
Један од одговора на овај изазов могло би бити јачање „осовине“. Само, нема никаквих гаранција да ће се то догодити у догледно време. Зато сваки народ мора да рачуна на своју националну државу.
Окупљање око преживљавања народа и његових интереса треба да постане – нова идеологија.
Унутрашња и спољна политика сваког народа. И његова стратегија.
Факти
