Амерички амбасадор Кирби: Деведесетих година смо слали војску овде како бисмо створили ситуацију какву данас све више видимо?!

Београд — Амбасадор САД Мајкл Кирби каже да Србија и САД могу заједно да раде на циљевима који су обострано прихватљиви и корисни иако, можда, људи у то не верују.

Кирби је рекао да Србија и САД могу заједно да раде, јер за обе стране је, према његовим речима, корисно да српска привреда напредује, да Србија доприноси светском миру и стабилности, одржава посебне односе са Истоком и Западом и председава ОЕБС-у наредне године.

“Можда људи у то не верују пошто смо морали да пошаљемо војску овде, у регион, деведесетих година, које су биле прилично контроверзне, али заиста смо желели да створимо ситуацију какву данас све више и више видимо”, рекао је он и додао:

“Ја бих волео да видим ваш успех. За годину дана ћу отићи, а Србија ће и даље бити овде. Волео бих да се у неком тренутку вратим у земљу која је чланица ЕУ и која напредује.”

Он је изразио наду да ће Србија у првој половини наредне године отворити преговарачка поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, слободу и безбедност.

“Али то значи да у пракси морате да имате владавину права, што значи да судови доносе сопствене одлуке, а да би то функционисало, морате имати правнике на обема странама”, рекао је Кирби и додао да ће се 2015. и у том смислу показати како ствари функционишу, у оквиру постојећих економских ограничења.

Он је приметио да су неке процедуре, попут изрицања казне због прекорачења брзине, транспарентније и једноставније и за полицију и за прекршиоца.

Осврнувши се на ситуацију у области правосуђа, амерички дипломата је приметио да штрајк адвоката ограничава функционисање правосудног система.

Подсетивши да су, уз консултације са ЕУ, усвојени медијски закони, Кирби је рекао да ће се и у тој области видети како они функционишу у пракси.

“Наредно питање је, наравно, да ли можете да створите економски одрживе медије”, рекао је он.

Амбасадор САД је изјавио и да ће се 2015. године видети како реформе и усвојени закони функционишу у пракси.

„2015. показаће како реформе функционишу у пракси“

БЕОГРАД – Амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби оценио је да ће се 2015. године видети како реформе и усвојени закони функционишу у пракси, а као главно питање за Србију навео је низак привредни раст.

„Усвојено је много закона и (Влада Србије) улаже озбиљне напоре да, у теорији, доведе у ред економску ситуацију. Имамо прилику да у 2015. години то видимо и у пракси”, рекао је Кирби у интервјуу Танјугу.

Као пример реформе која функционише у пракси, он је навео Закон о планирању и изградњи и подсетио да је потписана прва грађевинска дозвола, издата после процедуре која је трајала свега пет дана.

Осврнувши се на ситуацију у области правосуђа, амерички дипломата је приметио да штрајк адвоката ограничава функционисање правосудног система.

„Владавина права је потребна у пракси“

Осврнувши се на ситуацију у области правосуђа, амерички дипломата је приметио да штрајк адвоката ограничава функционисање правосудног система. Он је изразио наду да ће Србија у првој половини наредне године отворити преговарачка поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, слободу и безбедност.

– Али, то значи да у пракси морате да имате владавину права, што значи да судови доносе сопствене одлуке, а да би то функционисало морате имати правнике на обема странама – рекао је Кирби и додао да ће се 2015. и у том смислу показати како ствари функционишу, у оквиру постојећих економских ограничења.

Он је приметио да су неке процедуре, попут изрицања казне због прекорачења брзине, транспарентније и једноставније и за полицију и за прекршиоца.

„Да ли су могући економски одрживи медији“

Подсетивши да су, уз консултације са ЕУ, усвојени медијски закони, Кирби је рекао да ће се и у тој области видети како они функционишу у пракси.

– Наредно питање је, наравно, да ли можете да створите економски одрживе медије. Танјуг ће се такође суочити с тим питањем – рекао је он.

Говорећи о економској ситуацији, Кирби је оценио да се чини да у Србији постоји стабилно политичко окружење и да је Србија прилично добро место за пословање, мада не и савршено.

Пословни људи и инвеститори размишљају дугорочно и одлучују се изме-у Србије, Хрватске, Мађарске, Бугарске, Македоније, на основу прилика и пакета повољности, а Србија је, како је подсетио, потписница споразума ЦЕФТА, као и споразума о слободној трговини са Русијом и Турском.

– У односу на Мађарску, Бугарску и Хрватску, ви имате предност приступа руском и турском тржишту, уз дугорочну перспективу да будете у ЕУ – приметио је Кирби.

Он је казао и да, када га потенцијални инвеститори питају о приликама у Србији и да ли могу да очекују “поштен” третман Владе, увек их упућује на америчке компаније које овде већ послују.

„Српски адути – квалитетна радна снага и географски положај“

– Кажем им да мене третирају прилично добро, али да треба да сазнају како то функционише с пословним светом – рекао је амбасадор САД и додао да бизнисмени са састанака с колегама излазе прилично задовољни.

– Нису баш одушевљени у погледу наплате пореза на додату вредност, ако сте у тој зони, али задовољни су квалитетом радне снаге, која је углавном приступачна, а и географски положај вам понекад иде у прилог – казао је он.

Осврнувши се на “Есмарк стил груп”, који је доставио понуду на тендеру за Железару Смередево, Кирби је рекао да је, према његовим сазнањима, та америчка компанија, за разлику од осталих, вољна да отвори и другу високу пећ, што значи отварање нових радних места, уз очување постојећих, али да остаје питање продаје челика.

„Руско тржиште није толико велико, не заборавите украјинско тржиште“

Упитан о потенцијалним последицама по Србију компликованих односа између ЕУ и Русије, Кирби је подсетио да Србија највише извози у ЕУ.

– Русија није тако велико тржиште за Србију. Искрено, раније смо због билатералног споразума мислили да ту постоји много могућности – рекао је он и додао да не треба заборавити ни украјинско тржиште од скоро 50 милиона људи.

Питање је, према његовим речима, шта ће бити и са европском и са руском привредом, као и са ценом енергената.

Танјуг