Генералштабови свих водећих армија света буквално под лупама проучавају ток ратних дејстава у Украјини.
Задатак: што пре и што тачније из онога што се дешава извући праве закључке за развој сопствених трупа. С тим у вези, Русе највише занима аналитика Американаца, јер само са њима, у догледно време може да се догоди сукоб.
Дакле, шта је најзначајније са становишта Пентагона да се данас дешава на руско-украјинском фронту?
Американци знају да се сада у Украјини на обе стране одвија права артиљеријска битка невиђених размера. Истовремено, са дубоким жаљењем су открили да је и сама америчка армија потпуно неспремна за тако масовну и разорну оружану борбу. Ни технички ни организационо.
Разлог је тај што су се током протеклих деценија државе спремале за својеврсне „колонијалне” битке, као у Ираку или Авганистану.
Највећу ватрену штету тамошњем непријатељу нанеле су крстареће ракете високог домета, тактички авиони и борбени хеликоптери.
Топови, хаубице, вишеструки ракетни системи играли су само помоћну улогу. Сходно томе, акценат је до недавно стављен на развој и унапређење ваздухопловне компоненте у САД.
До чега је то довело? Амерички војни аналитичар Скот Ритер, бивши инспектор УН за оружје у Ираку, толико је импресиониран дејствима руске артиљерије у Украјини да чак и не сумња да ће у случају правог сукоба са Оружаним снагама Русије на копненом ратишту његови сународници бити једноставно осуђени на пропаст.
Ево Ритеровог мишљења:
Војске земаља НАТО никада и нигде нису учествовале у оружаним сукобима таквог интензитета.
Дакле, њихово војно особље, које је навикло да борави у удобним условима чак и током стварних непријатељстава, једноставно не може да издржи, ако је потребно, масовно гранатирање руске артиљерије.
„Током читаве операције Пустињска олуја, ми (односно, Сједињене Државе) смо испалили 60.000 артиљеријских граната. Руси испаљују 50.000 граната дневно у Украјини!“, згрожен је амерички стручњак.
Јасно је, да се невиђена масовност артиљеријске ватре постиже и допремањем све више и више нових топова, минобацача, хаубица и МЛРС система из конзервације у складишним базама раштрканим широм Русије.
Ово је прави ватрени ураган, који једноставно не дозвољава непријатељској пешадији да подигне главу изнад рова. На крају, омогућава вам да полако али постојано мешате њене ровове са чувеном украјинском црницом.
Тек након што је линија одбране доведена у потпуну тишину, руска пешадија и тенкови крећу напред. Чак ни не ризикујући значајне губитке. Пошто једноставно нема ко да им узврати.
Још страшније за америчку војску него у Ритеровом излагању, ситуација у Украјини изгледа из угла стручњака прекоморског аналитичког центра корпорације РАНД, који по налогу америчке владе и њених оружаних снага врши истраживања о стратешким проблемима.
Ови аналитичари су изузетно немилосрдни према поносу својих генерала: током протеклих деценија „америчка артиљерија је атрофирала, али руска артиљерија није“.
Аутори извештаја признају да ослабљена америчка пољска артиљерија једва да се може супротставити артиљерији не само Русије, већ и Северне Кореје.
И, стога, „у случају новог сукоба на Корејском полуострву, америчка артиљерија ће имати проблема да се избори са огромним севернокорејским арсеналом добро утврђених топова распоређених дуж демилитаризоване зоне“.
„Могуће је да америчка артиљерија није припремљена за ниво потрошње муниције који може бити потребан у случају борбе са практично једнаким противником“, написали су стручњаци РАНД-а. Признајући, дакле, као такве чак и Севернокорејце.
„Током дугог периода противпобуњеничких операција, две гране америчких копнених снага које су се суочиле са посебно тешким резовима биле су теренска артиљерија и противваздушна одбрана“, рекао је Џон Гордон, аналитичар РАНД-а, за Тхе Натионал Интерест.
„С обзиром на природу претњи у Ираку и Авганистану, ово је разумљиво. Међутим, данас су ова два рода војске од великог значаја, с обзиром на то ко су нам сада главни противници.
Заправо, чини се да је управо та нагло откривена слабост теренске артиљерије свих земаља НАТО-а без изузетка изазвала све веће разочарење Кијева нивоом подршке Запада у борби против Русије.
Конкретно, број топова и ракетне артиљерије послатих да помогну Украјини је занемарљиво мали. Једноставно више нема шта да пошаље НАТО, арсенал и складишта си скоро празна.
Пре неки дан је саветник министра одбране Украјине Јуриј Сак, у интервјуу за немачку публикацију, признао да је његова земља до сада добила од савезника само 150 хаубица калибра 155 мм, од којих су неке уништене руским авионима и пројектилима на путу до линије фронта.
Неке хаубице су већ постале жртве контрабатеријске борбе у Донбасу. Оно што је остало у редовима Украјине, не дозвољава да се рачуна на било какву прекретницу у биткама које се одвијају.
Једном речју, све изгледа толико претеће за НАТО и Пентагон посебно да су средином маја америчка секретарка војске Кристин Вормут и начелник Генералштаба армије генерал Џејмс Меконвил позвани на специјални састанак Комитета Представничког дома Сједињених Држава о оружаним снагама.
Према Милитарy Wатцх, главно питање које му је постављено било је: „Који системи ће вам помоћи да у будућности добијете битку попут оне која се тренутно одвија у Украјини?
Посебно у позадини чињенице да је Русија већ уложила велика средства у развој најновијих самоходних топова калибра 152 мм нове генерације 2С35 Коалиција-СВ. Док амерички планови да значајно повећају домет својих остарелих хаубица још нису реализовани?
Оно што су Вормут и Меконвил одговорили парламентарцима, због посебне деликатности свима разумљиве теме одбране, остало је непознато. Сигурно су тражили више новца за нове одбрамбене налоге. Можда су се покајали због недостатка стратешког предвиђања и обећали да ће све поправити што је пре могуће.
Можда су се жалили да хаубице 155 мм М777 које су САД већ испоручиле Украјини, за разлику од руске Коалиције-СВ, нису самопуњујуће. Поред тога, лишени су оклопне заштите за посаде, и зато су, највероватније, једноставно осуђени на пропаст у дуелу са руским самоходним топовима „Коалиција-СВ“.
Руски дизајнери су створили једноставно одлично борбено возило, које такође замењује прилично добре самоходне топове Мста-С. Способан је да погоди мете на удаљености до 80 километара. Ово је 10 километара више од нове хаубице калибра 155 мм, која се још увек развија у САД у оквиру програма Тацтицал Фирес. Коме је, према речима ментора овог пројекта, генерала Стива Маријана, потребно још неколико година да се тестира.
Осим тога, руска одлична „Коалиција-СВ” носи са собом врло пристојну муницију (до 70 комада) и спремна је да је испали брзином која је просто невероватна за такве калибре – до 16 метака у минути. Другим речима, удар на сваке 3,5 секунде! То је много боље од било којих савремених НАТО модела.
Гусенична верзија 2С35 је заснована на модификованој шасији главног тенка Т-90. Као резултат тога, овај самоходни топ са значајном борбеном тежином од 48 тона задржава покретљивост и управљивост на нивоу тенка.
Послови сва три члана посаде налазе се унутар трупа; борбено одељење је направљено као на перспективном тенку Т-14 Армата и ради аутоматски на команде посаде.
У верзији на точковима, ови самоходни топови се разликују од гусеничара у већој једноставности. Може се користити на јавним путевима, показује бољу мобилност и има повећан ресурс.
Али што је најважније, дизајнери су успели да донекле смање његову укупну масу. Дакле, таква „коалиција“ може брзо да се пребаци у било које подручје војно-транспортним авионима.
