УКОЛИКО се усвоји унапред припремљени план реорганизације, којим је, између осталог, предвиђен и избор професионалног менаџмента који ће управљати Рударско-топионичарским басеном (РТБ) “Бор”, највише шанси да преузме оперативно вођење најбогатијег српског рудника бакра и злата има америчка корпорација “Фрипорт Мекморан”, једна од најмоћнијих светских рударских компанија, сазнају “Новости”.
Према нашим незваничним информацијама, “Фрипорт” је веома заинтересован за то да стручњаци те компаније преузму управљање у РТБ-у. Такође, није немогуће да се америчка корпорација у наредном периоду наметне и као будући стратешки партнер борске компаније и у пун капацитет стави све ресурсе које највећи српски рудник бакра и злата несумњиво има.
Оно што је је извесно, јесте то да би “Фрипорт”, уколико би преузео управљање у РТБ-у, добио јефтинији приступ подземном лежишту “Чукару пеки”, које се сматра најбогатијим налазиштем бакра и злата у свету.
Наиме, “Фрипорт” је, почетком месеца, за 135 милиона долара, канадској компанији “Невсун” продао истражна права у горњем слоју лежишта “Чукару пеки”, али је задржао 40 одсто власништва у доњем делу тог лежишта, за које се сматра да је далеко богатије бакром и златом.
И, уколико би преузео управљање у РТБ-у, “Фрипорт” би из подземних рудника борске компаније лакше, брже и јефтиније могао да започне експлоатацију доњег дела лежишта “Чукару пеки”. У супротном, морали би да крену са изградњом нископа, што је веома скупо. Поред тога, морали би и да сачекају да се, најпре, експлоатише горњи слој, пре него што се дође до дела који припада њима.
Поред тога, управљањем у РТБ-у, “Фрипорт” би руду из налазишта “Чукару пеки” већ могао да прерађује у борским рударским погонима, као и да добијени концентрат бакра топи у овдашњој, најсавременијој топионици, која би, на тај начин, могла да ради пуним капацитетом и да смањи зависност од прераде увозних сировина.
МИЛИЈАРДУ ТОНА
РУДЕ – “БОРСКА река” је најбогатије лежиште које РТБ има. Ту су, до сада, установљене рудне резерве од близу 400 милиона тона, с просечним садржајем бакра од 0,6 одсто, што је три пута више у односу на наше руднике које сада експлоатишемо – нагласио је својевремено први човек компаније Благоје Спасковски. – Процене казују и да садржај бакра и злата у руди расте с повећањем дубине. Претпоставља се да у “Борској реци” има најмање милијарду тона руде, са средњим садржајем од 1,5 одсто црвеног метала у руди.
– Уколико би преузео вођење у РТБ-у, несумњиво је да би “Фрипорт” инсистирао на геолошким истраживањима у постојећим рудницима из састава борске компаније, с посебним акцентима на налазишта у већим дубинама, која, како се претпоставља, представљају право језгро овдашњих резерви бакра и злата, које су сврстане међу најбогатије на свету – наводе наши саговорници.
Подсетимо, пре четири године, “Фрипорт” је званично од Владе Србије тражио да му додели истражна права у постојећим рудницима РТБ-а, уз нагласак да би се геолошка испитивања обављала на већим дубинама. Посебан акценат америчка корпорација тада је стављала на “Борску реку”, која се сматра најбогатијим налазиштем које борска компанија има.
Тада је, међутим, руководство РТБ-а оценило да су Американци као могући стратешки партнер у оквиру истраживања и експлоатације подземног лежишта бакра и злата “Борска река” – неприхватљиви за борску компанију.
– Представници “Фрипорта” су понудили инвестиције од 10 милиона евра у наредних пет година за геолошка истраживања “Борске реке”, која је, потенцијално, најбогатији ресурс који РТБ има – рекао је директор Благоје Спасковски. – Уколико после истека тог рока представници америчке компаније установе да резерве руде у “Борској реци” могу да се економично експлоатишу, они траже да у том руднику имају 75 одсто власништва, што је за нас неприхватљиво.
Спасковски је тада напоменуо да би менаџмент РТБ-а, примера ради, могао да тражи да “Фрипорт” инвестира 100 милиона евра у геолошка истраживања, као и да борска компанија има 75 одсто акција у “Борској реци”. Према његовим речима, менаџмент “Бора” очекује од Американаца да доставе повољнију понуду, али и истиче да су за тај посао заинтересоване и друге компаније, међу којима предњаче оне из Немачке и Русије.
Љубиша Трифуновић, Новости
