* JP Morgan ASSET Management: У случају САД није важан сам дуг већ трошкови његовог сервисирања. Упркос наглом расту, сервисирање дужничких обавеза сада је много јефтиније него, на пример, средином 1990-их и почетком 2000-их, када је дуг био испод 50 одсто БДП, па је влада тада пословала са буџетским суфицитом“
* Око половине америчког државног дуга припада страним инвеститорима. На првом месту је Јапан, а на другом међу повериоцима је Кина. Пекинг има 1,1 билион долара државних обвезница САД и повремено прети да ће их продати
__________________________________________________
АМЕРИЧКЕ власти су – да би се бориле против пандемије – потрошиле гигантске суме долара, али у буџету САД ипак нема довољно новца.
Морале су да позајмљују на тржишту, па је државни дуг достигао 28 билиона долара – што је више од америчког БДП.
САД су сада задуженије него након кризне 2008. године.
Под Обамом су се дужничке обавезе повећале за девет билиона, а под Трампом за још седам билиона долара.
Тако су још 2018. године стигле до 78 одсто БДП, а то је ниво који Светска банка назива опасним.
Према независним проценама, америчке власти су прошле године у економију упумпале безмало 9 билиона долара. Тако је јавни дуг достигао 28 билиона долара, односно – 101 одсто БДП.
Горе је било само одмах након Другог светског рата – 106 одсто.
Међутим, Џером Пауел, шеф америчких Федералних резерви, које играју улогу централне банке, бујање дуга не доживљава као велики проблем.
„Огромно задуживање током пандемије служило је као мост преко економске провалије: карантини, пад потрошње, стајање бродова, празни хотели и милиони незапослених. Јефтини зајмови омогућавали су запосленима да плате обавезе и купују храну“.
Другачије на све гледа бивши шеф ФЕД Лари Самерс:
„Политичари су борбу против коронавируса упоредили са војном потрошњом, уливајући билионе у економију. Срушени буџетски приходи никоме нису сметали”.
Огроман буџетски дефицит покрива се углавном продајом државних обвезница.
У фискалној 2020. години (која се завршила 30. септембра) дефицит буџета се више него утростручио – достигао је 3,1 билион долара. А када се укључе све мере за борбу против коронавируса – радиће се о четири трилиона.
JP Morgan ASSET Management процењује да у случају САД није важан сам дуг већ трошкови његовог сервисирања:
„Упркос наглом расту, сервисирање дужничких обавеза сада је много јефтиније него, на пример, средином 1990-их и почетком 2000-их, када је дуг био испод 50 одсто БДП, па је влада тадапословала са буџетским суфицитом“.
Ако стопе порасту (а то ће бити случај са завршетком кризе, очекивања економског раста и повећане инфлације су овде пресудни фактори), нето исплате камата у односу на БДП повећаће се са тренутних 1,3% на 3,2%.
Око половине америчког државног дуга припада страним инвеститорима.
На првом месту је Јапан, а на другом међу повериоцима је Кина. Пекинг има 1,1 билион долара државних обвезница САД и повремено прети да ће их продати.
Ако се такав сценарио оствари, Федералне резерве ће откупити те хартије од вредности како би одржале ниске каматне стопе и ниске трошкове сервисирања кредита. Али, то ће имати само краткорочни ефекат.
Ако се садашњи трендови наставе, инвеститори ће пре или касније изгубити поверење у способност америчке владе да враћа кредите и започети распродају хартија од вредности. Још ће захтевати и веће камате. То ће имати озбиљне економске импликације.
Факти
