Пензионисани пилот америчког ратног ваздухопловства који је учествовао у бомбардовању СРЈ рекао је да је, поред авиона Ф-117 који је оборен, погођен још један авион тог типа, али је успео да се оштећен врати до базе у Немачкој. Он је учествовао у нападима те вечери, и описао је како изгледало погађање авиона изнад Београда и повратак у базу у Немачкој.
Прича о обарању авиона Ф-117 који је учествовао у бомбардовању СРЈ је позната као једино обарање тог типа авиона. Многи светски медији писали су о губитку “невидљивог” ловца бомбардера, али је мање познато да је српска противваздухопловна одбрана погодила још један Ф-117, пише магазин Драјв.
Магазин истиче да је пензионисани пилот Чарли “Тјуна” Хејлајн за The Afterburn podcasts потврдио оно што је годинама била само гласина: да је током бомбардовања СРЈ погођен још један Ф-117, али да је успео да се врати у базу.
Док су многи детаљи тог случаја и даље поверљиви, Хејлајн је изнео интересантне детаље тог догађаја.
Хејлајн је прво летео на авиону А-10, пре него што је прешао на Ф-117. Летео је у мисијама у Ираку 1993. године. Драјв пише да је пилот вероватно гађао неке ирачке ПВО системе и да се нашао на мети ватре са земље, али да његов авион тада није непогођен.
Одакле су полетали Ф-117
Током НАТО бомбардовања СРЈ, операције која је имала кодно име “Савезничка сила”, Хејлајну је то била друга мисија са Ф-117.
Током НАТО бомбардовања СРЈ, операције која је имала кодно име “Савезничка сила”, Хејлајну је то била друга мисија са Ф-117.
Седиште им је било у војној бази Спандхалем у Немачкој (близу града Трира). Када су авиони полетали одатле, мисије су обично трајале шест сати (од полетања до слетања).
Изнад Југославије Ф-117 су извршавали прецизна бомбардовања, а изнад ваздушног простора земље задржавали су се укупно 30 до 45 минута.
Имали су по две ласерски навођене бомбе које су обично бацали на исту мету. Мете су биле антене, али, како је рекао Хејлајн, и мостови, фабрике, зграде повезане са значајним појединцима, и нафтна постројења.
Чарли Хејлајн је описао ноћ када су у мисију пошла два авиона Ф-117. Није навео о ком датуму је реч, али је сигурно било након што је оборен први Ф-117. Према непотврђеним извештајима инцидент се догодио 30. априла 1999. године (први је оборен 27. марта).
Сећа се да је те вечери испаљено ка авионима неколико пројектила земља-ваздух совјетске производње.
Подршка авиона за електронско ратовање изостала
Током својих мисија, Ф-117 су скоро увек летели у пратњи авиона који су ометали сигнале на земљи као што су ЕФ-111 “рејвени” и ЕА-6Б “проулери”.
Били су познати као “невидљиви” због специфичног облика и материјала, али су пилоти били несвесни претњи у окружењу због недостатка опреме. Чак им је и радио-сигнал био отежан, јер су прављени компромиси због стелт карактеристика.
Како је наведено, подршка авиона за електронско ратовање очигледно је изостала приликом обарања првог авиона Ф-117. Хејлајн је рекао да је то било једино вече када “проулери” нису били присутни да ометају радаре на земљи.
Када је о Хејлајновом случају реч, њему је упозорење стигло од пилота авиона Ф-16ЦЈ, који су имали опрему за детекцију ракета.
Он је био у мисији негде на западу Београда, када је један од пилота Ф-16ЦЈ издао упозорење да су испаљене ракете. Хејлајн је био фокусиран на задатак, и за око 30 или 40 секунди је требало да испусти бомбе на мету.
“Погледао сам десно и видео да стиже тај велики пројектил који је изгледао као ‘сатурн 5’. Знао сам да је други пилот негде у близини. Онда сам видео да је испаљена још једна ракета”, рекао је.
“Ватрена лопта” ишла ка Хејлајну
Додаје да је и из даљине могао да види детаље, пламен и дим, “ватрену лопту” која је ишла ка њему. Међутим, прошао је обуку за такве ситуације, где је научио да остави активираног ауто-пилота, јер би мануелна скретања или покрети могли да имају негативан утицај и да учине авион лакшом метом.
Додаје да је и из даљине могао да види детаље, пламен и дим, “ватрену лопту” која је ишла ка њему. Међутим, прошао је обуку за такве ситуације, где је научио да остави активираног ауто-пилота, јер би мануелна скретања или покрети могли да имају негативан утицај и да учине авион лакшом метом.
Навео је да је једна ракета експлодирала, а да је друга прошла и да не зна да ли је погодила други авион. Хејлајн је успео да изврши задатак и да испусти бомбе на мету на земљи.
Си-Ен-Ен известио о обарању Ф-117
Онда је кренуо назад до места за допуну горивом, али није дошло до очекиваног састанка са другим авионом Ф-117. Неко време је кружио, док је танкер чекао на предвиђеном месту. Затим је отпочела допуна горива у ваздуху, док други “најтхоук” не стигне.
У једном тренуту је посада авиона КЦ-135 “стратотанкер” приметила да се приближава Ф-117 без укључених светала.
“Авион није био у баш добром стању”, сећа се Хејлајн.
Пошто је прикачен за допуну горива, ускоро се удаљио, а Хејлајн и посада танкера су се питали да ли он лети само са једним мотором или можда постоји још неки проблем.
Повратак у базу
Хејлајн је захтевао од посаде танкера да успоре и да спусте пипке ниже, како би се можда други “Најтхоук” поново повезао.
Иако је гориво прскало и ван цеви, оштећени Ф-117 је успео да се допуни, а оба ловца-бомбардера су се потом упутила ка бази.
Хејлајн се сећа да је на путу ка Немачкој, други Ф-117 опет нестао у једном тренутку, али оба авиона су успела да слете у базу. Он је због труда да помогне другом пилоту награђен Летећим крстом.
Овим описом Хејлајн је признао да је још један Ф-117 погођен тоном напада на СРЈ, а магазин Драјв истиче да то показује да су пројектили са земље били велика претња за те авионе, чак и они старије производе.
