Одлука Стејт департмента да укине ембарго на војну опрему за Кипар, уведен још 1987. године, део је дугогодишњег америчког притиска на Турску, који траје од неуспелог пуча у тој земљи из 2016.
Циљ је, према речима Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду, да Турска одустане од сарадње са Русијом и да смањи свој спољнополитички апетит који је исказала акцијом у Либији и делимичном сарадњом са Русијом у Сирији.
-У сврху обуздавања Турске прво је оформљен савез између Израела, Грчке и Кипра, а с друге стране између Грчке, Кипра и Египта и на тај начин су повезани Египат и Израел. Нова одлука је порука Турској да ће САД фактички помоћи наоружавање грчке владе у Никозији – коментарише Јанковић.
„Турска ће предузети кораке“
Одлуку да ће САД укинути ембарго на продају војне опреме Киру, донету још 1987, на Твитеру је објавио државни секретар Мајк Помпео, а путем исте друштвене мреже поздравио ју је кипарски председник Никос Анастасијадес. Између две поруке, Помпео и Анастасијадес су разговарали телефоном.
Америка је иначе показивала мало интересовања за проблем Кипра, подељеног на јужни (грчки) и северни (турски), након турске агресије на острво 1974, изазване намером грчких официра да острво припоје Грчкој.
Парадоксално, захваљујући ембаргу, међународно призната (грчка) кипарска влада на пољу набавке војне опреме тесно је сарађивала са Русијом. Тако је Кипар од Русије 1997. купио тада најмодернији противваздушни систем С-300, али је због турске претње војном интервенцијом морао да га се одрекне у корист Грчке. Овај систем се тренутно налази на Криту.
На америчку одлуку реаговао је и шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу речима да САД тиме занемарују „једнакост и баланс“ на острву и да Анкара очекује да она поново буде размотрена. У супротном, Турска ће, према Чавушоглуовим речима, „предузети неопходне реципрочне кораке у складу са својом правном и историјском обавезом да гарантује безбедност турском народу на Кипру“.
Мало маневарског простора за Анкару
Међутим, како Јанковић објашњава, Турској није остало много маневарског простора, осим преговора о подели међународних вода, у којима се налазе богата налазишта гаса са осталим земљама које су заинтересоване за експлоатацију гаса у источном Медитерану – Кипром, Грчком и Египтом.
-Све остало било би заоштравање и улазак у сукоб. Турци су већ направили низ инцидената. Прошле године имали су преко 420 летова који су нарушили грчки ваздушни простор. Већ се догодио судар два војна брода. Све више од тога била би размена ватре – сматра Јанковић.
Кипарско питање само је једно у низу које оптерећује грчко-турске односе. Оно које је још више заоштрено откако је Турска почела да истражује налазишта гаса у спорним водама око Кипра, али и на другим местима у источном Средоземљу, које Грчка сматра својим територијалним водама.
Спутник
