Стари континент, којем се због затварања граница пред избеглицама спочитава да се ионако све више претвара у „тврђаву Европу”, Пентагон ће убрзати у фортификацији тако што ће наредне године више него учетворостручити свој буџет за овај део света, са 789 милиона на 3,4 милијарде долара. То повећање ће америчко министарство одбране искористити да у Европу пошаље још три до пет хиљада војника опремљених тешким наоружањем и оклопним возилима. Они ће бити размештени унутар НАТО трупа, махом у централној и источној Европи. Циљ овог дубљег „укопавања у ровове” није заустављање избеглица – мада ће делимично послужити и за евентуалну припомоћ око мигрантске кризе – већ је намера, према изворима „Њујорк тајмса”, да се Русија одврати од даљег продора у Европу.

Овако драстично билдовање буџета сигнал је намере Вашингтона да на дуже стазе ојача своје војно присуство у земљама које се осећају угроженим откако је Москва пре две године анектирала Крим. На први поглед, ово и није велика новост јер је Америка у протеклих 12 месеци већ упутила још војника и оружја у Европу, а и повећање буџета се може учинити једнократним, будући да би толики новац за 2017. годину требало да буде повучен из фонда за операције у Сирији, Ираку и Авганистану.

Али, борба против Исламске државе неће због тога трпети пошто је и за њу предвиђено 35 процената средстава више него досад, односно додатних седам милијарди долара. Како су најозбиљнији претенденти на Белу кућу листом већи „јастребови” од Барака Обаме, још спремнији од њега да се служе војском у иностранству, тешко да и наредни амерички председник, који ће на дужност ступити почетком 2017. године, неће и након тога одобрити да европски буџет Пентагона остане на истом нивоу, барем ако се ситуација потпуно не преокрене.

За побољшање односа с Русијом шансе су тренутно слабе

Политика