Амерички амбасадор Метју Нимиц, специјални представник УН у посредничкој мисији одуженог преговарачког процеса између Скопља и Атине за превазилажење спора о службеној употреби имена Македонија, крајем седмице долази на разговоре са македонским државним руководством.
Нимиц ће посетити само Скопље, „не и Атину“, објављене су овдашње најаве позивањем на службене изворе у Вашингтону. „Предвиђени су сусрети са државним врхом“ у светлу најава „извучених“ из ставова Нимица изнетих у разговору за грчке медије да „питање имена треба да буде високо на програмским приоритетима нове владе“.
То се у потпуности „поклапа“ са изнетим ставовима владе премијера Зорана Заева потврђених и за време његове прве званичне посети Бриселу на челу владиног тима, у разговорима са високим званичницима ЕУ и НАТО.
На реактивираном курсу стратешког опредељења за евроатланске интеграције, иновирање старих приоритета, посебно за „убрзано чланство у НАТО“, пресудно је отклањање условљених сметњи нерешеног маратонског спора са Атином о имену Македонија.
Чињеница да Нимиц долази „само у Скопље, а не и у Атину“, поспешује најаве овдашњих западних дипломатских извора да нова коалициона влада Заева интензивно разматра могућност да, управо због уласка у НАТО, по скраћеном поступку, „ради на посредном решењу“ (пр)одуженог коришћењае привременог имена „Бивша Југословенска Република Македонија“ – (БЈРМ), под којима 1992. примљена у УН.
Одласком у прву посету у Атини македонски шеф дипломатије Никола Димитров је уз оптимизам „открио“ констатацијом да „у многим деловима Балкана постоје људи који сматрају да постоји могућност да се мењају пост-југословенски договори“. Отуда је закључио да би „пријем Македоније у НАТО могао да има умирујући ефекат на регион“.
Уочи новог доласка Нимица освежавају се медијске претпоставке о одлучности владе Заева за „разматрање свежих предлога о привременом имену“.
Да ли је то уклопљиво у објављене оквире медијских најава по којима је из Брисела „трасиран“ задати пут скраћеног пријема Скопља у НАТО, у пролеће 2018. делимично ће се – можда, открити и посетом Нимица Скопљу.
Несумњиво међутим суседски спор о имену на југу Балкана остаје и даље као кључна сметња чланству Македоније не само у Северноатланској војној алијанси већ и у ЕУ.
Због нерешеног спора са Атином о службеној употреби имена Македонија, упркос ревносном задовољењу реформских стандарда у сфери одбране, Скопље чека на пријем у НАТО од 2008. године. Исте сметње су на њеном путу и за приближавање чланству у ЕУ, чекајући из Брисела обећани датум за почетак приступних преговора за чланство, откако је статус земље кандидата стекла још 2005. године.
Под покровитељством УН, Скопље и Атина воде маратонске преговоре о службеној употреби имена Македонија јод од 1992. године. Изасланик светске организације у спору, ветеран америчке дипломатије Метју Нимиц до сада је у одуженим јаловим преговорима делегацијама двају суседа у спору безуспешно „вагао“ неколико компромисних решења. Преговарачима су на столу биле солуције са именима – „Северна Македонија“, „Република Горња Македонија“, „Нова Република Македонија“, „Република Македонија Скопље“…
Новости.рс