Сједињене Државе су за само неколико деценија формирале огромну мрежу лабораторија двојне намене у различитим деловима света (у Европи, Африци и централној и југоисточној Азији)

Код Алма Ате, бившег главног града Казахстана, ускоро отварају велику био-лабораторију која кошта 108 милиона долара
Руско Министарство иностраних послова 19. јула 2013. године изразило озбиљну забринутост поводом биолошких активности Пентагона у близини својих граница јер угрожавају биолошку безбедност РФ, а Сједињеним Државама омогућавају да истовремено решавају неколико војних задатака

Москва чак оценила да се америчка лабораторија у Грузији активно бави офанзивним програмима против Русије

МИНИСТАРСТВО одбране САД гради у Казахстану суперскупу биолошку лабораторију двоструке намене.

Та лабораторија треба да буде допуна систему сличних објеката које је Пентагон поставио дуж граница Русије, а који потенцијално угрожавају безбедност РФ и земаља Централне Азије.

Уз финансијску подршку америчког Министарства одбране, 2010. године је у Алма Ати почела изградња Централне референтне лабораторије на бази бившег совјетског Научно-истраживачког института за борбу против куге. Очекује се да лабораторија почне са радом 2015. године.

Њен рад ће допуњавати нова станица за рано узбуњивање о настанку болести у Централној Азији која ће бити смештена у насељу Отар (вероватно изграђена на основама Научно-истраживачког пољопривредног института). Станица ће бити отворена у априлу 2014. године, а за њено оспособљавање ће САД издвојити 5,6 милиона долара.

Званично објашњење је да се Централна референтна лабораторија у Алма Ати гради ради повећања безбедности од посебно опасних патогена који су остали у Казахстану од совјетског војно-биолошког програма и истраживања начина заштите од њега, али и да се бивши војни биолози (након двадесет година) негде запосле!

Не само ово, и низ околности указује да се та лабораторија може користити за војне биолошке програме који се реализују у Сједињеним Државама.

Ментор програма је сенатор Ричард Лугар који је тесно повезан са америчким војним естаблишментом. Он се раније бавио демонтажом совјетских нуклеарних објеката у Казахстану и другим републикама Заједнице Независних Држава, да би се након тога усредсредио на питања биолошког оружја, посебно у Украјини и у Грузији у којој у совјетско време није било биолошког оружја, али је тамо ипак направљена лабораторија која носи име Ричарда Лугара)…

Пракса показује да су овакви амерички објекти ван контроле земаља на чијој се територији налазе, да функционишу у затвореном режиму и да су на њиховом челу углавном војна лица или представници обавештајних служби (за шефа лабораторије у насељу Алексејевка, недалеко од Тбилисија, именована је бивши шеф грузијске обавештајне службе Ана Жванија). У тим објектима се запошљава страни персонал, укључујући и онај са дипломатским имунитетом, а представници локалних здравствених установа им немају директан приступ.

Вредност комплекса у Алма Ати износиће 108 милиона доллара, што значајно премашује стандардне трошкове оваквих установа и може бити знак да се тамо инсталира опрема за двоструку намену.

Појава овако скупих затворених војних објеката на територији земаља-чланица ОДКБ у најмању руку отвара нека питања.

Руско Министарство иностраних послова је 19. јула 2013. године изразило озбиљну забринутост поводом биолошке активности Министарства одбране САД у близини руских граница. Руски екперти сматрају да лабораторија коју Пентагон гради на границама РФ угрожава њену биолошку безбедност и да Сједињеним Државама омогућује да истовремено решавају неколико војних задатака.

Прво, те лабораторије Американцима омогућавају војна биолошка истраживања (укључујући и теренску апсорпцију заразних болести) ван њихове територије, без ризикае протеста јавности САД.

Друго, омогућују да избегну међународне споразуме, посебно Конвенцију из 1972. године о забрани биолошког и токсичког оружја (КБТО). Подсећања ради: Американци упорно избегавају да створе верификациони механизам у оквиру КБТО (укључујући и одбијање да потпишу одговарајући протокол који иде уз Конвенцију, а израђен је на иницијативу Москве 2001. године) и одбијају да руски представници посете лабораторије које се налазе у иностранству.

Треће, на територији таквих објеката могу се стварати патогени микроорганизми који су у стању да униште конкретан животињски или људски генотип који насељава одређену територију.

У лето 2013. године, тадашњи шеф Роспотребнадзора РФ, Генадиј Онишћенко, јавно је упозорио да се америчка лабораторија у Грузији активно бави офанзивним програмима против Русије. Друга држава која може бити интересантна за америчку војну медицину је Иран.

Четврто, Американци могу на тим локалитетима обављати забрањена истраживања биолошких агенаса (биолошког оружја), пратећи њихову вирулентност, смртност, начине кретања и друге карактеристике у односу на област где оно потенцијално може бити употребљено.

Експерти Научно-истраживачког института за микробиологију Министарства одбране РФ не искључују да је избијање атипичних болести на југу Русије у 2013. години (заразног менингитиса код деце у Ростовској области, афричке свињске куге и слинавке у Кубању и Северном Кавказу) могало да буде резултат усмереног убацивања биолошких маркера на ове територије из Грузије (управо одатле, потврдила су истраживања, била је убачена, на пример, афричка свињска куга).

Пентагон настоји да дође у посед и резултата совјетског војно-биолошког программа, укључујући и културе микроорганизама за војне потребе. Ово последње, омогућује да се створи представа о текућем војно-биолошком потенцијалу Русије и предвиде одговарајућа средства заштите.

На основу доступних медијских информација, бивше совјетске репузблике – Украјина, Грузија, Азербејџан и Казахстан – предале су САД своје колекције узрочника опасних болести у замену за америчку помоћ, потпуно игноришући забринутост Москве.

Азербејџан је 2005. године предао више од 60 узорака опасних бактерија америчком Армијском медицинском институту „Волтер Рид“.

Тада је посредничке услуге у овом послу (поред Ричарда Лугара) пружао и тадашњи сенатор Барак Обама који је, када је постао председник, наставио да финансира сличне програме Пентагона.

Сједињене Државе су за само неколико деценија формирале огромну мрежу лабораторија двоструких намена у различитим деловима света (у Европи, Африци и југоисточној Азији).

Американци су на постсовјетском простору отворили велике лабораторије у Украјини и у Грузији, а мање станице модернизовали су и у Азербејџану и Узбекистану.

Вероватно је да ће лабораторија која се гради у Казахстану ући у заједнички систем.

Медији су том систему већ дали име – «БиоПРО». Уколико је тачна забринутост експерата због непријатељских намера САД, онда ће опасност од америчког биолошког објекта у Алма Ати само даље јачати због слободне робне размене између Русије и Казахстана у оквиру Царинске уније, радних миграција из Централне Азије и близине потенцијалних жаришта тешких обољења (посебно због три природна жаришта куге у Киргизији, од које је први пут од 1981. године, у августу 2013. године оболео и умрло новорођенче).

Не треба губити из вида да ће сви облици забрањених активности са биолошким изазивачима болести у првом реду подривати безбедност самог Казахстана и угрожавати његово становништво. Зато постоји прилично једноставан начин да се елиминише страх у јавности од лабораторије коју су у Алма Ати направили Американци, а то је да се обезбеди транспарентност овог процеса у свим фазама, укључујући изградњу и истраживања која ће се обављати.

Остаје да се види да ли ће Пентагон пристати на цивилну и међународну контролу, о којој толико воле да дискутују функционери Стејт департмента.

Пише: мр Дмитриј Попов, шеф Уралског регионалног информативно-аналитичког центра РИСИ у Јекатаринбургу

Превео: Горан ШИМПРАГА

Факти