Вашингтон повео необјављену акцију за смањивање премијера Виктора Орбана и због јануарског споразума Будимпеште са Русијом о градњи блока атомске централе „Пакш“ и због 10 милијарди евра руског кредита

Орбанови „греси“ су то што жели „нелибералну демократију“ и то што је Мађарска ММФ пре времена вратила ММФ 20 милијарди евра кредита и инсистирала да његово представништво у Будимпешти буде затворено

А још је појачала контролу над националном Централном банком, увела „социјални порез“ на крупне (претежно стране) компаније, плус – порез на финансијске трансакције. Па затим смањила удео страних власника и банкама и сфери енергетике
Орбан се није уплашио и отворено је оптужио НВО за „опслуживање страних интереса“. Истовремено је – имајући у виду неке „норвешке фондове“ – више пута алудирао да новац који у Мађарској пласирају норвешки фондови могу имати „друго порекло“.

Ово су биле алузије да САД убацују такав новац у Мађарску преко Норвешке

АМЕРИКАНЦИ су забранили улазак у САД, поред осталих, шефу мађарске пореске службе Илдико Види, затим Арпаду Хабонију неофицијелном саветнику премијера Виктора Орбана и шефу провладиног експертског центра Szazadveg Петеру Хејму.

Званично су свој потез повезали са „борбом против корупције“. Међутим, како је указао минстар правде Ласло Торсани, САД никад досад нису имале никакве примедбе на деловање мађарских власти и судова. Зато се у Будимпешти „личне санкције“ поменутим и другим личностима повезаним са владом сматрају – политичким.

Има индиција да су америчке власти Орбана обележиле као свог новог идеолошког противника. Чак је бивши председник САД Бил Клинтон нашао за потребно да мађарског премијера јавно оптужи да жели да „вечно влада“ и да се „даље богати“. Само неколико дана потом је Барак Обама Мађарску назвао земљом у којој се цивилно друштво „отворено застрашује“.

Потом је Викторија Нуланд, помоћник Џона Керија, добила зелено светло да оде још даље. Оптужила је Мађарску за „распаљивање национализма“, „демонизацију цивилног друштва“ и „прљаве послове у енергетици“.

Гађала је јануарски споразум Мађарске са Русијом о градњи блока атомске централе „Пакш“ и о 10 милијарди евра руског кредита Будимпешти.

Сви су изгледи да је Вашингтон одлучио да „пређе у акцију“ чији је циљ: смeњивање Виктора Орбана.

Сам Орбан не жели „рат“ са САД, али се његови многи потези разилазе са америчким интересима. Заправо, његов главни грех је што жели да самостално влада својом земљом и да води, колико год може, независну политику и од Брисела и од Вашингтона.

„Грех“ је, наравно, и то што је Мађарска ММФ пре времена вратила ММФ 20 милијарди евра кредита и инсистирала да његово представништво у Будимпешти буде затворено.

А још је Орбанова влада појачала контролу над националном Централном банком, увела „социјални порез“ на крупне (претежно стране) компаније, плус – порез на финансијске трансакције. Па затим смањила удео страних власника и банкама и сфери енергетике.

Бивши помоћник мађарског министра економије, Хелга Видерман, тврди да је савез америчких и ЕУ-званичника и „приватних лица“ заинтересованих за смењивање Орбана формиран још 2011. године.

Орбан се, међутим, није уплашио и отворено је оптужио НВО за „опслуживање страних интереса“. Истовремено је – имајући у виду неке „норвешке фондове“ – више пута алудирао да новац који у Мађарској пласирају норвешки фондови могу имати „друго порекло“. Ово су биле алузије да САД убацују такав новац у Мађарску преко Норвешке.

Американци су посебно накострешени због Орбановог концепта „нелибералне демократије“ и намере да Мађарску претвору у „државу засновану на раду“. А и због његовог позива да се изучи искуство Сингапура, Кине, Индије, Турске и Русије.

Белој кући Стејт департменту није по вољи ни то што Мађарска води реалну политику националног суверенитита.

Факти