Американци спремају контролисани колапс привреда земаља у развоју

Игру америчког Система федералних резерви са референтном каматном стопом играчи на глобалном тржишту превели су на следећи начин: у светској економији, а пре свега у Кини, ниво проблема је толико велики да нас у блиској будућности очекује најјача економска криза

Федералне резерве – које контролишу светску валуту долар – стекле су већу спољнополитичку тежину од Стејт департмана или Пентагона. И сада, након политике сезонских и обојених револуција, наступа политика повећања америчке референтне каматне стопе

Ако у блиској будућности не прораде алтернативни механизми међународне економске регулације, као што су банка БРИКС или пул девизних резерви земаља БРИКС, који би били у стању да подрже привреде Јужноафричке Републике и Бразила, онда ће криза коју ће изазвати Федералне резерве – омогућити САД доминацију још неколико деценија

СИСТЕМ федералних резерви САД – а то је америчка централна (народна) банка – оставио је 17. септембра референтну каматну стопу на истом ниском нивоу – од 0 д0 0,25%, која се одржава од 2006. године.

Председница главне банке САД, Џенет Јелен, у саопштењу издатом након заседања њеног комитета за отворена тржишта, назвала је последњих 9 година „великом рецесијом“, истичући да економски показатељи у САД ипак говоре о оживњавању економије.

Очекивани раст БДП-а у Сједињеним Америчким Државама може до краја године достићи 2,1%, незапосленост 5,1%, инфлација почиње да расте и приближава се 2%.

Међутим, кључни берзански индекси и основне робне позиције на ове мере одговориле су снижењем квота.

Следећег дана, 18-ог септембра: немачки DAX 30 пао је за 3%, француски CAC 40 за 2,6%, британски FTSE 100 је изгубио 1,3%, италијански MIB и шпански IBEX пали су за по 2,6%, а амерички индекси потонули су за 1,5-2%.

Нафтни фјучерси су појефтинили: 2% Brent и 3,6% WTI.

Истовремено, цена злата – која је индикатор нестабилности – порасла је за 1,9% на 1.137,80 долара за унцу.

Систем федералних резерви у својој политици пре свега разматра два индикатора: ниво запослености и инфлацију. Смањење незапослености, повећање боја радних места заједно са растом инфлације до прихватљивих 2-3%, према политици Резерви, треба да утичу на раст каматних стопа. Ипак, чланови комитета за отворена тржишта оставили су светску економију у низвесности, што је за економију најгоре стање.

У свом саопштењу, чланови комитета су навели: „Недавна глобална економска и финансијска дешавања могу ограничити економску активност и, највероватније, могу извршити додатни притисак на инфлацију у краткорочном периоду“.

Ову изјаву су играчи на глобалном тржишту превели на следећи начин: у светској економији, а пре свега у Кини, ниво проблема је толико велики да нас у блиској будућности очекује најјача економска криза.

Криза хиперпродукције, чији је индикатор глобална дефлација, коју је поменула Џенет Јелен, води смањењу производње и светске трговине. То ће, с друге стране, доводити до одлива глобалног капитала из земаља у развоју. При чему, само гласине о подизању референтне стопе у САД додатно појачавају ову тенденцију.

Уосталом, само из Кине је током три летња месеца повучено безмало 200 милијарди долара, што је 7% њених девизних резерви.

Јуан је последња валута која је девалвирала. Валуте других земаља у развоју падају већ другу годину за редом. Можемо само да замислимо шта ће се десити када Систем федералних резерви заиста почне са подизањем стопе.

Задржавање неизвесности само погоршава ситуацију у земљама у развоју и, у будућности, повећава негативан утицај неизбежног повећања каматних стопа.

Тешко је објаснити: зашто сада подизати стопе када не постоји опасност од хиперинфлације, посебно остављати глобално тржиште у стању неизвесности, иако су сви свесни какве катастрофалне последице то има за земље у развоју.

Међутим, америчка референтна стопа није само економски инструмент. Ниједан централни финансијски регулатор у свету није толико повезан са политиком, колико Систем федералних резерви САД.

Четврт века након окончавања Хладног рата, светско тржиште је постало глобално, а Систем федералних резерви САД – који контролише светску валуту долар – стекао је већу спољнополитичку тежину него Стејт департмент или Пентагон. И сада, након политике сезонских и обојених револуција, наступа политика повећања америчке референтне каматне стопе.

Међутим, циљ је и првом и у другом случају исти – криза држава које Сједињене Државе тренутно нису у стању да контролишу и контролисани колапс привреде земаља у развоју.

Сједињене Државе су успеле да у протеклих 10 година ограде своју економије од утицаја спољних фактора, о чему сведочи раст америчке привреде на рачун глобалне стагнације. Међутим, раст каматних стопа може негативно утицати и на унутрашње америчко тржиште.

На пример, британски Financial Times пише: „Корпоративној Америци ускоро предстоји тест зависности од јефтиних позајмљеих средстава због потребе отплате дугова у износу од 4 билиона долара у наредних 5 година. Могућност континуираног раста каматних стопа у наредним годинама, са постепеним пооштравањем монетарне политике Федералних резерви, значи да ће се америчке компаније, које су се претходних година навикле не јефтине кредите, ускоро суочити са другом реалношћу“.

Међутим, америчка привреда је много пута показала чудеса флексибилности и повећање трошкова задуживања може само довести до прочишћавања система.

Истовремено, колапс светске економије уз очување америчке привреде после неког времена ће довести до новог економског раста и још већег јачања америчког утицаја у свету.

Ако у блиској будућности у потпуности не прораде алтернативни механизми међународне економске регулације, као што су банка БРИКС или пул девизних резерви земаља БРИКС, који би били у стању да подрже привреде Јужноафричке Републике и Бразила, онда ће криза коју ће изазвати Федералне резерве, омогућити САД доминацију још неколико деценија, а можда им помоћи и да вековима задрже и ојачају своју глобалну контролу.

Пише: Максим РЕВА

Превео: Срђан Ђорђевић

Факти