АМЕРИКА од свих земаља својих жртава тражи да се боре са властитом прошлошћу. А то и сама чини са својом.
У Њу Орелансу је завршена демонтажа споменика генералу армије Конфедеративних држва Америке Роберту Лију (1807-1870.).
Како је објавила телекомпанија Fox News, присталице и противници демонтаже тог монумента окупиле су се око 20 метара високог ступа на којем се од 1884-те налази статуа генерала.
Противници демонтаже почели су да се скупљају још у 3 сата иза поноћи, али их је полиција потиснула иза ограде сквера на којем се споменик налази.
Градски савет Њу Орлеанаа је пре две године одлучио да се демонтирају четири споменика истакнутим учесницима Грађанског рата у САД, који је трајао од 1861. до 1865. године. Под притиском црначког становништва које те споменике сматра „симболима расизма”.
Током протеклих 30 дана били су демонтирани споменици првом и последњем председнику рабовласничких Конфедеративних држава Америке Џеферсону Дејвису (1808-1889.), затим монумент Liberty Place посвећен белим Американцима који су се супротстављали северњачкој власти успостављеној на Југу после пораза Конфедерације, као и споменик војсковођи Јужњака Пјеру Густаву де Борегару (1818-1893.) који је командовао армијом Конфедерације.
Грдоначелник Њу Орлеанса, Мич Ландре, обећао је да ће на месту споменика генералу Лију бити подигнута фонтана.
Судбина споменика истакнутим личностима јужњачке Конфедерације поделила је Њу Орлеанс.
Минуле недеље су у његовом центру одржане масовне демонстрације присталица и противника демонтаже.
Поборници њиховог уклањања формирали су чак удружење под називом Take’em Down (Треба их срушити).
Поборници очувања упозоравају да је то део америчке историје и да се споменик Лију налази у Националном регистру истријских споменика.
Иако су Јужњаци изгубили рат, а ропство било укинуто, њихова симболика – укључујући заставе и статуе – све до данас се користи у неким јужним државама. Упркос вишегодишњим протестима оних који их сматрају расистичким.
Јавна дебата о њиховој (не)допустивости разгорела се нарочито у јуну 2015-те након што је у граду Чарлстон, у Јужној Каролини, млади белац Дилан Руф убио девет црнаца-верника у једној тамошњој цркви.
После хапшења, признао је да је расиста и да му је намера била да испровоцира рат између белаца и црнаца.
Америку је у то време облетела фотографија на којој Руф у рукама држи заставу Конфедерације.
Тада је гуверенер Алабаме наредио да се застава Јужњака скине са парламента те америчке државе. Исто су убрзо урадили и у Ј. Каролини.
Убрзо је Вирџинија забранила коришћење симбола Конфедерације на аутомобилским регистарским таблицама.
Универзитет државе Мисисипи уклонио је са своје територије заставу те државе јер је на њој постајао амблем Конфедерације…
Факти
