21.03.2012. –
Како су саопштиле ових дана новинске агенције, старији наредник америчке армије Роберт Бејлс, који је у Авганистану убио 16 цивила, пати од амнезије и не сећа се догађаја. Истина, медији се при томе позивају само на мишљење његовог адвоката Џона Брауна. Између осталог сасвим је могуће да и лекари потврђују ту дијагнозу. Али зар сличне испаде, можда и мањих размера, нису вршили у току бојевих дејстава у кризним жариштима војници других армија НАТО земаља. Није ваљда да они сви пате од амнезије?
Очигледно, већ се може говорити о рупама у сећању саме Северноатлантске алијансе. У датом случају реч је о оном политичком и војном сећању из којег треба извлачити поуке. А управо то се не дешава.
Познати војни експерт, одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин сматра да случај Роберта Бејлса није изузетак за сукобљене армије.
То је психоза рата. Психоза од умора, од ужаса бојевих дејстава, од ужаса оних смрти које људи преживљавају када виде губитак својих другова, контузије и слично. Америчка армија се уморила од борбених дејстава. Колико година се може ратовати? Југославија, Ирак, Авганистан, индиректно учешће у операцији у Либији. Решењем психолошких проблема треба се озбиљно позабавити. Али очигледно код Американаца се то не ради.
У једном од последњих бројева швајцарски лист 20 Минута објавио је избор саопштења разних година о случајевима немотивисане суровости, насиља, малтретирања људи и животиња од стране војника разних НАТО земаља који служе далеко од куће.
Ево само неких од њих. Мај 2004. године. Фотографије које су постале доступне широкој јавности о унижавању људског достојанства затвореника у затвору Абу-Грејб у Ираку од стране америчких војника. Снимак у немачком листу Билд – војник бундесвера у Авганистану који позира са лобањом у рукама. Март 2008. године. Видео америчког маринца на Интернету са симпатичним штенетом у рукама. Дивно штене, зар не? – смешка се он, посе чега баца животињу у провалију. Јун 2010. године. Кадрови документарног филма где војници данског контигента у авганистанској провинцији Хелмланд убијају рањене заробљенике.
Сасвим је могуће да неко од ових људи који су кажњени на један или други начин, заиста нису били при себи. По званичним подацима, 22% рана војници у Ираку и Авганистану задобију у главу. Није случајно немачки недељник Дер Шпигел свој коментар поводом Бејлсовог испада који је имао исту повреду, назвао Армија болесних глава.
