Ана Брнабић – Вучићев главни јуришник на независне медије

Бранећи оно што не треба бранити и правдајући оно што није за правдање, Ана Брнабић на челу Владе Србије запетљава се као пиле у кучине. Прецизније, тоне у напредњачки кал, јер се у кучине у ствари запетљавају шепртље које се о свом, а не о туђем трошку неуспешно баве неким својим проблемима. Упадање у кал је много горе. У политици је то, рецимо, свесно чињење недозвољених ствари на штету опшег добра.

Беспоговорно подржавајући све необуздане поступке свог патрона Вучића и релативизујући и заташкавајући бројне скандале својих (Вучићевих) министара, Брнабићка то све чешће чини. Тешко је запамтити све примере њеног таквог понашања, споменућемо само неке, што би се рекло – најрецентније.

Подсећамо на скорашњи (а већ скоро заборављени) скандал са Медијском стратегијом. Опште је место да је од доласка Вучића на власт стање у медијској сфери Србије очајно (није ни пре Вучића било сјајно). На то непрекидно упозоравају релевантна домаћа и страна новинарска удружења и медијски стручњаци. На то, после дуже суздржаности, у последњим извештајима експлицитно упозорава и Европска комисија, до чијих је оцена власти наводно стало. Влада је оформила комисију за израду Медијске стратегије која после позитивне оцене Европске комисије треба да иде у законску разраду. И шта се десило? После дугих и мукотрпних напора, Стратегија је коначно како-тако усаглашена, па је Влади остало само да је званично пошаље у Брисел на оцену. Kад не лези враже, испаде да је у Брисел послато – кукавичије јаје, фалсификат а не усаглашен документ.

Пре слања у Брисел из усаглашеног документа неко је (хм, неко?) избацио најважнија поглавља на којима су инсистирали представници медијских удружења. Kад је владина брука обзнањена, Брнабићка се јавно извинила, демагошки се правдајући да не стиже баш све лично да провери. Kаква ли је то председница владе кад мора баш све, чак и техничке детаље, лично да проверава, каквим ли је то самовољним сарадницима окружена? Пре ће бити да је реч о нечем другом, да је накнадна интевенција у усаглашен текст уследила по нечијем налогу „одозго“, пре него што је реч о „бирократском немару“ неког од чиновника.

Офанзива напредњачке власти и Вучића лично на телевизије Н1, а однедавно и Нову С, не престаје.

Намера је да се не дозволи пробој ма и зрачка светла у овдашњи информативни мрак, посебно телевизијски. Оно што се не може подврћи контроли, треба на сваки начи проскрибовати, на што ужи медијски простор излоловати, а најбоље на прикладан начин и укинути правдајући то њиховом тржишном неодрживошћу а не саклонибоже закулисном игром власти. У ту сврху користи се све, па злоупотребљава и Народна скупштина. Свака прилика за то је добра, а куд боље прилике од добро припремљеног дана за посланичка питања са инструисаним питачима?

Неки дан је био тај дан. Након сугестивних питања и широких кометара о сумњивим Шолаковим и Ђиласовим телевизијама за ментално здравље српства забринутих посланика, све самих медијских стручњака – Ристичевића, Мартиновића са саслужитељима, напредњачких старлета које су зачудо без замуцкивања читале припремљене текстове из клупа, после за непогрешиво откривање унутрашњег непријатеља и страних слугу стручних шешељоваца који су расправу освежили иновативним детаљима и сочним речником – више телевизијским гледаоцима Србије него посланицима сталожено је о наведеним телевизијама говорила и премијерка.

Сви знамо, нагласила је, да су речене телевизије домаће а не стране регистроване у Луксембургу, како би избегле пуну надлежност РЕМ-а. На независним регулаторним и другим надлежним телима државе је да то истраже, да кршење закона онемогуће (него шта!), да све сведу у, је ли, законске оквире. Нема сумње да ће баш-баш независни РЕМ прионут послу и суптилне кршиоце закона довести у ред попут рецимо ТАЊУГ-а који је, иако законски непостојећи, уредно извештавао и са ове седнице.

Брнабићка се дала и на посредну одбрану министра Синише Малог, вишеструко повезиваног за коруптивне скандале. Новинари истраживачи KРИK-а обзнанили су да је његов брат више година под нејасним условима возио луксузни ауто (а његова девојка користила стан) приватне фирме која добија велике државне послове. Власт се узнемирила, а Брнабићка је KРИK једноставно прогласила таблоидом, рачунајући да ће скандал попут бројних других брзо бити забашурен.

Док се крупни скандали, везани уз корупцију и на државном и на реигоналним нивоима, ређају и гурају у заборав, на недавно завршеним и у саобраћај свечано пуштаним деоницама аутопутева појављују се пукотине и други проблеми, чије санирање од грађана Србије захтева додатне десетине милиона евра или долара. За то апсолутно нико не сноси одговорност, ни надлежна министарка, ни партијски постављени директори предузећа одговорних за изградњу аутопутева, ни најчешће неразговетно избрани извођачи и подизвођачи радова сумњиве стручности и оперативне способности, ни контролни, ни надзорни органи.

Прелазећи мирно преко свега наведеног и много тога непоменутог што разједа ово ојађено друштво и државу – Ана Брнабић на месту председника Владе без сумње тоне у све дубљи напредњачки кал.

(извор: аутномија.инфо / Павле Радић)