Територијални интегритет се не може различито тумачити, истичу стручњаци
Европски комесар за проширење Штефан Филе успео је јуче за два сата разговора да убеди српског премијера Ивицу Дачића да му Европска комисија није припремила клопку уневши у Стратегију проширења ЕУ обавезу Србији да поштује територијални интегритет Косова и Метохије.
Дачић, који је дан раније изјавио да би захтев изнет у стратегији проширења могао да заустави преговоре Београда и Приштине, јуче је прихватио Филеово објашњење да су овим само хтели да га упозоре да нема поделе Косова.
Познаваоци политичких прилика и међународних односа који су прекјуче практично имали разумевања за Дачићеву бурну реакцију, нису, међутим, као он променили мишљење о значају и смислу нове ставке из Брисела.
Филе је Дачића успео да убеди да „поштовање територијалног интегритета КиМ” није нови услов, али не и наше саговорнике (који су пре јучерашњег Дачићевог „спуштања лопте”, очекивали значајне потресе на политичкој сцени).
„То што је господин Филе појаснио стратегију још увек не значи да оно што је записано није нешто ново или нешто што до сада није било Београду предочено или што се неће у наредним разговорима претворити у неку чињеницу од које ће се полазити”, истакао је др Предраг Симић, бивши амбасадор и професор Факултета политичких наука.
Он сматра да је помињање територијалног интегритета немогуће без суверенитета – то су две ствари које не могу једна без друге.
„Без обзира на то да ли је намера аутора била да ставе тачку на наше расправе око поделе Косова, мислим да оно што је записано јесте једна новина која помера позицију Брисела ближе пуном признању, односно условљавање пуног признања као услова за одређивање датума почетка преговора”, оценио је Симић.
Исте аргументе има и Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, који истиче да територијални интегритет као термин има своје значење и дефиницију, независно од било чијег тумачења.
„Не можете доћи и некоме рећи да ха-два није вода, ако ха-два јесте вода. Територијални интегритет је принцип међународног права и означава немешање једне државе у послове друге државе и као такав је неодвојив од државног суверенитета. Барем се тако предавало последњих 300 година на свим факултетима на свету”, категоричан је Тодорић.
Филе није успео да промени мишљење ни Огњена Прибићевића, такође бившег амбасадора и сарадника Института друштвених наука. Оно што је Филе рекао њему делује крајње неубедљиво зато што се у захтеву ЕК налазе два елемента: имплицитан захтев за признање независности Косова („поштовање територијалног интегритета”) и изричит став да нема поделе Косова.
„Али шта сад Србија да ради? Немамо избора него да идемо у наставак преговора и са ЕУ и у дијалог са Приштином, без обзира на то шта ту пише. Срећа је да нема нигде експлицитног захтева. Добро је за нас само то што није ушао директан захтев Немачке за потписивање уговора о добросуседској сарадњи што је експлицитно признање. Али ето, он је ушао у овим разблаженим формама”, сматра Прибићевић.
Он указује да је јасно шта нас чека за осам–девет година – имплицитни услов ће се претворити у експлицитан услов у некој форми. Али, како каже, ко зна шта ће се десити до тада, а нама је најважније време. Да „гурамо” док може, да добијемо на времену, да се све више повезујемо са ЕУ и спроводимо унутрашње реформе. Зато је битно да нам се не поставља експлицитан услов који би се директно косио са Уставом. До тада, имамо неког избора и можемо да се „провлачимо”.
Без обзира на сва додатна појашњења и разјашњења која су јуче стигла за Ђорђа Вукадиновића, уредника листа „Нова српска политичка мисао”, јасно је да је политика и Косово и ЕУ у оном облику у коме је годинама уназад спровођена дефинитивно сахрањена.
„Нико нема више простора да игра на ту лопту или је тај простор сведен на минимум. Чак ни на унутрашњем плану ово више не пије воду, а камоли стварно. Мора, међутим, бити успостављена бар нека врста приоритета ако не можемо да нађемо алтернативу”, оцењује Вукадиновић додајући да се наставља „игра мачке и миша” између Брисела и Београда.
Политика
