Ближи се крај децембра, а Закон о буџету за 2015. изгласан је тек данас. Тиме се наставља пракса да се овај веома важан документ усваја мимо свих рокова прописаних законом, без јавне расправе и у последњем тренутку.
Осим тога, није донета ни Фискална стратегија, која је основа за израду буџета за наредну годину, тако да је скоро немогуће оценити шта су средњорочни ефекти овог буџета. Са друге стране, министри у Влади су се утркивали ко ће осмислити већи хвалоспев о предлогу буџета за 2015. и тиме, барем по мом мишљењу, ставили додатну сумњу на квалитет овог акта. О оцени закона не треба да говоре они који су заслужни за његово доношење, већ стручна јавност.
Упркос свим похвалама од стране министара и величању генијалности новог буџета, он се суштински не разликује од било ког другог донетог у протеклих десетак година у Србији. Дакле, једнако је лош као и претходни. Истина, направљен је мали помак ка изради програмског буџета, али недовољно. И даље у буџету постоји превише великих позиција на којима пише да ће средства бити расподељена на основу одлуке Владе. Све док Влада и министри дискреционо одлучују о трошењу средстава, нема ни говора о потпуној транспарентности буџетске потрошње. Са друге стране, покушало се кроз образложење буџета да се опишу програми који ће бити финансирани у 2015. години, али осим што образложење није саставни део Закона о буџету, оно је непотпуно и веома нејасно.
Приходи буџета су нешто већи од прихода планираних ребалансом за 2014., мада мањи од првобитног плана за ову годину. Разлог већим планираним приходима не лежи, нажалост, у бољој пореској политици, ефикаснијој наплати пореза и других редовних прихода. Планира се већи приход захваљујући расту ванредних непореских прихода. Држава, наиме, планира да у 2015. години од јавних предузећа узме чак пет пута више по основу дивиденди него што је то било планирано у 2014., односно два пута више него што је предвиђено ребалансом. Ако оставимо по страни питање да ли је реално да предузећа остваре толику добит, планирати потрошњу на основу ванредних прихода је крајње неозбиљно. То је исто као када бисте планирали личну потрошњу на основу претпоставке да ћете добити на лутрији. Тако се свакако не граде одрживе јавне финансије које треба да се заснивају на редовним, пре свега, пореским приходима. Са друге стране, чак и да предузећа остваре високе профите, усмеравати добит ових предузећа у потрошњу уместо у инвестиције негативно ће утицати на пословање тих предузећа у будућности. Дакле, двоструко лош резултат овакве политике.
Ванредни приходи се још очекују и по основу замене солидарног пореза привременим смањењем плата у јавном сектору као и по основу значајног повећања акцизе на нафтне деривате од 1. јануара 2015. године. Наравно, код акцизе се поставља питање да ли ће раст цена који ће таква политика проузроковати утицати на пад тражње за нафтним дериватима. Уколико до тога дође, ефекат на раст буџетских прихода може да изостане. Ако се осим тога узме у обзир и да се Србија налази на опадајућој путањи привредног кретања (пад БДП од 2% у 2014. и најмање 0,5% у 2015; пад индустријске производње, стагнација извоза) одрживост овако пројектованих прихода може да се доведе у питање. Уосталом, и прошле године су приходи буџета за 2014. били оптимистички планирани, али се испоставило да су они на крају били далеко испод плана. Шта је гарант да и следеће године неће бити тако?
Коначно, планирани порески приходи у 2015. години су за 73 милијарде динара (око 10%) мањи него исти у 2013. години упркос значајном повећању свих пореских стопа у 2014. години. Када би се укључио и ефекат очекиваног повећања пореза у односу на 2013. као базну годину, смањење пореских прихода је веће од 150 милијарди динара или око 20%. Та чињеница показује у каквом се тешком економском стању налазе привреда и грађани Србије, али и неспособност Владе да се избори са проблемом стагнације привредне активности и недостатка инвестиција.
Што се тиче расхода, треба напоменути да су сви расходи у 2014. години имали значајан раст у односу на план са почетка године. Дакле, Влада је била довољно бахата да потроши више него што јој је то Закон о буџету предвидео, па је то кроз два ребаланса ретроактивно уградила у буџет за 2014. годину. Сада се у буџету за 2015. Влада позива на значајно смањење расхода у односу на ребаланс, односно у поређењу са непланирано увећаним расходима у 2014. години. То је као да сте данас потрошили непланирано 10 000 динара, а сутра потрошите само 5 000 и хвалите се како сте постали штедљиви. Поента је да није требало да потрошите ништа јер нисте то ни планирали. Зато треба бити обазрив приликом оцене планираних расхода за 2015. годину јер није све једно у односу на коју почетну вредност се исти пореде. На страни расхода, највеће смањење у 2015. години биће остварено на расходима за зараде запослених и на субвенцијама за пољопривреду. Ту се списак уштеда завршава.
Субвенције за пољопривреду ће бити мање за чак 20% у односу на оне планиране у 2014. години. У поређењу са 2012. годином, подршка пољопривреди ће бити номинално смањена за једну трећину, а реално ће бити мања за близу 40%. Изгледа да је пољопривреда битна само у изборној кампањи.
Са друге стране, расходи за отплату камата су већи за чак 18 милијарди динара. Ова чињеница не чуди ако знамо да се држава од 2012. године до данас додатно задужила око 7 милијарди евра. Како се планира нето задужење од најмање 2 милијарде евра у 2015. години, можемо очекивати да ће расходи по овом основу расти и у наредном периоду.
На страни расхода, у односу на план за 2014. годину, расте трансфер Републичком фонду за здравствено осигурање. Наиме, до 2014. године је овај фонд функционисао без икаквих или са веома малим трансферима из буџета. Онда се неко досетио да део доприноса одузме овом фонду и додели фонду ПИО. Као резултат тога, у овој и следећој години имамо мањи трансфер ПИО фонду, али готово у истом износу већи трансфер РФЗО-у. Пресипање из шупљег у празно, рекло би се. Међутим, није само то проблем. Раније сте имали један фонд са губицима које сте морали да покривате из буџета. Сада, заслугом лоше политике Владе, имамо два таква фонда. Са друге стране, никакве реформе ни у једном од њих нису спроведене, те се са падом привредне активности може очекивати додатно продубљивање дефицита у ова два фонда.
Значајан планирани раст расхода у 2015. години може се приметити и по основу социјалне заштите из буџета. Ипак, не треба се прерано радовати да је држава од једном почела више да се брине о сиромашнима. Наравно да није. Раст расхода по овом основу узрокован је издвајањем средстава за „Транзициони фонд“, тј. за збрињавање запослених који ће остати без посла током 2015. године услед стечаја неких државних предузећа, престанка реструктурирања или смањења броја запослених у јавној управи. Према подацима који се могу наћи у образложењу буџета за 2015. годину, планира се да тим средствима буду исплаћене отпремнине за око 36 000 људи.
Субвенције, које су у 2014. години имале раст од чак 16%, сада Влада планира да у 2015. врати на исти ниво са почетка 2014. године. То није никаква уштеда. Уштеда би била да су субвенције смањене са нивоа планираног на почетку 2014. године, тј. са око 81 милијарде динара, на рецимо, 70 милијарде динара у 2015. години. То је онда право смањење субвенција. То је могло лако да се уради тако што ће се рећи да од 1. јануара нема више субвенција предузећима у реструктурирању. Ко може да ради, радиће. Ко не може, у стечај. Јефтиније је. Тиме би смањење плата и пензија било за трећину мање. Овако, субвенције су поново „појеле“ уштеде, а индиректно и стандард грађана.
Закључак анализе расхода је, као и код анализе прихода, поражавајући. Држава је смањила плате и пензије у 2014. години и по том основу планира да уштеди (према сопственим наводима) око 40 милијарди динара. Међутим, планирани дефицит републичког буџета у 2015. години је, у поређењу са стањем пре смањења плата и пензија, свега 5 милијарди динара мањи! Ако погледамо укупни планирани дефицит у 2015. години, он је за чак 8,8 милијарди динара већи него по плану за 2014. годину. Сагласан сам да је дефицит мањи у односу на стварно стање из 2014. године, али је разлог тог раста дефицита који је „озакоњен“ ребалансом и који се огледа кроз веће субвенције привреди (читајте губиташима и предузећима у реструктурирању) и даље у систему.
Дакле, са сви уштедама које ће буџет да оствари тако што је држава смањила плате и пензије грађанима, ми се и даље налазимо на нивоу расхода и дефицита који су били планирани на почетку 2014. године. Где је у међувремену нестало још 35 милијарди које је држава узела тако што нам је смањила плате и пензије? Одговор је јасан: „Појела“ су јавна предузећа и субвенције губиташима. Најтужније је што ми се чини да се таква политика наставља и у 2015. години.
проф. др Горан Радосављевић
Факултет за економију, финансије и администрацију
меревладе.рс
