Судећи по нацрту резолуције која би ускоро требало да се нађе пред Спољнополитичким комитетом Европског парламента, Србији се сугерише да по угледу на остале Европљане уведе санкције Русији, уз изражено жаљење што то већ није урадила до сада.

Међутим, оно што код европских парламентараца изазива дубоко жаљење, за српске грађане и привреднике несумњиво представља наду да ће анђелчић који шапуће здраворазумске савете у вези наставка плодне економске сарадње са Истоком, однети превагу над ђаволчићем из Стразбура који призива српске санкције Русији.

Ради се о томе да је Дејвид Мекалистер, известилац Европског парламента, недавно припремио нацрт резолуције о Србији у коме се између осталог наводи да Србија треба да усклади спољну политику са Eвропском униjом, а то подразумева и заједнички став према Русиjи који је добро познат, а који се не може назвати ни благонаклоним, ни пријатељским. Другим речима, то значи да се од Србије поново захтева да свесно покида нити које је повезују са највећом словенском земљом, и то првенствено на пољу економије, али неизбежно и у свим другим сферама живота.

Штавише, када се имају у виду и друге резолуције Европског парламента које се баш ових дана штанцају као на покретној траци, онда се прилично јасно наслућује ког карактера ће бити и сви наредни захтеви према Србији. Подсетимо, 15. јануара је Европски парламент већином гласова усвојио резолуцију у којој најоштрије осуђује Русију, након што је Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини у свом обраћању европским посланицима истакла да се стање у вези са људским правима у Русији наводно драстично погоршало, наводећи између осталог као пример суђење чланицама групе Пуси Рајот, које су иначе оскрнавиле највећу православну светињу у Москви, Храм Христа Спаситеља, што наводи на закључак да вероватно није далеко дан када ће из Европе стићи захтев да и Србија брани право распомамљених панкерки из Пуси Рајота да скачу по олтарима православних цркава узвикујући псовке, а све под изговором слободе изражавања.

А будући да је Европски парламент истог дана својом резолуцијом позвао чланице Европске уније да уведу нове санкције против Русије у финансијској и енергетској сфери, те да наоружају Украјину, онда се полако уобличава слутња да би већ у некој блиској будућности он могао да то затражи и од кандидата за чланство, што подразумева да би и Србија, вођена саветима ђаволчића из Стразбура, лако могла бити на неки начин увучена чак и у оружани сукоб.

Али да још увек постоји и снажан глас оног белог анђелчића који, сасвим супротно, указује на неопходност сарадње на узајамну корист, сведочи пример аустријских индустријалаца, који су преко председника свог удружења Хуберта Берча јавно поручили да су “санкције погрешан сигнал”, јер како он дословно рече, “конфликт се мора решити дипломатијом, па се зато санкције морају укинути што пре”. Такође, на истом скупу, пред више стотина аустријских бизнисмена се чуло и упозорење да се “Европа може наћи у рецесији јер санкције Русији коче европски привредни развој”. Стога, ако се Србија може замислити како, окренута са по једним ухом на обе стране, слуша савете смиреног анђелчића и нервозног ђаволчића, онда вероватно није тешко проникнути у резултат њеног мисаоног процеса, који каже да ипак онај први са белим крилцима има јаче аргументе.