„Откуда моје очи на лицу твоме,
Анђеле, брате“
Васко Попа, Каленић
Анђели преносе поруке. Грчка реч ангелос значи весник а Оксфордски универзални речник даје озбиљну дефиницију анђела: „дух чувар или божански гласник, онај из реда духовних бића која су супериорна људима у моћи и интелигенцији, који су слуге и гласници Божанства.“
Крилати анђели део су мистерије сваке цивилизације. Њихова природа је у неку руку сасвим различита од људске, а у неку руку јој је слична. Анђели су бестелесни, и тиме, невидљиви за наше физичке очи. Немајући тела, немају ни телесних потреба – нема бола, страсти, брига, не жене се и не удају, немају бриге о будућности нити страх од смрти. Са друге стране, слични су људима по томе што су личности, и сваки је свестан себе. Поседују разборитост, осећајност, слободну вољу и делотворну способност. Имају лична имена као и људи.
Анђела има свуда. Грци су их звали хорае, у Персији су били фересхта, у викиншким веровањима валкyрес. Анђела има у будизму, зороастеризму, таоизму. У Месопотамији и Асирији, веровало се у анђеле, а веровање се пренело до манихејског, јудејског, хришћанског и муслиманског света.
Српска православна црква 21. новембра обележава Сабор светог архангела Михаила, у народу познатог као Аранђеловдан. Црква је овај дан, дакле, посветила свим анђелима и првом међу њима, Михаилу, који је један од седам од арханђела. Михаил на хебрејском значи „ко је као Бог“ или „раван Богу“. Према предању, он је предводник војске анђела која брани човечанство од палих анђела и зла. Свети архангел Михаило присутан је у свим религијама, а у хришћанској цркви установљен је као празник још у време папе Силвестера Првог (314—335) и патријарха Александра Александријског (326).
Постоје многа народна веровања о Светом архангелу Михаилу. Верује се да он обилази болесне, а у јесење време шета светом преобучен у просјака, искушавајући невернике и помажући невољницима. Друга веровања кажу да он мери душе пред паклом, па коме пружи длаку да пређе преко реке, тај је грешан, а коме пружи дебло, тај проналази пут до раја. Народ у неким крајевима верује да он једини може да заведе вукове и одведе их далеко од људи.
Међу Србима то је уз Никољдан најзаступљенија слава. Верује се да је „живи светац“ те се за ову славу не припрема жито. Био је заштитник лозе Немањића, а као свог заштитника данас га слави Саборна црква у Београду, која је посвећена Сабору светог архангела Михаила, а на овај је празник 1845. године црква, коју је подигао кнез Милош Обреновић, освештана.
