Андреас Мелцер: Услов за Београд столица Косову у УН! Посланик у парламенту ЕУ каже за Новости да Брисел види своју улогу као силе која је заштитница косовских Албанаца
АНДРЕАС Мелцер, посланик Слободарске партије Аустрије у Европском парламенту, који није био изненађен бриселским држањем приштинске стране у првих девет рунди дијалога са Београдом, каже за „Новости“ да његова странка не подржава Србију због избора, будући да су на изборима добар део гласова добили од Срба који живе у Аустрији, већ из уверења да Брисел и међународна заједница према Србији поступају – веома погрешно. Тачан број Срба који су у чланству Слободарске партије Мелцер не зна, али чињеница да су многи гласачи СП Срби из Аустрије, за њега је потврда исправности њихове политике.
Хоће ли се од Србије пре уласка у ЕУ тражити да призна Косово као државу и Приштини обезебди столицу у УН?
– Мислим да је то вероватно. С једне стране, Брисел види своју улогу као силе заштитнице косовских Албанаца, а на другој страни је негативно искуство са Кипром. Његов јужни део придружио се ЕУ без претходног уједињења са северним делом, због чега проблем и даље постоји.
Зашто сматрате да Срби у Босни и на Косову треба да имају не само максималну аутономију, већ „отворене границе“ ка матици Србији?
– Србима у Босни је ускраћено право на самоопредељење и мало је вероватно да ће се било шта променити ускоро. Због тога, границе ка њиховој домовини, Србији би требало да се отворе, тако да се оне више не осећају. То би било веома важно из економских и културних разлога. Не треба очекивати да Босна постаје „мултиетничка“ држава као што то ЕУ жели.
Колико је свих 27 чланица ЕУ обавештавано о дијалогу Београда и Приштине, као и о захтевима Београда? Медији су извештавали да је Ештонова тражила смернице од Рима, Берлина, Париза и Лондона? Значи ли то да је остатак ЕУ незаинтересован за ово питање?
– Не мислим да су друге чланице ЕУ биле незаинтересоване. Али, ово питање показује како ЕУ функционише: одлуке доносе велике државе чланице.
САРАДЊА СА СНС СЛОБОДАРСКА партија Аустрије десничарска је и опозициона странка у овој земљи, трећа по снази у парламенту са 37 од 183 представника. У Европском парламенту имају два места. Српска напредна странка 2011. године потписала је са СПА споразум о сарадњи.
Ваша Слободарска партија слови за „меког“ евроскептика са јаким резервама око проширења Уније, па ипак сте подржавали пријем Хрватске. Шта мислите о проширењу ЕУ, након уласка Хрватске?
– И остатале балканске државе треба да постану чланице ЕУ због тога што је Балкан део Европе. Али, друго је питање када би оне требало да се прикључе Унији. Мислим да би за то требало да прође најмање једна деценија, што важи и за Србију. У том погледу морате да видите бриселско лоше искуство са Бугарском и Румунијом. Када су ове две државе постале ЕУ чланице 2007, оне нису испуниле критеријуме за чланство. Ову грешку Брисел неће направити други пут. А што се тиче критика наше партије на рачун ЕУ проширења, ми се не противимо чланству балканских држава, али се снажно противимо чланству Турске, јер она није европска земља. Она је део Оријента.
Позитивна осећања према ЕУ међу Аустријанцма нису дуго трајала после приступања у пролеће 1995. године?
– Аустријанци осећају потврду свог ЕУ-скептицизма. Током 18 година, препознали су недостатак демократије у ЕУ, развој ка централистичкој европској супер-држави, а и санкције 14 ЕУ чланица из 2000. се још добро памте. Додатно, евро-криза има утицаја: све више Аустријанаца препознаје да је монетарна унија неуспела конструкција, а због такозваног евро-спасавања и милијарди евра које Аустрија треба да плати економски слабијим јужним европским државама, растући су страхови да би Аустрија могла да изгуби своје богатство.
НЕ УЧЕ НА ГРЕШКАМА
КАКО видите ЕУ за деценију: подељену на богати север и сиромашни југ или много јаче интегрисану?
– Бојим се ће тренутна криза у евро-простору убрзати развој у правцу централистичке европске државе. Естаблишмент ЕУ није вољан да учи из својих грешака. Уместо да се споразуми промене тако да појединачним државама буде дозвољено да напусте монетарну унију, све иде у супротном смеру: Брисел треба да добије контролу над буџетима евро-чланица, а ЕУ ће се трансформисати у дужничку унију.
Новости
