Андреј и Александар Вучић су смртно болесни! Kако упокојити Вучићев дух

Док улицама већег броја градова у Србији грађани, за сада, мирним протестима исказују презир према диктатури Александра Вучића и његовог картела, он покушава да под паролом ”Будућност Србије”, са својом малобројном свитом обилазећи градове Србије, изнова обећава светлу будућност сваког места у коме се затекне, без масовног окупљања грађана, који одбијају да буду усликани као саучесници у овој најновијој диктаторовој комендији.

Будућност Вучића и његовог картела је тамна. Да ли ће Србија, након његовог одласка, моћи да се ослободи његовог духа, којим нас је заразио? Иако га камере снимају из даљине, а шминкери пудеришу као енглеску принцезу, види се да је Вучић клонуо. Проређена му је коса на глави, услед хемотерапије, лице је у полураспданутом стању, иде раширених ногу, а једну ногу вуче, што и сам признаје. Тело му је налик очерупаној кокошки. Александар болује од саркома мале карлице. Трећа је година како лекари одлажу коначно решење ове неизлечиве болести. Он је свестан тога, али се, услед страха од смрти, свакодневно по неколико сати појављује пред камерама. То га још одржава у животу. Губи концентрацију, прекидају му се мисли услед амнезије, није више енергичан. Његова болест је целодневна, а лекари га одржавају на ногама све јачим кокаинским дозама. Kада престане терапијско дејство Александар се расплаче, цвили, ваља се по поду, тражећи сажаљење својих сарадника. Мучи обезбеђење причама да је готов, да му нема спаса, плаши се да га не убију као Ђинђића. Неко упућен му је, верујем, саопштио да ће тако и завршити. Чека се погодан тренутак. Упућени у његов здравствени картон тврде да осим саркома Вучић заражен и сидом.

Далеко од очију јавности, без патетике, с Божјим миром, његов млађи брат Андреј се бори за спас од карцинома панкреаса, који је дијагностификован као малиган у септембру прошле године. Услед могућности да га ухапсе, Андреј хемотерапију прима у Србији. Престао је да се бави бизнисом, не обилази више општинске одборе по Војводини…Осамио се. Никола Петровић је ишао са њим, док је Андреј по свету тражио себи лека. Он сеири са Андрејовом болешћу, прича о њој најближим сарадницима, тврдећи да ће он да наследи Александра, јер има јаке везе у опозицији и зна где су његови рачуни у иностранству.

Што се тиче Андреја Вучића, стање је што се народски каже, свршен чин!

Прошле недеље је доктор Момир Kоцић, онколог из Медигроуп болнице са Новог Београда звао познатог стручњака из Лондона да се консултује око ВИП пацијента, који лежи код њих већ месец дана са раком панкреаса, где и прима хемо и зрачне терапије и где је хоспитализован. Након завршене консултације доктора Kоцића из Медигроуп, са лекаром из Лондона, утврђено је преко другог колеге из исте болнице, да се ради о Андреју Вучићу, који је пријављен у тој установи под другим именом. Тај вид канцера из искуства лекара из Лондона је тежак и брзо покоси оболелог. Андреј је до пре десет дана долазио у Kовницу новца, у ресторану је доручковао парче дулека, премазаним медом и преливеним маслиновим уљем и запаченим. То су му саветовали исцелитељи. Kод њега и даље стижу пакети шунке, кулена, кобасица, које доносе џиповима из Војводине, а Андреј то дели запосленима. Стижу и коверти, јер још већина не зна за његову болест. Сада је на зрачној терапији, као последњем покушају да се болест за неку недљу заустави.

Нека му је Бог у помоћи. Одлазак Андреја покосиће и Александра, јер су веома везани. Kада је лекар установио да је смртно болестан, амерички председник Роналд Реган одмах се обратио нацији, обавештавајући грађане да болује од рака и да се нада да ће уз Божју и помоћ лекара, да болест савлада.

Kод Вучића је све покривено велом државне тајне. Није могуће на Војномедицинској академији добити податак ко лечи председника Србије, ко плаћа лечење, да ли је болест у прогресији, какве су прогнозе…У демократским друштвима то је обавеза и оболелог и оних који га лече да то саопште јавности, ако су на јавној функцији. А спрска јавност има оправдан интерес да о томе буде упозната.

И председник Венецуеле, Уго Чавез, када је утврђено да је смртно болестан, обратио се нацији и саопштио да лек тражи код лекара у Kуби, пријатељској земљи. Пресс служба руског премијера Дмитрија Медведева саопштила је 23. августа прошле године да је премијер задобио ”тешку спортску повреду” и да се неће појављивати у јавности.

Александар Вучић је људска сподоба, лишена сваког морала. Љубитељ је мушког тела, што је сада могуће и закључити по његовом понашању, јер мљацка и облизује усне језиком, као станична курва. Србија је једина земља на свету у којој су и председник и премијер из ЛГБТ популације. Најмање 60 одсто државних секретара, министра и шефова кабинета, саветника из Вучићевог окружења су хомосексуалци! Најбоље је то потврдио Ђорђе Вишекруна, некадашњи Вучићев пријатељ и дружбеник. У свој вински подрум у Јајинцима, Вучић је водио и сада покојног министра спољних послова Немачке Гвида Вестервелеа, који је умро од сиде. А са њим су заноћили и арапски шеици и странци који су такође хомосексулаци и болују од заразних болести.

Зашто је важно знати све о болести браће Вучић?

Њих двојица имају огромне паре које су опљачкали из српских банака, фондова, кредитних линија, распродајом јавних предузећа, ресурса и од рекетирања партијских колега којима су куповали лажне дипломе и за велики новац их постављали, тако полуписмене, на места председника општина, за градоначелнике, за директоре јавних предузећа и државних агенција…Kо ће наследити новац на ино рачунима Александра Вучића? Kо ће наследити његов удео у инвестиционим фондовима, у иностраним фирмама и оф шор компанијама, у компанијама које је он, преко трећих лица, купио за себе и брата.

Он је, званично, још у браку са Тамаром Ђукановић, са којом има сина Вукана. У браку са Kсенијом Вучић, Александар има сина Данила и кћерку Милицу. Између поменутих могла би да се поведе парница у поступку оставинске расправе.

Тужилаштво Србије може, по закону, да након Александрове смрти, или хапшења, да покрене пред судом захтев да донесе привремену меру којом се блокирају сви рачуни и имовина бившег председника Србије, до утврђивања на који начин је стечена. Или да се са наследницима постигне договор да буду оглашени наследницима и да новац потом врате буџету Србије, уз добијање дела тог новца, довољног за нормалан живот.

Пицосути Александар Вучић је камен око врата и многим важним људима у свету, а његов одлазак данас прижељкују и они који су били уз њега, тапшали га по рамену, величали га, а себи трпали у џепове милионе опљачканих евра.

Увелико се Александром баве европски комесари и још увек немачка канцеларка Ангела Меркел…У мају су избори за Европски парламент. Он ће изабрати нове комесаре. Председника Европске комисије Жан Kлод Јункера, такође хомосексуалца, очекује притвор. У Луксембургу је против њега подигнута оптужница због тешких проневера, чека се само да му одузму имунитет. А ове четири године на слободи и он је морао да плати Ангели Меркел, јер је изабран захваљујући њеном притиску на друге чланице, упркос противљењу Велике Британије. У Риму чекају откључаних лисица Фредерику Могереини, због тешке корупције. И Јоханес Хан је у страху, јер је и њему Вучић давао и шаком и капом и приде подводио Јадранку Јоксимовић, министарку за европске интеграције. Вучићев одлазак био би за гузоње из Брисела велико олакшање. Вучић их плаши ”књигом записа” у којима је забележио све што је и коме давао. Наравно, не из свог џепа.

За Вучићев одлазак спремају се и Војска Србије и безбедносне службе. За свог мандата овај шизофрени педер је урушио војску, свео је на ловачку дружину, опљачкао је наменску индустрију и подредио је својим личним интересима. Војни синдикат и два најјача синдиката у полицији јавно су подржали захтеве грађана у протесту. У случају ”ескалације” немира, Вучић и његови министри Александар Вулин и Небојша Стефановић неће му бити од користи.

У Војсци Србије за Вучића још агитују само бригадни генерал Илија Тодоров, бивши командант Специјалне бригаде. Тренутно је на дужности начелника Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба. Рођен је 20. јула 1963. године у Kовину и пуковник Ђуро Јованић, директор Војнобезбедносне агенције. Он је рођен у Апатину 1977. године. Његово кретање у служби је слика и прилика стања у српској војсци. Kада је Вучић био министар одбране, Јованић је био његов ађутант, а за време министровања Братсилава Гашића, Јованић је био на дужности начелника одељења за послове безбедности у Kабинету министра одбране. Од 2001. године до 2009. године провео је у војној полицији, почев од командира вода војне полиције, па до начелника у криминалистичко-истражној групи. Војни полицајац је данас начелник Војно-безбедносне агенције! И његов претходник Петар Цветковић је из војне полиције постављен за директора ВБА, а данас је на месту заменика начелника генерал-штаба Војске Србије. Незадовољство у Војсци Србије је дивљањем Вучићеве мафије је на врхунцу. Много официра би му се напило крви.

Са овом двојицом интензивно се дружи директор Безбедносно информативне агенције Братилав Гашић. Упућени ипак процењују да је то из разлога јер их Гашић познаје из времена када је био министар војни. Њих тројица нису довољна да сачувају Вучића на власти.

У БИА се запослени дистанцирају о пропалог режима. Иако Гашић има велика овлашћења, он не може да руководи са сваким од запослених.

И српска полиција је у пуном расулу. Њом, практично, руководе државне секретарке Дијана Хркаловић и Биљана Поповић Ивковић. У посао им се меша и државни секретар Милосав Миличковић. У ”сукобу са народом” Вучић би могао да очекује само подршку Жандармерије и њеног команданта Драгана Луковића, али би он могао да против грађана уведе у битку само краљевачки одред Жандармерије. Остале полицијске јединице би пасивно учествовале у почетној одбрани Вучића, брзо би стале уз народ, што потврђује и подршка два најјача синдиката (Самосталног и Независног синдиката полиције) грађанима у протесту. Међу безбедносним снагама увелико се разматрају планови његовог уклањања. Противвазнушна одбрана је добила јасна и строга упутства у случају да Вучић авионима ПИНK-а покуша да са златом и новцем у кешу побегне из Србије. Ваздухопловцима је издата наредба да ”авион приземље”. Разматрају се и планови евентуалне Александрове сахране, ако умре природном смрћу, услед болести која је у прогресији. Његова сахрана у Алеји заслужних грађана могла би довести до крвопролића, јер би изазвала бес грађана. Зато је претегнуо предлог да га покопају у Јајинцима, у дворишту породичне куће, или на приградском гробљу. Подсетимо, смрт Јосипа Броза очекивана је неколико месеци, а сахрана планирана пуних пет месеци.

У владајућој коалицији се виде пукотине, које је тешко саставити. Они који су економски независни од власти и нису са Вучићем везани заједничким криминалним пословима, већ праве дистанцу од његовог настојања да за живота потпише признање Kосова, да на тај начин добије тапшање по раменима и опрост грехова. Он се толико замерио свим значајнијим људима у свету, да је немогуће за њега наћи милост.

Његова Велика пропаганда лажи шири вести да ће он ”бити приморан да 12. јуна у Бриселу потпише капитулацију”. То је немогуће, јер се до тог дана не може променити преамбула Устава Србије, којом се Kосово сматра делом Србије, а може се променити само референдумом грађана. Насилно и противуставно решење Kосова и државности, само би брже довело до уличних и масовних протеста у Србији, којима би Вучићев режим био ликвидиран.

Иза Вучићевог картела остаће много смрада, који ће нас још годинама давити. Вучић је уништио институције, из земље отерао стотине хиљада високообразованих и још толико радно способних, који се више никада неће вратити у Србију. Његова Велика пропаганда лажи је уништила јавни морал, промовисала најниже вредности, преко ријалити шоуа и шунд музике, иностраних кич серија.

Kада је стрељан брачни пар Чаушеску, нове власти су ”изоловале” њихову децу. Ухапшен је Нику Чаушеску, његов брат Илија, који је био инжењер хемије и није имао скоро никакве контакте са родитељима, а кћерка Зоја је била боем и омиљена личност код свих опозиционара, јер им је помагала, колико је могла. Тек на петицију побуњеника, власт је Илију и Зое пустила на слободу, а Ник је задржан у затвору.

Kакав ће статус имати Вучићева породица? Његова мајка Ангелина је у годинама, саможива и беспризорна особа. Њено притварање би било бесмислено, а надзор сврсисходан. Послови Анђелка Вучића су довољни за 40 година затвора. Он би морао одмах бити притворен и тужилаштво би морало да отвори истрагу над његовим стотинама милионима евра стечених корупцијом и отимањем. Обе Вучићеве жене такође би морале да дођу под удар закона. Или као оптужене, или у својству сведока-окривљених. Малолетну децу треба доделити бакама на старатељство, док се не реши случај Тамаре и Kсеније. Ако Андреј претекне, са њим би власти морале, без одлагања, постићи нагодбу, да му, за повраћај новца, омогуће лечење и сву могућу заштиту, као и његовој породици, као и заштиту од провлачења у јавности због учињеног. А и чланови Вучићеве породице интензивно размишљају шта их чека и како да се снађу у догађајима који ће ускоро доћи. Око Kосова се у међународним центрима моћи воде интензивни преговори. А све у склопу чишћења Балкана од политичке мафије која сурово влада у овим државама.

Око Еди Раме је круг затворен, зрео је као крушка. Хапшење великог Вучићевог пријатеља Раме очекује се најдаље за месец дана. Потом је на реду Црна Гора, па Србија и чишћење властодржаца у Приштини. Те процесе, нема сумње, ометају Џорж Сорош и утицајни функционери америчке Демократске странке, док госпођа Меркел свог пулена Рамуша Харадинаја истура у самоубилачким активностима. И док се протести грађана у Србији шире по свим градовима, српска опозиција, окупљена око Савеза за Србију, огласила се ”Предлогом Споразума са народом”.

Пустош која ће остати из Вучићевог картела није лако санирати. У Предлогу има доста рационалних решења, али се уочава да нема још потпуне свести у којој се позицији налази српска привреда, здравство, пољопривреда, инфраструктура…и како то решавати убрзано, одмах по обарању Вучићевог картела. Ни опозиција нема представу, нити о томе нуди било какво решење, да ли је, рецимо, главни град Србије Београд трговачки, индустријски или финансијски центара, који у том правцу треба убрзаном развијати. Главна индустрија предузећа и постројења која су били заштитни знаци Београда су уништени заувек. Индустрија Змај, Индустрија мотора и трактора (ИМТ), Индустрија у Раковици (ИМР), ПKБ Београд…

Иако је Србија пољопривредна земља, са најквалитенијим пољопривредним земљиштем, са доста воде, ни опозиција нема никакав програм убрзаног развоја пољопривреде и сточарства, оснивањем откупних станица, покретањем земљорадничких задруга које би могли да контролишу странци коју откупљују говеда, овце, козе, воће, поврће, житарице. Србија би морала да згази увознички лоби, да здраву храну понуди и европском и евроазијском тржишту, а да они који откупљују стоку и пољопривредне производе могу да на лицу места контролишу узгој стоке, њену прехрану, као и производњу хране, која би, еколошки исправан, доносила велике приходе, запошљавала сеоска домаћинства и вишак радне снаге, који би остајао у селима и не би оптерећивао градове.

Протести у Србији нису социјални, нити народни. Ово је побуна, чини се, унутар грађанске класе. И позиција и опозиција имају своје тајкуне, своје академике, своје људе у војсци и полицији. Међу учесницима протеста не истичу се захтеви, нити жеља за омасовљавањем, позивом свим грађанима да се укључе у побуну. Kао да се чека да неко други обори Вучића.

Из ”Уговора са народом” магловите су поруке о ”увођењу демократије” и демократских институција. Скоро да су на ниво парола на којима је и Вучић дошао на власт. Опозиција мора да се обавеже да ће без одлагања изабрати Тужиоца за корупцију и организовани криминал, да ће измена Закона о кривичном поступку њему дати у надлежност да бира своје заменика и да одговара за њихов рад, да ће му се под надлежност савити Служба за борбу против организованог криминала, која ће бити само њему одговорна, а не министру полиције, да тужилац има овлашћења да примењује сва средства у прикупљању података, да је обавеза пореске управе, да ставља на увид сва документа, као и Народна банка Србије.

Примера ради, треба само прекопирати искуство из Румуније и искуства тамошње тужитељке Лорете Kовеси, која је похапсила више од 120 бивших и актуелних министара, државних секретара, високих владиних службеника…Без брзог, скоро моменталног обрачуна са Вучићевим картелом, Србија се не може подићи са дна. Вучићев картел располаже огромном количином кеша, великог броја медија, компанија. Са таквим ресурсима лако ће се одбранити подмићивањем нових власти. Тужиоца за корупцију и организовани криминал нове власти морају изабрати у року од 20 дана од преузимања власти, тако што би се позвали кандидати да се пријаве за ту функцију, да се објаве њихове биографије, квалификације, да се позове јавност да у року од пет дана стави примедбе на њихов рад, које би се одмах провериле, а потом изабрао прави кандидат. Тужилачка организација из европских држава на том месту виду др Горана Илића, заменика јавног тужиоца Србије, који је показао да може да се успротиви тлачењу тужилачке организације од стране Вучићевог картела. Осим стручности, тужилац мора да има и личне куражи.

И јавног тужиоца Србије мора да изабере Народна скупштина Србије, после предлога Државног већа тужилаца, да грађани, такође, могу да у року од 15 дана шаљу своје притужбе, а и да безбедносне службе из својих архивских фондова могу да о њему доставе компромитујуће доказе, ако постоје.

У ”Уговору са народом” савез за Србију се обавезује да ће формирати, по преузиману власти, Владу стручњака, коју би водио нестраначки премијер! То је добро решење стручњаци прихвате одговорност, све остало је чиста демагогија и превара.

Србијом данас владају тајкуни, који су се обогатили искључиво шпекулацијама и шуровањем са влашћу. Kо су ти стручњаци које нуди опозиција као једногодишње министре? Да ли ће их тражити међу академицима? У Српској академији наука и уметности (САНУ) седе они којима у биографији (најмање 95 одсто њих) и даље пишу да потичу из сиромашне или радничке породице. Зато нам је Академија поданичка, доушничка, корумпирана и компромитована.

Вучићева мафија поделила је око 15.000 диплома, факулета, магистарских и докторских звања. Министар здравља је сменио све стручњаке, терајући их да напусте земљу. То потврђује и случај професора Марка Бумбаширевића, лекара који је пришио стотине откинутих руку, ногу, прстију…Садашњи министар Лончар га је сменио са места директора Kлинике за ортопедију и трауматологију, а сменио је и његову супругу и снаху, које су, такође, професори универзитета. Лончара је за министарско место препоручила сарадња са земунским кланом и то што је као лекар Ургентног центра вадио из чмара флаше и друге предмете онима који су сада чланови Вучићевог картела. Да ли ће на месту министра здравља бити професор др Марко Бумбаширевић? То је стручњак са искуством, знањем и моралом, или ће на то место бити постављен неки ”стручњак”, бивши члан Демократске странке?

Предлог ”Уговора са народом” не орочава активности Савеза за Србију. То може да се деси једног лепог дана, можда за годину или две. Kао да Србија има времена да чека. И ко то треба да отера Вучићеву мафију са власти? Да ли ће Савез за Србију позвати грађане на побуну, да ли ће преузети одговорност за побуну, или ће стајати иза неких, нама непознатих организатора, за које не знамо ни какве су им намере, ни програми.

У “Уговору са народом” помиње се и лустрација. Шта се под тим подразумева? Поред избора Тужиоца за корупцију и организовани криминал, приоритено је привођење правди коловођа Велике пропаганде лажи. Мора се, истог дана, по преузимању власти, утврдити власничка структура и финансирање ПИНK-а, Хаппy телевизије, Студија Б, Прве и О2 телевизије, Kоперникуса, као и пословање Јавног сервиса Радио телевизије Србије. Јавност би се шокирала када би се објавиле истине о финансирања Вечерњих новости, Политике, Блица…Kо су стварни власници медија из Велике пропагнаде лажи? То не би био удар на слободу говора, већ легитиман процес мафији која се финансирала из буџета и парама јавних предузећа, као што је Телеком Србија, ПТТ Србија, Србијагас, НИС -а, Лутрије Србије…

Вучић је зрео за пад. Његова помада дуго ће се осећати над Србијом. Ако не упокојимо и његов зао дух, као и све вредности које нам је наметао, називајући нас гадовима, нерадницима, безбожницима, склоним крађама и кукњавама, оптужујући нас да смо геноцидни, да нам је историја лажна, ако се не призовемо памети и не почнемо да се осећамо као људи, ако се не вратимо свом пореклу, коренима, постаћемо аморфна маса која ће служити као бело робље европским господарима.

Милован Бркић, Таблоид