Број новозаражених ковидом 19 широм Европе из дана у дан обара рекорде. Изузетак није ни Србија. На основу доступних података, пандемијска ситуација је далеко гора него што је била почетком године.
Председник Француске Емануел Макрон апеловао је на Французе да остану код куће, јер “се вирус шири брзином какву ни најпесимистичније прогнозе нису предвиделе”, јер је Европу “прегазио други талас, за који знамо да ће бити јачи и смртоноснији од првог”. Сличну поруку да је лоцкдоwн неопходан шаљу и други европски политичари. “Ако доследно издржимо месец дана, то би могло да разбије овај други талас”, рекла је канцеларка Немачке Ангела Меркел, објаснила је да је актуелна пандемија “посебан и веома изазован догађај” какав се виђа “једном у сто година” и одбила да спекулише шта ће бити после 1. децембра. Мере затварања у Немачкој прате мере државне помоћи: мала предузећа са до 50 запослених добијаће помоћ у висини од 75 одсто, а велика 70 одсто промета који су пријавила у новебмру 2019. године.
У пролеће, када је у Србији званично дневно бележено 200–300 новозаражених (врхунац је досегнут 16. априла – 445), председник државе Александар Вучић је лично преузео одговорност за увођење најдрастичнијих мера у Европи и говорио о гробљима која ће бити премала ако грађани, а посебно они старији од 65 година, не буду затворени у своје куће.
Сада, када је број новозаражених у једном дану био премашио 1800, Вучић сву одговорност пребацује на Кризни штаб: он мора да чува економију, али ето, ако они буду инсистирали, биће затворени кафићи, ресторани, ноћни клубови, кладионице, теретане, салони лепоте, фризерске радње… Уз напомену да је, наравно, здравље грађана приоритет, Вучић је апеловао на Кризни штаб да воде рачуна о томе да људи морају да раде и примају плату. Оклевање при поновном увођењу драстичнијих противпандемијских мера образлаже се тиме да је здравствени систем Србије боље припремљен на све изазове него што је био почетком године.
Испод вела бриге за економију крије се, међутим, и нешто друго: страх од уличних протеста. На саму најаву Вучића, осокољеног тријумфом на парламентарним изборима, да би могао поново једног викенда да уведе полицијски час, испред Скупштине је почетком јула провалио бес десетина хиљада грађана
Испод вела бриге за економију крије се, међутим, и нешто друго: страх од уличних протеста. На саму најаву Вучића, осокољеног тријумфом на парламентарним изборима, да би могао поново једног викенда да уведе полицијски час, испред Скупштине је почетком јула провалио бес десетина хиљада грађана. Протест се претворио у насиље, на улици су специјалне полицијске снаге демонстрирале сву своју, у перцепцији многих, непримерену силу. Протести су трајали неколико дана и утихнули. Бес је акумулиран.
Та најава увођења полицијског часа била је само повод за провалу потиснутог незадовољства општим стањем у земљи. Потпуно затварање угоститељских објеката, нарочито у Београду који је епицентар ширења вуруса корона, могло би у овом часу да изазове ерупцију оног најубојитијег револта – социјалног. Егзистенција десетина хиљада људи у Београду везена је за рад у угоститељству и туризму, привредним гранама већ најтеже погођеним пандемијом. Мотивација егзистенцијално угрожених људи да изађу на протесте далеко је тврдокорнија од мотивације људи који протестују због убијања тамо неке демократије или слободе медија.
Пошто је држава изједначена са СНС-ом, а СНС изјадначен са Александром Вучићем, биће тешко кривицу за надолазећу кризу пребацити на Ђиласа и Шолака, ма колико Пинк или “Информер” буду грмели
Александру Вучићу, који у међувремену није ни покушавао да прикрије да он доноси све одлуке, неће бити лако да нађе меру између сузбијања пандемије и очувања одрживости здравственог система са једне, и очувања социјалног мира са друге стране. Приче о Србији као светском шампиону привредног и сваког другог раста могле би да му се обију о оглаву. Породице које срљају у сиромаштво, људи који би, на таласу отказа који се очекује или забраном рада услужних делатности привремено или дугорочно, могли да остану без посла, очекују помоћ државе, а државна каса се испразнила. Пошто је држава изједначена са СНС-ом, а СНС изјадначен са Александром Вучићем, биће тешко кривицу за надолазећу кризу пребацити на Ђиласа и Шолака, ма колико Пинк или “Информер” буду грмели.
Време, НСПМ
