(ДЕО ИЗ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА)
Функцију председника Владе Александар Вучић злоупотребљава да би штитио све сараднике, партијске колеге и издашне тајкуне, а најострашћеније то ради у интересу свог брата Андреја. С обзиром на силеџијски темперамент млађег брата, старији има пуне руке посла. Да би чистио његове финансијске, политичке и насилничке брљотине, не само што врши притисак на полицију, тужилаштво и правосуђе, него мора и да креира потпуно бесмислене изговоре попут фалсификоване личне карте.
Александар Вучић је дубоко несрећан човек, чега год се прихвати, то пропадне. На исти начин су завршиле све његове приватне егзибиције и политичке авантуре (хтео је, али није успео да направи Велику Србију; претио је, али није могао да побије сто муслимана за једног Србина; туђим животима је бранио, не и одбранио косовску колевку српства). У мају 2014, док је поплава уништавала Посавину, премијер је у Обреновцу, покисао и тужан, позирао поред камиона с хуманитарном помоћи. Док је он држао ноћне кризне седнице Владе, његов син Данило је у ситне јутарње сате изазивао инциденте по сплавовима. Четири месеца касније, Вучић је смислио одличан план: да би европским менторима доказао приврженост тренду промоције људских права организоваће Параду поноса, али дискретно ће се, притиснут владарским обавезама, дистанцирати на безбедну удаљеност, да се не замери примитивнијим, хомофобичним гласачима. Истовремено док су припадници ЛГБТ популације шетали Београдом, Вучић је с лопатом у рукама чистио блато с речног насипа код Турије. Презнојио се тек кад је сазнао за нови инцидент у режији најближих чланова његове породице.
Одред жандара претукао је Андреја Вучића, Предрага Малог и двојицу припадника „Кобри“ Сашу Јовановића и Сашу Станковића.
Све заинтересоване стране, плус медији и самозвани умешачи, износиле су своје виђење случаја, процењујући ко је изазвао сукоб, ко прекорачио овлашћења и какве казне ко заслужује. Премијер је злоупотребио полицију, медије и, наравно, правосуђе, како би, заменом теза свог брата спасао одговорности за ремећење јавног реда и мира, као и других кривичних дела.
Према једној верзији, која делује најуверљивије, Александра Вучића су око 11 сати те недеље, 28. сепрембра 2014, позвали припадници „Кобри“ који су били задужени за заштиту његовог несташног сина. Обавестили су га да је Данило с групом пријатеља кренуо према центру града, вероватно с намером да учествује у насиљу над учесницима геј-параде. Премијер је одмах наредио „Кобрама“ да с његовим братом Андрејем пресретну хулигане и пацификују Данила. У друштву с Предрагом Малим и војним специјалцима, Андреј Вучић је почео потрагу за братанцем. Код хотела „Славија“ наишли су на жандарски кордон који је имао више разумевања за наређења која је добио него за ауторитет премијеровог брата и „Кобри“ у цивилу. Решен да по сваку цену испуни задатак и нађе Данила, Андреј се прво упустио у жучну расправу, а онда је покушао да на силу пробије кордон. Није успео. Жандари су испунили дужност и силом обуздали силеџије, међу којима је било и наоружаних.
Прворазредни скандал је одмах преплавио медије. Александар Вучић је дојурио из Турије, обавио разговор с припадницима нишког одреда Жандармерије и одржао ванредну конференцију за новинаре. Три сата после сукоба, док је бата Андреј још видао ране на глави и леђима, Александар није знао да ли ће медији открити какву улогу је имао Данило, па је одиграо улогу попустљивог господара, спремног да разуме туђу нервозу и да прихвати извињење.
– Дошло је до прекорачења овлашћења, мој брат и припадници мог обезбеђења су задобили теже повреде, али та прича је завршена. Командант жандармерије Миленко Божовић се извинио, неће бити приватног гоњења – рекао је Вучић. (Б92, 28. септембар 2014.)
Два дана касније, владар је променио плочу. Кад већ опозиција и медији нису хтели и смели да објаве прави узрок инцидента, Вучић је кренуо у офанзиву.
Његово ново објашњење је било једноставно, дирљиво и пуно нетачних информација: Андреј је случајно наишао на „Кобре“, па с њима кренуо на ручак код родитеља, који станују у Крунској улици, „само 50 метара даље“. Кад су их жандари зауставили, они су уредно „показали личне карте“, али „тада је почело језиво пребијање“. Андреј је, тврди Александар, претучен само зато што се презива Вучић, а неким полицајцима је било жао што није убијен. Уз кукање да „мржњу према њему не треба ширити на његову породицу“, премијер је похвалио и силеџије из свог обезбеђења јер, „иако су били наоружани“, нису узвратили како су могли. Поред тога, одједном се сетио да и „постоји још један снимак, који доказује да је Жандармерија извршила тешко кривично дело“, а он ће бити „емитован у уторак“, како би „јавност видела шта се догађало“.
Вучић може све. Иако од „Славије“ до стана Анђелка и Ангелине Вучић има бар хиљаду метара, он може да то скрати на 50 метара, а да кривично дело ометања службеног лица у обезбеђивању јавног реда и мира представи као израз толеранције – ето, „дивни момци“ нису пуцали и убили ниједног жандара, а могли су.
Да би утисак био јачи, отвореним писмом јавности се обратио и Андреј Вучић.
– Нас четворица смо ишли ка стану мојих родитеља у Крунској улици и били заустављени од јединице Жандармерије, која нас је уредно легитимисала и мислим да проблем и настаје због наших легитимација, а не због тога што смо било коме било шта урадили, или нисмо поступили по њиховом наређењу. Ниједног тренутка нисмо покушали да одговоримо на брутално иживљавање припадника Жандармерије, а службена легитимација Саше Јовановића (војног специјалца из јединице „Кобре“) види се све време у његовој руци, чак и у тренуцима свирепог премлаћивања. Узгред, нисам рекао да одустајем од придруживања кривичном гоњењу припадника Жандармерије зато што постоји било каква моја кривица, већ зато што разумем тежину њиховог посла и нервозу због чувања оних које нису били ради да обезбеђују. Не смета ми ни злурадост многих, али ми смета лаж и против ње ћу се борити свим законским средствима. Знам и то да случајно нисам Вучић, већ брат Бојана Пајтића или Борка Стефановића, да бисте тражили смену мога брата, како се често говори, аутократе, а невладин сектор би захтевао и ванредну седницу Европске комисије и Савета безбедности УН не би ли оцрнили Србију. Крив сам што сам Александров брат, а он је крив, ваљда, увек и за све. Било им је важно да нашу породицу, не по први пут, ставе на стуб срама – написао је Андреј Вучић. („Блиц“, 30. септембар 2015.)
Тим писмом скицирана је пресуда жандарима, али и свим осталим грађанима који још нису схватили какву моћ има владајућа фамилија. Уосталом, један од полицајаца који су учествовали у инциденту рекао је да је Андреј Вучић, на захтев да се легитимише, одговорио тако што га је ухватио за заштитни прслук и почео да урла: „Знаш ли ти ко сам ја? Све ћу вас укинути!“
Што је рекао, то је учинио.
Пет припадника Нишког одреда Жандармерије је суспендовано, истрагу су повели МУП Србије, Војна полиција и Војнобезбедносна агенција, сви с истим мотивом – да нађу и медијски експлоатишу сваки пропуст жандара и да сакрију истину о бахатом диктаторовом брату и истим таквим „Кобрама“.
Министарство унутрашњих послова је средином јануара 2015. објавило званичне изјаве оптужених жандара.
– Око 11,20 часова приметио сам да се према нама креће група од четири нама непозната лица. Напред наведена лица су стигла до самог кордона, а обзиром да се ради о лицима која су својим изгледом и понашањем личила на лица којима је намера да покушају да пробију кордон и наруше јавни ред, од истих лица лична документа затражила су двојица полицијских службеника у намери да изврше проверу идентитета истих. Полицијски службеници су се том приликом понашали крајње професионално и уљудно, али су лица одбила да дају било какав идентификациони документ и при том су се понашали крајње дрско и безобразно. Том приликом једно од наведених лица је из џепа извукло предмет за који се није могло претпоставити о чему се ради, али је лице уз претње, псовке и вређање помињало припадност Војсци Србије. Иста лица су направила покрет према кордону, имали су намеру да исти кордон пробију и физички се обрачунају са полицијским службеницима који су били у покрету за интервенцију. Наведена лица су гласно узвикивала „ко сте ви да нас уопште заустављате“, „знате ли ко смо ми“, „вашу јединицу ћу ја да расформирам“ и у једном моменту су физички дошли у контакт са полицијским службеницима из кордона у намери да директно својом снагом покушају да пробију кордон и поремете распоред полицијских службеника. Једно лице је скочило и преко подигнутих штитова ухватило командира за формацијску опрему у намери да се са њим физички обрачуна, на себи је имало дуксерицу са капуљачом, истицало се својом грубошћу и насилничким понашањем. У једном моменту, док је трајао физички контакт са лицима, исто лице које је претходно физички напало командира, по престанку напада на њега, окренуло се и затвореном шаком десне руке ударило ме у браду – описао је један од суспендованих жандара.
Овај део његовог исказа идентичан је изјавама осталих припадника Жандармерије који су учествовали у инциденту. Посебно је значајно што је нагласио улогу „лица у дуксерици“, које се „истицало грубошћу и насилничким понашањем“. На фотографијама и телевизијским снимцима види се да је црни дукс с капуљачом носио само Андреј Вучић.
– Приликом одбијања противправног напада од себе и осталих полицијских службеника у једном моменту сам приметио да је једно лице, које је имало окрвављену главу, пало и у том моменту се машило за појас и извадило пиштољ, након чега је уследио ударац службеном палицом преко руке у којој се налазио пиштољ. Лице је након тога устало, а ја сам успео да пиштољ, који сам угледао на тротоару, узмем и склоним га код себе и јасно и гласно сам упозорио остале полицијске службенике да је једно од лица било наоружано. Пиштољ сам код себе задржао из безбедносних разлога све до окончања интервенције, а након тога установио да се ради о пиштољу марке „Глок“, црне боје и исти предао старијем заставнику – тврдио је други жандар, а снимци су открили да је „оквављену главу“ имао само један од припадника „Кобри“.
Трећи припадник Жандармерије током саслушања открио је да се у цеви пиштоља налазио метак. Он је рекао да су дведесетак минута после индицента кордону пришла четири цивила, од којих се један представио као министар здравља Златибор Лончар, а други је показао службену легитимацију МУП-а. (Други је био Веселин Милић, начелник београдске полиције.)
– Видео сам да су четири НН мушка лица мојим колегама у кордону задала око двадесетак удараца ногама и рукама по телу, глави и заштитној опреми, при том им упућујући псовке и увреде, и то: „Јел знате ви ко смо ми, матер вам јебемо, јебаћемо вам матер, ко сте ви, да се вама легитимишемо…“ Тада једно НН лице, које нам прилази и у десној руци држи војну легитимацију, изјављује да је припадник Војне полиције и да се ради о штићеном лицу, након чега ја пуштам лице које устаје и из псовке „јебаћу вам маму, не знате ви ко сам ја“ удаљава се ка пролазу зграде преко пута – рекао је четврти жандар, тачно описујући агресивног Андреја Вучића.
Режимски медији игнорисали су изјаве суспендованих припадника Жандармерије. Међутим, реаговао је Заштитник грађана, који је поднео кривичне пријаве против двојице припадника Управе Војне полиције због напада на жандаре. Иако су законом обавезни, Министарство одбране и ВБА одбили су да Заштитнику грађана доставе све податке које имају о том случају. Због одговорности за незаконит и неправилан рад својих органа и одбијања сарадње током истраге Заштитник грађана је премијеру Вучићу поднео јавну препоруку да разреши дужности министра Братислава Гачића, а председнику Томиславу Николићу да смени директора ВБА Петра Цветковића. Вучић му је одговорио осмехом, Николић ћутањем. Гашић је омбудсмана Сашу Јанковића назвао „скандал-мајстором“ и покренуо медијску кампању којом је покушао да га компромитује инсинуацијом да је 1993. учествовао у спорним околностима око самоубиства Јанковићевог пријатеља Предрага Гојковића.
Суђење осморици припадника Жандармерије почело је у јесен 2015. године. За саучесништво у извршењу кривичног дела напад на војно лице у вршењу војне службе у стицају са кривичним делом злостављање и мучење оптужени су Предраг Митровић, Славко Стојановић, Драган Савић, Далибор Ђорђевић, Златко Гигић, Бобан Лекић, Митар Милосављевић и Раде Матић. Они су негирали кривицу и поновили тврдњу да су поступали по закону, без прекомерне употребе силе.
Вољом извршне власти, суд, као и јавност Србије, није сазнала на основу ког закона припадници Војне полиције обезбеђују председника Владе, што је у супротности с Уредбом Владе Србије о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката; како је тачно гласио задатак припадника Војске Србије који су били у пратњи премијеровог брата; да ли је њихов пролазак најављен полицији на терену; да ли се на такве задатке иде у друштву цивилних лица; да ли блискост припадника обезбеђења са ближим окружењем штићене личности може негативно да утиче на ефикасност заштите… Уместо да Андреј Вучић, Предраг Мали и војни специјалци Стојковић и Јовановић одговарају због кршења јавног реда и мира и других кривичних дела које су починили 28. септембра 2014. нападом на одред Жандармерије, Александар Вучић је злоупотребио функцију председника Владе, извршио притисак на полицију и правосудне органе, што је резултовало оптужницом која се заснивала на његовим изјавама у медијима, а не на чињеницама, доказима и изјавама сведока.
Да би сакрио истину о скандалозном понашању свог брата хулигана Андреја, Александар Вучић је одлучио да, серијом незаконитих поступака, казни осморицу припадника Жандармерије, угрози им егзистенцију и прекроји судбину. После свих осталих жртава његових политикантских авантура, уништавање осам живота за Вучића не представља никакав проблем. Уосталом, на исти начин, уз исту врсту патетике, неколико месеци раније отказ из МУП-а Србије добио је полицајац који је у службеној белешци написао да је Вучићев син Данило на сплаву „Ривер“ напао голмана Владимира Стојковића. Кажњавање службеника полиције који обављају своју дужност није једина сличност у та два инцидента. „Кобре“ су у обе кризне ситуације обезбеђивале Вучиће, и сина Данила и брата Андреја. Ваља истаћи да су војни полицајци много паметније поступили на „Риверу“. Чим је избила туча, извели су Данила Вучића и заштитили га од батина. Према Уредби Владе Србије, ни престолонаследник Данило, ни принц Андреј немају право на војно обезбеђење. Александар Вучић је у оба случаја тврдио да нису криви његов син и брат, него полицајци. Такође, премијер је, као крунски доказ, помињао „алтернативне снимке“ који ће бити приказани „у уторак“, али тај „уторак“ никада није свануо. На крају, али не мање важно, никада није разјашњено зашто је седамнаестогодишњи Данило у три сата после поноћи био на сплаву, као што се неће ни сазнати да ли је Андреј заиста кренуо да га тражи и спречи да нападне припаднике ЛГБТ популације који су учествовали на Паради поноса.
КЊИГЕ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА НАРУЧИТЕ НА 063/123-2702
фото: Танјуг, Марко Ђоковић
