Према исказима оптужених, ове речи наводно је изговорио Андреј Вучић, брат председника Србије, непосредно након што га је нишки одред жандармерије зауставио на углу улица Бирчанинове и Светозара Марковића током трајања Параде поноса 2014. године. Жандарми нису знали ко је он и десило се шта се десило. А како су и могли да знају када јако мало поузданих информација може да се пронађе о Андреју Вучићу.
Оно што је извесно јесте да се ради о дипломираном економисти који је формално запослен у Народној банци Србије. Бавио се кошарком, а од 2012. до 2014. године био је у управи КК Црвена звезда. Можда најбоље документована чињеница о Андреју Вучићу је да се ради о Ахиловој пети председника Србије који не пропушта да стане у братовљеву одбрану, поготово у приликама када га нико и не напада. Све остало углавном је на нивоу непроверених гласина.
Једна од спекулација је да Андреј суштински руководи Српском напредном странком док је Александар заузет државничким пословима. Прича се да „заводи ред“ по локалним одборима странке, а наводно је посебно активан када се одржавају избори.
А магла која обавија његов политички ангажман није ништа у поређењу са оном која се надвија над његовим пословним активностима. Готово да нема веће компаније у Србији за који неко у неком тренутку није рекао: „Па то је Андрејево.“ Ипак, судски је установљено, фирма Асомакум није у његовом власништву. Ова „фантомска фирма за прање новца“, како ју је својевремено назвао Зоран Живковић из Нове странке, основана је фалсификованом личном картом Андреја Вучића, а кривични поступак због тог злочина ускоро треба да почне у Вишем суду у Београду.
У истом суду убрзо почиње и поновљени поступак за пребијање Андреја Вучића, његовог пријатеља Предрага Малог и двојице припадника Војне полиције. Наиме, Апелациони суд укинуо је осуђујуће пресуде нишким жандармима и наложио понављање поступка. Како је истакнуто, првостепена пресуда је донета уз битне повреде поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Данас.рс
