Андреј Вучић купио Студио Б, ТВ Моја и покренуо дневник Српски Телеграф

Мада је коначан крај личне владавине Александра Вучића већ извесна ствар, остаје питање како ће се
Србија суочити са ужасним последицама сурове пљачке, издаје државе и њених виталних интереса, како даље живети у застрашујућем дужничком ропству и на кога рачунати у будућности. Наиме, Србија је шеста на свету по броју старих лица, према листи Међународног Црвеног крста. И има најбројнију и највиталнију дијаспору у односу на број становника у матичној домовини.

Дан уочи конференције за новинаре у Влади Србије, одржаној 1. априла ове године, одлазећи премијер Александар Вучић добио је извештај о расположењу бирача према њему и његов странци. Очигледно шокиран предоченим чињеницама, изговорио је тим поводом три реченице које јасно говоре да је стигао до краја свога фараонског лудила: “…Добио сам синоћ прво истраживање и потпуно је јасно да никада нисмо били ближе губитку избора. То је врло реално. На народу је да одлучи…”.

Истина је, Вучић одлази након ових избора, чак и ако их добије некако. Прецизније речено, његов пораз се већ догодио. Изолован је већ дуже времена, и споља и изнутра. Некадашњи инспиратори његове штеточинске политике, данас су његови главни џелати. Наиме, САД, Британија и Немачка га сматрају потрошеном робом, лудаком који је обавио прљаву мисију, па га на сваки начин избегавају. Русија га друкчије никад није ни посматрала, него као крпу за једнократну потребу западних интереса.
Доказ за то су и две његове неуспеле посете Великој Британији (6. марта 2013. и 27. октобра 2014. године). У оба случаја га председник британске владе Дејвид Камерон није примио, него је, уместо тога, дословно приведен у седиште две највеће обавештајне службе Уједињеног Краљевства (МИ5 и МИ6), где је добио прецизна упутства како да управља Србијом док му мандат буде трајао. Са списком обавеза, суочио га је министар спољних послова Филип Хамонд. И док су текли мед и млеко између њега и британских служби, Вучић је дословно дивљао по Србији, продавао за мале паре државна предузећа, давао огромне субвенције западним компанијама, нудио бело робље у најам, па је на врхунцу дивљаштва од народа захтевао чак и “промену менталитета”.

Оног дана кад је потписао такозвани Бриселски споразум и фактичко признање постојања самопроглашене државе Косово, више никоме није требао. Претходно је упозорен из Лондона да Србија мора да промени Устав и унесе чињеницу о постојању те назови-државе. Нешто касније, стигао је и хитан захтев да подржи британску резолуцију о Сребреници. Вучић је предуго размишљао. А, онда је стигао и одговор из Лондона…

Пензионисани агент британске обавештајне службе МИ6 Џорџ Базби (са својим помоћником, Сајмоном Вилсоном) организовао је нереде и напад на њега у Сребреници, као упозорење шта још може да му се деси ако се убрзо не склони. Овај пензионисани британски агент (са одличним знањем српског језика) је током јуна 2015. године био у Босни и Херцеговини, а од 1. до 7. јула примећен је и његов боравак у Београду, након чега је опет отишао у БиХ, одакле се вратио у Велику Британију где је поднео извештај својој служби о успешно обављеном задатку. Циљ је био да га опомену.

Била је то и порука да је његов посао завршен. Његов даљи боравак на власти након тог догађаја, уствари је “бонус” који је добио од англо-америчке обавештајне заједнице за “минули рад”.

Трошећи сумануто паре пореских обвезника на лудачке “пројекте” са лажним арапским “инвеститорима”, који су га, чим је потписао криминалне уговоре са њима (наравно, на штету Србије), такође заобишли и изоловали, стигао је до дна. Био је то крај свих његових “пријатељстава” и “савезништава”.

Изнутра, у Србији, Вучић такође нема, нити је икада имао искрене пријатеље и савезнике. Човек попут њега, шизоидан, параноичан, подлих намера и склон издаји сваког договора, није могао ни да има неког крајње оданог уз себе.
Постојале су и још постоје, мале, разједињене локалне банде, које су му служиле док их је плаћао. Многе од њих је преварио. Међу таквима има и опасних поверилаца који чекају да га “ослободе имунитета”. Постоји његова бирократско-партијска војска спремна на послушност зарад редовне плате у државној управи, и то је све…

На врху своје режимске пирамиде, окружен је беспризорном шаком удворица која живи у паничном страху да Вођа не устане “на леву ногу” и да неко од њих не буде смењен. Многима се то већ десило. На његовом двору више нико није сигуран. Сви симптоми општег потонућа његовог личног режима су на сцени.

Зато Вучић у оних три реченице позива на народ (“…На народу је да одлучи”), јер зна да ће га његов властити режим срушити, па још гаји наду да се негде у маси бирача налазе и они који би му дали глас како би преживео…Као коцкар који очајнички гледа у “кибицере”, тражећи у њиховим погледима мало наде.

Али, све говори да ће га четворогодишња узурпација институција система скупо коштати. Јер, оно што је до његовог доласка на власт чинило државу, брутално је претворио у своју приватну корпорацију којом лично управља. И то је трајало док велики новац није потрошен. Још један циклус такве ужасне пљачке није могућ. Чак ни распродаја Телекома, Железница, ЕПС-а и пљачка атрактивног градског грађевинског земљишта, не би задовољили болесну похлепу таквог режима.

Вучићеве лудачке “реформе” више нико не може да поднесе. Србија је постала најбеднија држава на европском континенту. Природно је онда што ће му ускоро отказати послушност сви на које се ослањао: полиција, војска, безбедносне службе, мафија у јавним предузећима и они који управљају криминалним корпорацијама.
Али, шта ће бити са несрећном Србијом која је и званично (према подацима Црвеног крста) шеста држава са најстаријим

становништвом, која ће генерацијама плаћати штете које је овај лудак нанео виталним интересима ове државе и њених грађана?
У Србији живи близу два милиона грађана старијих од 65 година, дакле, скоро једна трећина бирача…Тачније речено, преко милион домаћинстава има барем две особе старије од 65 година. У главном граду Београду, само у општини Врачар, данас живи близу 40 одсто становника старијих од 60 година. За мање од тридесет година, овим темпом, скоро половина становника ће бити у озбиљним годинама. У истом периоду ће се број становника старијих од 80 година утростручити. Наравно, ако преживе све тортуре којим их владајући режими и њихови страни управљачи излажу.

Само за последњих 15 година, из Србије је заувек отишло милион и по људи! Међу њима и они најспособнији, најшколованији и у најбољим репородуктивним годинама. Овде долазе само да обиђу родбину, да проведу део годишњег одмора или уопште не долазе.

Према јавно доступним подацима, годишње 30 хиљада људи у Србији оболи од карцинома и сличних тешких или неизлечивих болести. Такође, због опадања такозваног природног прираштаја, годишње нестане најмање 25 хиљада људи, или читав један мањи град.

Од јануара месеца прошле, до јануара ове године, на 76 градских пунктова у Србији раде народне кухиње у којима месечно долази на по један оброк око пола милиона људи. То је јединствен случај у савременој Европи. За пет последњих година, број корисника ове несрећне “установе”, повећан је за неколико пута.

Од почетка Вучићеве владавине, дошло је до више покушаја бруталног затварања народних кухиња, све са циљем да се покаже како у напредњачкој Србији “нема гладних”. Ипак, његов режим је успео да осујети већину гладних који имају природну потребу да поједу један топли оброк дневно: у чак стотину општина где је на власти владајућа коалиција, није организована никаква помоћ за ове људе. Надлежни министар Александар Вулин, саркастично је прошле године, у духу своје геј-идеологије, скренуо пажњу најсиромашнијима да “нема бесплатног ручка” те да ће бити кажњен свако ко је незапослен, а радно способан и тражи помоћ од државе!

Осим глади, народ осећа и бес. Никад се у савременој политичкој историји европских народа није десило да један премијер на сва кључна места у држави постави представнике такозване геј-заједнице. Вучић је и то успео. Тиме не могу да се “похвале” ни традиционално декадентне државе попут Норвешке, Шведске, Данске или Холандије…Србији је дошла главе одлично организована педерска заједница, чији је “протомајстор” на челу Владе. Долази дан кад ће његова “топла браћа” и њему очитати опело…

Вучићева породица и мафија постала је власник скоро свих медија, фабрика, банака…Андреј Вучић је купио Студио Б, покренуо је дневник Српски Телеграф, купио је ТВ Моја, постао власник фудбалских и кошаркашких клубова… Алавости породице Вучић нема краја. А крај је тако близу…

Никола Влаховић, Таблоид