“У изјавама је писало да им је наређено да не могу да пусте никога сем ако им неко буде најављен и да су им се у једном тренутку приближила четворица непознатих мушкараца… Командир им је наредио да се окрену и да се врате назад. Пошто су они то одбили, командир им је затражио личне карте. У свим изјавама је наведено да су чули да је лице у дуксерици са капуљачом и јакном преко руке рекло: “Знаш ли ти ко сам ја?”. На поновљено упозорење да морају да се легитимишу то лице је узвикнуло: “Е, ј… ћу вам мајку, расформираћу вас”, и ногом ударило припадника Жандармерије. То се на почетку снимка види, додуше не када Андреј Вучић удара припадника Жандармерије већ како жандарм устаје са земље”.
Ово је у разговору за недељник “Време” испричао бивши инспектор Сектора унутрашње контроле МУП-а Србије Небојша Трбовић говорећи о свом сусрету са случајем инцидента на Паради поноса у ком су учествовали Андреј Вучић, брат Александра Вучића и Предраг Мали, брат Синише Малог. Трбовић је тада био шеф Одсека за криминалистичко-оперативне послове у Унутрашњој контроли.
“Видео сам то на вестима у суботу, на послу смо мало коментарисали, али, пошто се то десило за викенд у понедељак није стигао никакав налог или иницијатива да се врше било какве провере. Тек седам дана касније стигао је захтев тужиоца за прикупљање података – да се узимају изјаве учесника, пронађу евенутални сведоци и тако даље”, прича Трбовић.
За њега је, каже, било изненађење то што је захтев дошао преко Дирекције полиције иако је био насловљен за Сектор унутрашње контроле.
“Можда је тужилац “погрешио” адресу, али било је необично што нам захтев није одмах прослеђен већ се чекало седам дана”.
На питање због чега је захтев стајао толико дуго у Дирекцији полиције, Трбовић каже да у том тренутку није знао, али је касније сазнао да су за то време, по наређењу директора полиције Милорада Вељовића биле предузимане одређене полицијске активности у вези са тим догађајем.
Појавили су се и некакви сведоци који су касније сведочили и на суђењу, а који су дали своје исказе у Дирекцији полиције што је, у најмању руку, каже Трбовић, било необично.
“Неко је тих седам дана водио своју истрагу”, каже он.
У тренутку када до њега стиже захтев они још немају целу слику о томе шта се догодило.
“Не знамо ни ко су људи који су били у пратњи Андреја Вучића и Предрага Малог. Углавном, задужујем предмет и крећемо у проверу. Обавештавам тужиоца које ћу мере предузимати и излазим на лице места да проверим да ли су околне камере снимиле тај догађај јер је у том тренутку постојао само снимак ТВ Н1. Били смо изненађени када смо сазнали да су пре нас у свим околним објектима већ били припадници Војно-безбедносне агенције и поскидали снимке. Није нам уопште било јасно по ком основу су поступали припадници ББА јер је тужилац предмет проследио нама, а и није постојао законски основ да они то раде”, каже Трбовић.
Више се тиме нису бавили јер су, како прича Трбовић за “Време”, претпоставили да ће они те снимке доставити тужиоцу.
“Нас је пре свега интересовало зашто је Жандармерија интервенисала и зашто је применила силу. Обавили смо разговоре и са неким сведоцима, а ја у том тренутку контактирам са екипом ТВ Н1 не бих ли евентуално сазнао још неке важне детаље који се не виде на снимку као што је, рецимо, шта се дешавало пре интервенције Жандармерије и да ли су та лица била легитимисана или нешто друго што су можда видели”.
На питање због чега о учесницима инцидента реферише као о “лицима” и да ли то значи да још не зна о коме се заправо ради, Трбовић одговара потврдно и каже да они немају званичну потврду, те да знају само оно што се појавило у медијима.
Од екипе ТВ Н1 сазнали су само да су након догађаја били позвани у БИА и да је том приликом преснимљен снимак Н1 и за потребе БИА направљена копија.
То је практично значило, што је Трбовић и потврдио, да су истрагу осим његове службе паралелно водиле БИА, ВБА и Дирекција полиције. На питање да ли су обавили разговор са Андрејем Вучићем и Предрагом Малим и припадницима Жандармерије, Трбовић каже да су од жандарма одмах добили писане изјаве које су малтене биле идентичне у опису догађаја, а разликовали су се само у томе где је ко стајао у тренутку избијања инцидента.
“У изјавама је писало да им је наређено да не могу да пусте никога сем ако им неко буде најављен и да су им се у једном тренутку приближила четворица непознатих мушкараца… Командир им је наредио да се окрену и да се врате назад. Пошто су они то одбили, командир им је затражио личне карте. У свим изјавама је наведено да су чули да је лице у дуксерици са капуљачом и јакном преко руке рекло: “Знаш ли ти ко сам ја?”. На поновљено упозорење да морају да морају да се легитимишу то лице је узвикнуло: “Е, ј… ћу вам мајку, расформираћу вас”, и ногом ударило припадника Жандармерије. То се на почетку снимка види, додуше не када Андреј Вучић удара припадника Жандармерије већ како жандарм устаје са земље”.
Након тога, прича Трбовић, командир је издао наређење да се интервенише.
“У тренутку интервенције, један од те четворице цивила вади пиштољ, али жандарми ударцима успевају да му избаце пиштољ из руке. Тај догађај се у свим изјавама жандарма исто описује”, каже Трбовић и додаје да са Малим и Вучићем развовор није обавио.
Неколико дана касније, прича, предмет на поступање преузима Више јавно тужилаштво и заменик вишег јавног тужиоца Саша Дрецун.
“Тада ствари крећу у потпуно другом правцу: дело се преквалификује у напад на војно лице, тортуру и мучење, а Дрецун на састанку у Одељењу унутрашње контроле нам каже да на основу овога што смо до тада прикупили пишемо кривичну пијаву. Ја сам у том тренутку рекао да не можемо то да радимо јер немамо основне елементе који би расветлили цео догађај, нисмо обавили разговоре са оштећенима, не знамо ни ко су та два лица поред Вучића и Малог. Дрецун на то каже да ми више нећемо обављати никакве разговоре, већ да он преузима све предистражне радње и да ће сам обавити разговор са Андрејем Вучићем и Предрагом Малим и са припадницима Војне полиције, а ми да пишемо кривичну пријаву. Ја сам рекао да тако нећу да радим и да нећу да пишем пријаву на основу нечега што ми никада нисмо видели и утврдили и напустио састанак.”
Ипак, пријава је написана. Додуше када је начелник Сектора унутрашње контроле Милош Опарница наложио Трбовићевим радницима да напишу кривичну пријаву по упутству Дрецуна, што су они и урадили.
Након тога, колико је њему познато, руководство СУК је било на некаквом разговору код Вучића у кабинету.
“О чему су разговарали не знам, али након шест месеци сам добио решење о премештају у Сектор за ванредне ситуације, у Ватрогасну бригаду. Приликом уручења решења, начелник Милош Опарница ми је рекао да су то од њега тражили из Кабинета министра. Жалио сам се Комисији Владе Србије, жалба је одбијена, наравно, и ја прелазим у Сектор за ванредне ситуације где остајем све до 2017. године када напуштам МУП”.
Шта се даље дешавало?
Више јавно тужилаштво у Београду оптужило је осморицу жандарма због сумње да су напали припаднике Војне полиције. Припадници Жандармерије су се теретили да су као саучесници извршили кривично дело напад на војно лице у вршењу војне службе у стицају са кривичним делом злостављање и мучење. На терет им се стављало и кривично дело злоупотреба службеног положаја.
Оптужени су у поновљеном поступку, проглашени кривим и осуђени су на условне казне од по осам месеци, с роком провере од три године. Судија није посебно образлагала одлуку, а пресуда је саопштена само сат времена након што су сви окончали изношење својих завршних речи, пренео је Н1.
Иста телевизија је известила и да је Апелациони суд у Београду одбио све жалбе и потврдио је првостепену пресуду, а да су неоснованим оцењене жалбе одбране – да су окривљени прво нападнути и вређани од стране четири цивила која по вербалним упозорењима полицијских службеника нису поступила, као и да војни полицајци који су били са Вучићем и Малим нису били на дужности, наводећи да је несумњиво утврђено да су “одређени на задатак”.
нова.рс
