Андреј Вучић у друштву нарко мафијаша који са шиптарима заједно шверцују дрогу

Новинари КРИК-а дошли су до фотографија које приказују сусрет Андреја Вучића, брата председника Србије, и Звонка Веселиновића, озлоглашеног бизнисмена са Косова. Оне потврђују сумње да је председников брат близак са човеком чије име изазива страх на Косову и који је, према извештају полиције и БИА-е, умешан у различита кривична дела. 

Крајем марта 2015. „Црвена звезда“ играла је кошаркашку утакмицу против немачке „Албе“ за пласман у четвртфинале европског такмичења Евролига. Чак ни уз победу, српски тим није имао шансу за пролазак, па утакмица није била од нарочитог значаја.

Дешавања на терену пратила су петорица мушкараца на екрану у ресторану „Салаш 137“ на Копаонику. Били су добро расположени – разговарали су, пили и смејали се.

Оваква уобичајена сцена иначе не би привукла пажњу, међутим, један од гостију ресторана уочио је међу скупином позната лица. За столом су била двојица утицајних мушкараца – један из света политике, други из света криминала.

Звонко Веселиновић (лево) и Андреј Вучић (десно)

Андреј Вучић, брат председника Србије Александра Вучића, седео је у друштву Звонка Веселиновића, осуђеног бизнисмена са севера Косова, показују фотографије до којих су дошли новинари КРИК-а. Са њима су седела још тројица мушкараца, од којих се један види на слици – али га новинари нису препознали.

Гост који је усликао сусрет објаснио је новинарима да је био изненађен да ову двојицу види заједно пошто је у новинама прочитао чланке који Веселиновића описују као криминалца. Сликао је кришом мобилним телефоном и дуго се бојао да фотографије било коме покаже или пошаље. Није чуо о чему разговарају.

Фотографије потврђују оно о чему се дуго говори у Србији – да је брат председника близак са човеком чије име многи страхују да изговоре.

Веселиновић је у извештајима полиције и безбедносне службе, до којих су дошли новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, означен као вођа групе која се бави шверцом дроге, оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца. Био је више пута оптужен за различита кривична дела, али је већина оптужби пала на суду. Недавно је, ипак, осуђен на две године затвора јер је организовао нелегално ископавање песка и шљунка. У јавности, Веселиновић тврди да се није бавио криминалом, већ да се легално обогатио. Његов кум и десна рука Милан Радоичић осумњичен је на Косову да је умешан у убиство политичара Оливера Ивановића које се догодило у јануару прошле године.

Председников брат Андреј Вучић, са друге стране, има значајну улогу у политичком животу Србије иако није ни на једној државној функцији. Млађи Вучићев брат члан је главног одбора Српске напредне странке (СНС), а министар финансија и бивши градоначелник Београда Синиша Мали описао га је као човека који управља странком из сенке.

У телефонском разговору са новинарком КРИК-а, Веселиновић је негирао да се видео са Андрејем у „Салашу 137“.

„Ја сам се са њим једном срео на здраво-здраво док су још опозиција били (пре 2012). Човека не познајем, нити имам контакт с њим. Ако неко каже да ме виђа с њим, тај лаже. То је још једна ваша дезинформација, још један спин, као и сваки текст о мени. Вас никада није ни занимала истина, ви сте увек гледали да направите филм за који сте плаћени“, рекао је Веселиновић.

Када су новинари КРИК-а рекли да поседују фотографије њиховог сусрета, Веселиновић је рекао: „Супер, избаците фотографије у медије. Нисам се виђао са њим, стојим иза тога.“

Андреј Вучић није одговарао на позиве. Новинари КРИК-а покушали су да ступе у контакт са њим и посредством председникове саветнице за медије Сузане Васиљевић, али је она одговорила: „Председников брат није државни функционер, па тако ми нисмо адреса за контакт са њим.“

Портрет 1: Звонко Веселиновић

„Нисам ништа кријумчарио, нисам ништа шверцовао, никаквим криминалом се бавио нисам“, рекао је Веселиновић у једином интервјуу који је 2011. године дао за магазин „Печат“, „Направио сам новац на основу тога што смо имали повластице из Србије. То што смо увозили било је без ПДВ-а, неко време и без акциза.“

Упркос томе, извештаји српске полиције и безбедносне службе које су прикупили новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, описују га као важног криминалаца на северу Косова.

У овом контексту његово име се први пут појављује у полицијској Белој књизи организованог криминала из 2001. године. У њој се наводи да је Веселиновић предводио групу која је крала аутомобиле и кријумчарила их из јужног у северни део Косовске Митровице. Група се бавила и изнудама и фалсификовањем докумената.

У наредних десет година, Веселиновић је проширио послове и постао моћнији, судећи по документу Безбедносно-информативне агенције (БИА) из марта 2011. који је потписао тадашњи директор Саша Вукадиновић.

Извештај тајне службе, који су новинари пронашли истражујући старе судске случајеве, описује Веселиновића као вођу криминалне групе која се бави трговином дроге, шверцом оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца.

„Веселиновић је организатор једног од најзначајнијих илегалних канала за транспорт нафте из централне Србије до територије Косова и Метохије (…) постао је главни снабдевач нафтом готово свих бензинских пумпи на подручју централног дела Косова чији су власници Албанци“, стоји у извештају.

О овоме је говорио и бивши директор косовске царине Наим Хуруглица за серијал Инсајдера „Патриотска пљачка“ који је рекао да су и истраге на Косову показале да је Веселиновић учествовао у шверцу нафте.

Звонко Веселиновић

Веселиновић, наводи се у документу БИА-е, има јаке везе са албанским криминалцима.

„На плану илегалне трговине наркотицима, Веселиновић блиско сарађује са Османи Исметом и Бећири Ментором из јужног дела Косовске Митровице, предводницима криминалних организација укључених у међународне канале за трговину дрогом из Турске, Републике Македоније и са подручја Косова и Метохије и Црне Горе према западноевропским земљама.“

Ова двојица наводних Веселиновићевих сарадника важни су играчи у косовском подземљу и по налазима обавештајних и истражних органа других земаља.

Исмет Османи помиње се у извештају немачке тајне службе БНД из 2005. као криминалац који шверцује дрогу, цигарете и нафту. „Сматра се изузетно опасним“, пише у извештају у ком се наводи да Османи има везе са актуелним косовским председником Хашимом Тачијем.

Ментора Бећирија хапсила је Мисија Европске уније ЕУЛЕX 2012. године због сумње да је шверцовао нафту, утајио порез, избегавао царинске дажбине и прао новац.

Веселиновићева група куповала је дрогу од Османија и шверцовала је у Србију, док је оружје ишло обрнутим смером – из Србије на Косово, тврди се у извештају БИА.

Ментор Бећири

„Највећи део наоружања Веселиновић набавља на подручју Републике Србије и илегално дистрибуира на простору КиМ посредством Исмета Османија који га је у ову сврху повезао са члановима криминалне групе са подручја јужног дела Косовске Митровице.“

У извештају се, такође, наводи да је Веселиновић у контакту са Хаљити Мухаремом Луксијем из јужног дела Косовске Митровице, бившим припадником ОВК, као и Енвером Секирачом, предводником криминалне групе, који је осуђен на 37 година затвора јер је наредио убиство косовског полицајца у Приштини.

БИА тврди и да Веселиновићева група има подршку припадника косовске полиције, углавном Срба.

Један од Веселиновићевих блиских људи у Србији био је крушевачки криминалац Горан Обрадовић Суша који је убијен 2014. Његово убиство до данас није расветљено.

Упркос овим сазнањима о Веселиновићу, готово све оптужбе против њега пале су на суду.

Био је оптужен да је са двојицом сарадника 2000. године украо аутомобил „мерцедес“ у Новом Пазару. Случај је окончан тако што је тужилац без образложења одустао од гоњења Веселиновића.

Горан Обрадовић Суша

Три године касније ухапшен је у Србији и оптужен да је у аутомобилу шверцовао три килограма хероина са Косова, сакривеног у кеси испод возачевог седишта. На саслушању у полицији, Веселиновић је признао да је превозио кесу. „Све ово сам урадио због тога што сам био заслепљен новчаном сумом која ми је била обећана“, рекао је тада. Касније је, међутим, свој исказ на суду порекао и тврдио да му је дрогу подметнула полиција. Ослобођен је 2005. године.

Судило му се и пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду за оптужбе у вези са крађом камиона. Његов партнер купио је 32 камиона на лизинг, међутим, возила никада није исплатио. Уместо тога, одвезао их је на Косово и уступио Веселиновићу. Партнер је осуђен, док је Веселиновић ослобођен 2015. године.

Веселиновић је, ипак, недавно осуђен на две године затвора за нелегално ископавање песка и шљунка у близини Пирота. Он је организовао овај посао, обезбедио камионе и багере за ископавање, а песак је касније коришћен у изградњи Коридора 10. Пресуда није коначна јер ће о њој тек одлучивати Апелациони суд.

Веселиновић и чланови његове породице данас су власници неколико грађевинских компанија, каменолома, као и хотела „Греy“ на Копаонику. Његове фирме учествују у државним пројектима.

Кум и десна рука
Најдраматичнији догађај који се последњих година догодио на Косову је убиство локалног српског политичара Оливера Ивановића. Пред смрт, Ивановић јеу интервју за БИРН рекао за Веселиновићевог кума Милана Радоичића да је део „неформалног центра моћи“ на Косову. Радоичић је осумњичен на Косову да је учествовао у Ивановићевом убиству, међутим, он је успео да избегне хапшење и тренутно се налази у Србији. У извештају БИА до кога су дошли новинари КРИК-а, Радоичић се спомиње као члан Веселиновићеве групе који је наводно укључен у шверц наркотика. Већина оптужби против њега, попут оне за отмицу скопског бизнисмена, пала је на суду.

„Чувар моста“

Све сумње о Веселиновићевој умешаности у криминал биле су у сенци тога што су га многи представљали као великог патриоту на Косову.

Са 18 година придружио се „чуварима моста“, групи Срба који су се од средине 1999. године, након што је Косово стављено под контролу међународних снага, окупљали на мосту преко Ибра и надгледали ко прелази из јужног у северни део Косовске Митровице.

У јулу 2011. косовска полиција прешла је на север у покушају да преузме граничне прелазе и постави косовске царинике. Мештани су поставили барикаде и спалили царинске пунктове. Током више дана немира убијен је и један припадник косовске полиције.

Као одговорног за постављање барикада косовски органи означили су Веселиновића. Истрага у овом случају и даље траје.

У то време он је имао пуну подршку Александра Вучића који је био један од истакнутијих чланова опозиције. Вучић га је називао човеком „који све што има и све што може даје за српску слободу на Косову и Метохији“.

Пре три године, у интервјуу за КРИК, Вучић је негирао блискост са Веселиновићем.

„Ја сам му пружао политичку подршку тада док сам био у опозицији. Подршка се тиче барикада, не бизниса“, рекао је тада Вучић.

„Веселиновића сам видео једанпут у животу. Видео сам га на Косову, то је било 2009. Чуо сам и да је једном у Лединама на Новом Београду био на некој великој свадби на којој сам био и ја. Али га нисам видео.“

Вучићев кум Никола Петровић, Веселиновић и Радоичић, фотографију недавно објавио БИРН

Вучић је навео да ни он ни његова партија не подржавају Веселиновића.

У разговору са новинарком КРИК-а, и Веселиновић је рекао да нема подршку садашњег српског председника.

„Прво смо имали подршку Бориса Тадића 2011. године у вези са оним шта се дешавало на Косову. Њихову смо подршку највећу имали, док нас нису издали. Што се тиче Александра Вучића немам никакву подршку. Ја сам грађанин као и сваки други, он је наш председник, сад да ли га ја волим или не волим, то је моја лична ствар“, рекао је Веселиновић.

Негирао је да је пријатељ са председниковим братом Андрејем, док је о овом познанству  Александар Вучић раније за КРИК рекао да не зна ништа.

„Мој брат ми то никада није рекао, али морам то њега да питам“, рекао је Вучић.

Портрет 2: Андреј Вучић

Иако председник Вучић описује свог брата као скромног човека запосленог у Народној банци Србије, оптерећеног дуговима за стан у швајцарским францима, његова улога у политичком животу није занемарива.

Млађи брат председника активан је у СНС-у, посећује одборе странке и састаје се са локалним политичарима. Често је виђен у друштву Милоша Вучевића, градоначелника Новог Сада.

Представници опозиционих странака тврде да председников брат кадрира у Србији.

„Андреј Вучић обавља најутицајнију функцију тренутно у Србији, а то је функција премијеровог брата“,  рекао је у интервјуу за лист „Данас“ Милан Стаматовић, опозиционар и председник општине Чајетина.

Андреј Вучић (десно) у посети зрењанинском одбору СНС-а, 2015. (фото: сајт СНС-а)

Када је 2015. године Александар Вучић, тада премијер Србије, ишао у посету потпредседнику Америке Џозефу Бајдену, група америчких конгресмена послала је писмо Бајдену и упозорила га на утицај Андреја Вучића.

„Забринути смо због извештаја да је мала група људи коју предводи премијеров брат Андреј Вучић и двојица његових блиских сарадника (Вучићев кум) Никола Петровић и Зоран Кораћ, учврстила свој утицај у енергетском сектору, телекомуникацијама, инфраструктури и свим другим водећим бизнисима у Србији.“

Вучићева СНС касније је оптужила конгресмене који су написали писмо да су чланови „босанског кокуса“ који лобира против Србије.

Ипак, најбољу слику утицаја Андреја Вучића дао је један од најближих председникових сарадника – Синиша Мали, министар финансија. Он је 2014. у интервјуу за хрватски недељник „Глобус“ Андреја описао као неког ко доноси одлуке из сенке.

Андреј Вучић често је у друштву градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића (фото: сајт СНС-а)

„Андреј је, иначе, сива Александрова еминенција у Српској напредној странци, који се нигде у јавности не појављује“, испричао је Мали. „Он ради у Заводу за израду новчаница, а уз то се бави странком и Кошаркашким клубом Црвена звезда.“

Мали је чак навео да је по идеји Андреја Вучића постао градоначелник. „Ствар је у томе што су Вучићев рођени брат Андреј и мој млађи брат Предраг (Пеђа) најбољи пријатељи. И ја сам увек њима помагао“, рекао је Мали за „Глобус“.

Управо се са Предрагом Малим Андреј Вучић затекао у септембру 2014. на београдској Паради поноса када су их претукли жандарми. Полицајци тврде да је Андреј Вучић покушао да се пробије кроз кордон и одбио да се легитимише. Тренутно им се суди за овај напад.

Председников брат повезан је са још једном афером.

Након што је откривено да је фирма „Асомацум“ у власништву Андреја Вучића учествовала у преварама са плаћањем пореза, председников брат поднео је тужбу Привредном суду у којој је тврдио да није власник фирме већ да су његова лична карта и потпис фалсификовани. Суд је потврдио да је у питању фалсификат, па је прогласио одлуку о оснивању фирме ништавном.

Стеван Дојчиновић и Бојана Павловић

(КРИК)