Политизација српског правосуђа још од времена Милошевића није престала, оценио је за “Вести” адвокат Божо Прелевић, уз опаску да је она сада ипак мања, али озбиљнија него раније.
На прсте политике указују и власт и опозиција. Тако је адвокат Андреја Вучића, брата српског премијера, због “наставка политичког прогона премијеровог брата”, затражио и добио експресну замену судије Мирјане Јовановић у поступку утврђивања ништавости акта о оснивању фирме регистроване фалсификованом личном картом премијеровог брата.
У сведочењу је и Андреј Вучић навео да су случај монтирале бивше власти да би политички дискредитовале његовог брата. Истовремено, бивша владајућа Демократска странка оптужује актуелну власт за хапшење њихових чланова без основа.
Судијска голгота
У мрежи политике обрео се и случај судије Владимира Вучинића који је склоњен са суђења Мирославу Мишковићу, иако је, како је овај судија навео, све радио по закону, па тако и овом бизнисмену одобрио привремено враћање пасоша ради пута у иностранство. Вучинићевој голготи ту није био крај, јер је потом завршио и пред Дисциплинским саветом Високог савета судства који га је прогласио кривим због јавног коментарисања својих судских одлука.
Као последњи пример наводе некадашњег директора покрајинског Фонда за капитална улагања Момчила Миловића који је ухапшен неколико дана пошто је премијер Вучић “изашао из овлашћења”, рекавши да “верује” у скора хапшења у Војводини.
Прелевић, уз напомену да није страначки опредељен, наводи да му је јасно што се случај Вучић покушава завршити у што скоријем року, али сматра да ту има толико нејасноћа да се од судије не може тражити да пресуди одмах.
– Зашто би се у том случају радило брже него у другим и под каквим је притиском судија који је добио тај предмет – пита Прелевић.
Као српску “умотворину” истиче и пример Специјалног суда који ако неког ослободи, плаћа све трошкове.
– За доказе су задужени полиција и тужилаштво, а ако они лоше раде, њихове грешке плаћа суд. С друге стране, и судија који одлучује да ли треба ослободити или осудити зна да може да му се деси да суд грца у дуговима и да не прими плату – каже Прелевић.
С друге стране, како истиче, медији су се пуно бавили најављивањем хапшења и низом привођења више особа, а да после прилично протеклог времена још увек нема чврстих аргумената против тих људи.
– Или ту не ваља рад надлежних органа или није ни било основа за процес – појашњава овај адвокат и некадашњи кооминистар полиције. Он сматра да због таквих ствари и других које нису хармонизоване са европским стандардима, Србија четири године чека на отварање поглавља у преговорима са Бриселом.
Д. Декић – Вести
фото: А. Чукић
NAROD JE NAJBOLJI SUDIJA