После трагичних догађаја у Паризу 13. новембра у Немачкој је почело да се прича да канцеларка Меркел није успела да изађе на крај са миграционом кризом. Последње социолошке анкете показују да већина (52%) анкетираних рад канцеларке на превазилажењу миграционе кризе не сматра за довољно добар. Осим тога, 74% се сложило са мишљењем да миграциона криза прети јединству Европске уније. Такве податке је недавно саопштио телевизијски канал ZDF као резултат недељног социолошког анкетирања ZDF-Politbarometer. Амерички истраживачки центар Stratfor је ових дана врло отворено изјавио: „Ангела Меркел је изненада престала да буде „лидер који не може да погреши“, и претворила се у „импулсивног шефа владе који је довео у опасност своју земљу“.
Немачки аналитичари су још критичнији према својој доскора непогрешивој госпођи канцеларки. Тако је новинарка Die Zeit Лиза Каспари написала да је до сада Ангелу Мерел било могуће упоредити са глумицом позоришта лутака – она је деловала неприметно, добро осмишљавајући сваки корак. „Али сада су се конци замрсили, и лутке су постале самосталне“ – констатује Лиза Каспари. Она сматра да је јесен 2015. означила „почетак краја мита о госпођи Меркел као о менаџеру за кризне ситуације који никада не губи“. Канцеларка губи популарност не само код куће, већ и код најближих суседа који су јој још недавно гледали у уста и у свему поступали онако, како је то захтевао Берлин. Бивши премијер Пољске, председник Савеза демократских левих снага Лешек Милер је, коментаришући терористичке акције у Француској, изјавио да госпођа Меркел представља „највећу штеточину Европе“.
По његовим речима управо је непромишљена миграциона политика канцеларке довела до јада у Европи. Он је подсетио да нико није питао владе чланица ЕУ и јавност држава у Европској унији да ли они желе да масовно примају мигранте. Први је почео да се буни мађарски премијер Виктор Орбан који је више пута упозоравао и Берлин и Брисел да међу избеглицама могу да се нађу и они који се специјално, по специјалном задатку руководства ИСИЛ-а, пробијају у Француску и Немачку. Али тајне службе Европске уније на то, а то су најбоље показали терористички напади у Паризу 13.новембра, практично уопште нису одреаговали.
Борис Степанов, Фонд Стратешке Културе
