Немачкој канцеларки Ангели Меркел, која има и надимак “климатска канцеларка“ због форсирања обновљивих извора, ЦНН је извукао “костура из ормара”.
А последице се тичу целог света. Њен прелаз на обновљиву енергију довео је до тога да Немачка данас доста користи зелену енергију, у данима када је посебно сунчано или ветровито чак и до 85 одсто целекупне енергетске потрошње се заснива на томе.
То је добар бизнис и само кад се све сабере, уочава се да Немачка од 2009. није битније смањила емисију угљени диоксида. Немачка је још на емисији 900 милиона тона ЦО2 годишње, што је далеко највише у Европи.
Француска, наводи ЦНН, испушта мање од пола тога. ЦНН је заборавио да наведе да то није последица еколошке агендее у Француској, него нуклеарних електрана чија градња увек значи језиво загађење с ЦО2, као и затварање.
У Немачкој се сваког дана отварају нове најмодерније ветро- или неке друге турбине и реални циљ Берлина је да та нација до 2050. има удео зелених енергената од 60 одсто. Истовремено, Немачка је у огромној опасности да не испуни циљеве нити за 2020. нити за 2030. из Париског климатског споразума.
А ако Немачка то не успе, онда целом свету прети да неће испунити услове за задржавање загревања Земље на до 2°Ц. ЦНН ту исправно закључује да је то заиста прљава немачка тајна, да обновљиви извори енергије очигледно нису довољни, него је неопходно плански и хитно избацивати угаљ као енергент, штедети енергију, опорезивати емисију ЦО2, електровати превозне системе. У тим подручјима Немачка није предводник, него лош пример.
Немачка заиста има највише термоелектрана на угаљ у Европи, неке старе јој се већ распадају, градњу већ започетих не зауставља, и то не само због индустријских лобија конзервативаца, него и због забринутости СПД-а да ће изгубити подршку ако се изгубе радна места у тим, по правилу њиховим гласачким басенима.
Немачка је зато још увек више зависна од угља, нешто мало преко трећине, него од обновљивих изворима енергије. С друге стране, Немачка партија Зелени залаже се за потпуно избацивање до 2030, али влада у Берлину их не слуша.
Вестионлине