Ангела, о Ангелааааааа

Суштина Вучићевог одласка у Немачку испуњена је већ првог дана посете – Ангела Меркел је јасно и недвосмислено поручила да помоћ Србији неће изостати! Напротив, биће, што би Нада Мацура рекла: слојевита и примерена временским приликама…
За почетак: НИШТА, али конструктивно НИШТА из ког можемо много да научимо!

Касније, кад исцрпимо први контингент НИЧЕГА и НИШТА, можемо очекивати већи и издашнији, који ће нас НИКАКО усмерити како даље европским путем и јасно показати да нада, иако УЗАЛУДНА, мора умрети последња! Пре ње гладни, стари, голи, боси, социјално угрожени, па тек онда нада.

Део састанка током ког је наш вољени премијер плакао у супу, јадикујући над судбином клетом и уротом опште размере против њега, био је затворен за јавност, па чак и за Меркелову, која се извинила Вучићу и отрчала до тоалета, где се задржала сат времена, чекајући да први међу праведницима заврши са набрајањем ко се све и због чега уротио против њега: амбасадори; медији; продавци на пијацама; поштари; перачи шоферки на семафорима; ванземаљске цивилизације; влашке врачаре; амброзија; комарци; сезонски вируси; једна дебела госпођа од које не може да стане у лифт; 80 одсто народа у којем иначе ужива подршку од 123 процента и сасвим могуће онај Зоран Кесић, чија се емисија индикативно зове „24 минута“, што сигурно има везе са масонима, илуминатима, темпларима, Јеховиним и осталим сведоцима и Дражом Петровићем (познајем га одлично, тај је темпларио у многим кафанама)!

Оно што је, међутим, било отворено за јавност јесте део у ком су заједничким изјавама768пx-Ангела_Меркел_10 наш вољени – да поновим ВОЉЕНИ – премијер и њи’ова канцеларка изашли са заједничким саопштењем које је више него охрабрујуће: на нашем путу ка њима више нема никаквих препрека нити условљавња, а накнадно ћемо бити обавештени кад их буде било!
Резервне кључеве врата ЕУ сасвим сигурно ћемо добити 2020, али уз договор да их не користимо, осим за случај привођења риба, ако баш немамо где друго.

Што се немачких инвестиција у Србију тиче – стижу, надиру, у незаустављивом су трку, ма само што нису кренуле…

Конкретно: продужен је уговор за производњу знакова „мерцедеса“ у Србији, многе, ако не и све, немачке фирме су заинтересоване за улагање у Србију и свакодневно смарају Ангелу питањем: „Кад ћемо, бре, кад?!”

Биће ту и понеки кредитић, скоро па бесповратни (ни наши унуци неће моћи да га врате), пласираћемо и ми доста производа на њихово тржиште, углавном младе дипломце и перспективне умове; а уговорена је и такозвана међуминистарска сарадња, која подразумева да ми њима позајмимо нешто наших кадрова (Веља, Вулин, Вербић, Гашић, Антић…) у замену за неколико кесица семена петуније, уз симболичну доплату. Ми њима, наравно.

Питања признања Косова, увођења санкција Русији и прекида градње “Јужног тока” нису покретана, јер смо о њима одавно заузели тврд став, твђи од вишедневног затвора: нећемо, ако не морамо!

Колико је сусрет двоје државника заиста био значајан, односно колико Александра Вучића уважавају у иностранству, сведочи и податак да су га на аеродорому само једанпут претресли, док је војни оркестар увежбао и извео Шаулићеву „Ти не личиш ни на једну“, модификовану у „Ти не личиш ни на једног, осим на библијске спаситеље“…

Заиста, више него историјска посета током које смо ми њима јасно ставили до знања које су наше „црвене линије“, приоритети и државни интереси, а они нама које ће наше „црвене линије“, приоритети, државни интереси и принципи бити…

Михаило Меденица

двауједан.рс