Став

Ангели на дар: „Брисел 2“ је већ спреман

Уочи посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду (8. јули) званични Београд мора да докаже своју „спремност“ да испуни (не)очекивано: споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине. Или, Брисел 2. Београдски дневни лист Данас, из својих „добро обавештених“ дипломатских извора овако најављује с чиме ће политичка елита изаћи пред немачку канцеларку:„Београд пред немачку канцеларку Ангелу Меркел, која у Србију стиже 8. јула, МОРА да изађе са договором ако очекује отварање првих преговарачких поглавља са ЕУ. Уколико Београд буде инсистирао и опструисао договор са Косовом, поруке немачке канцеларке неће бити нимало пријатне и Србија може бити склоњена са агенде разговора о наставку европских интеграција“ сазнаје Данас из дипломатских и извора блиских преговарачким тимовима.[i]

Званични Београд, који се некако већ према инерцији „разуме“ према изјавама српског премијера уверен је да ће поглавља бити отворена до краја године. Да ли то значи, да ће све договорено бити и реализовано(?): „Отворићемо та поглавља. Није данас било договора. Некада ће га бити. Знате, не можете да постигнете договор само зато што неко каже да ће отворити поглавља само ако постигнемо договор. Договор можете да постигнете када нешто има смисла и, када не нарушавате интересе свога народа и државе“ рекао је српски премијер новинарима у Бриселу.[ii]Међутим, о чему је заиста било речи у Бриселу, ретко ко са сигурношћу може да каже: „Надам се напретку, јер се ради о важним стварима, али да ли смо близу договора, не могу да се сагласим“, изјавио је први министар српске Владе. Опет, које су све то важне ствари? Одговор може да се само наслућује и претпоставља. С обзиром да нисмо склони нагађањима, прецизност договорених „важних ствари“ оставићемо за 9. јули, када се буду сумирали резултати посете Ангеле Меркел. До тада, важно је напоменути да је и овај дијалог у Бриселу, прошао као и сви претходни: далеко од очију јавности. Стога је важно поставити питање шта је разлог „затворених врата“?

„Бојим се да српска страна није довољно припремљена, нити довољно агресивна на овим разговорима, нити инсистира на оним темама које су од интереса“, рекао је Крстимир Пантић, посланик Српске напредне странке уочи почетка наставка дијалога у Бриселу и додао „Бриселски споразум потписан је 2013. године. Првих шест тачака се односи на заједницу српских општина (ЗСО). Међутим све до данашњег дана није разговарано о тој теми. Већ су увек биле оне теме које су занимале, пре свега Приштину. То је полиција, судство, односно гашење институција Србије на Косову и Метохији (…) о Заједници српских општина се врло мало зна. Нажалост, ни Народна Скупштина Републике Србије није упозната са предлогом Статута који је припремио управљачки тим. Бојим се да је то веома лоше јер се ради далеко од очију јавности.“[iii]

Притом, својом изјавом отишао је и неколико корака даље „У Скупштини Србије се никада није повела расправа о Статуту, надлежностима ЗСО. Ми смо само чули да се од Приштине траже извршна овлашћења, али нисмо чули која су то извршна овлашћења, осим онога што смо прочитали у штампи. Морам сад да кажем да је оно што Београд наводи као своје захтеве написано у Закону о локалној самоуправи Републике Косово. Дакле, свака општина има право на локални економски развој , урбано и рурално планирање, изградњу и употребу земљишта и заштиту животне средине. Дакле, оно што је садржано у Закону о локалној самоуправи Републике Косово или Аутономне покрајине, у ствари, су надлежности које Београд тражи за Заједницу српских општина!“[iv]

Крстимир Пантић, Србин са Космета, да подсетимо, некадашњи: председник северног дела Косовске Митровице (2010-2013), заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију, учесник последњих локалних избора на КиМ, током којих је у два изборна круга победио Оливера Ивановића, а потом одбио да верификује мандат јер су „на њему били прелепљени белим папиром грб Косова и натпис Косово Република“[v]. Истовремено се повлачи и са функције заменика директора Канцеларије за КиМ „јер није могао више да сарађује са директором тог тела Александром Вулином, оптужујући га да је више водио рачуна о промоцији сопствене партије него о националним и државним интересима Србије.“[vi] Тренутно посланик СНС у Парламенту Србије, тако је уочи наставка „дијалога“ у Бриселу, фактички дефинисао шта се то дешава иза затворених врата ЕУропске престонице. Према његовим речима, Београд „тражи оно што је Приштина већ добила“ и то Законом о локалној самоуправи тзв Републике Косово. Чији је узгред, према сопственом признању, држављанин и сам Пантић: „Имам само личну карту. У том документу пише да сам ја држављанин Републике Косово, да нисам Србин, већ Косовар.“[vii] Другим речима, статус Космета је решен.

И, с обзиром да је то тако остаје још само признање тог статуса кроз Споразум о нормализацији односа, добијање позивног броја, до места тзв. Републике Косово у Уједињеним Нацијама. Дипломатски извори листа Данас тврде да је „Србија спремна на следећи корак и договор са Косовом“[viii] односно на „Брисел 2“, споразум чије се потписивање очекује у понедељак 29. јуна. Саговорници Данаса, такође тврде да српски премијер неће ставити на коцку поверење Ангеле Меркел која очекује потпуну примену Бриселског споразума и прелазак на други (Брисел 2) ниво. И, да од тога зависи „отварање поглавља“ до краја године. С друге стране, премијер Србије најављује да, када је реч о имовини и енергетици, неће ставити потпис на документ који је у супротности са интересима државе Србије: „Разговор о енергетици сам зауставио када сам рекао да нећу ни да чујем да покушавају да узму српску имовину. Сада кажу-то је пред потписивањем. Ма озбиљно? Можда, ако ме смените до тада. Ја то нећу да потпишем док сам жив“[ix]изјавио је премијер Србије на ванредној конференцији за новинаре (25. јун)

Ипак, „добро обавештена“ медијска заједница тврди да ће све бити јасније током посете Ангеле Меркел: „Ангела Меркел је драг гост. Не могу да одредим шта ће она урадити када дође, али исто тако ни она не може да одреди шта ћу ја да урадим“[x] реаговао је српски премијер. Међутим, германски прецизно јасна и директна немачка канцеларка, како је више пута нагласила, само „очекује да се испуни договорено“. И, то ће, сасвим смо сигурни бити  реализовано. Уосталом, све до сада и говори о томе. Упркос, упорним понављањима да „странци неће одлучивати“ када су национални интереси Србије у питању, чињенично стање ову помало отужну репетицију демантује. Прво, процес придруживања ЕУ блоку, итекако одузима сувереност у одлучивању по питањима од националног интереса. На линији „делегираног суверенитета“ управо је и настао евроскептични талас (2014) који је и скоро минорне политичке странке увео у Европски Парламент.

Друго, сваки корак „безалтернативног ЕУ пута“, макар за Србију, значио је небројене политичке услове и уцене који су коначно и довеле до губитка дела јужне српске покрајине, Косова и Метохије. Дакле, (не)прилике које су задесиле Србију су искључиви сценарио спољног фактора, који су домаће политичке елите предано „одиграле“ уз бројне медијске манипулације. Требало је грађане Србије убедити да је „гутање жаба“ корисно и по опстанак битно. Да је то тако сведочи изјава још једног високог функционера владајуће странке (СНС), Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ,: „Америчка улога у овом разговору, дакле, није директна. Они не седе физички у соби. Али, мислим да је данас овде било више одвојених разговора са представницима више држава укључујући и са Американцима. И, њихова улога је у политичком смислу врло значајна. Ако хоћете потпуно отворено да говоримо, мислим да Американци у Приштини имају много већи утицај од многих европских држава и онда они који воде ове разговоре, наши посредници, врло често имам утисак да зову њих у помоћ.“[xi]

Остаје само да се види, колико ће Србија још „жаба морати да прогута“ пре него постане, заиста, свесна да је тако „пацификована“ у национализму, минимизирана по утицају и удаљена светлосним годинама од Русије, смештена у „слепо црево“ Европе. И, то не само вољом најјачих чланица западног ВИП клуба већ и преданим „подизвођачким радовима“ домаћих политичких елита у процесу мапирања позиције Србије на простору Балкана.

[i] http://www.danas.rs/danasrs/politika/brisel_2_na_vidiku.56.html?news_id=303771

[ii] исто

[iii] http://www.b92.net/video/kaziprst.php?yyyy=2015&mm=06&dd=22&nav_id=1007191

[iv] исто

[v] http://www.istinomer.rs/akter/krstimir-pantic/

[vi] Исто

[vii] http://www.b92.net/video/kaziprst.php?yyyy=2015&mm=06&dd=22&nav_id=1007191

[viii] http://www.danas.rs/danasrs/politika/brisel_2_na_vidiku.56.html?news_id=303771

[ix] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=06&dd=25&nav_category=11&nav_id=1008578

[x] Исто

[xi] http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/1956802/Upitnik.html

 

Марина Рагуш, Фонд Стратешке Културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!