Београд – Толика усредсређеност на Сребреницу данас, 20 година касније, говори о неоспорној важности дешавања из јула 1995. године за целокупну међународну јавност. Сама та важност би зато налагала уравнотежен и одговоран приступ, а такав, нажалост, не препознајем у британском предлогу резолуције. Баш напротив, у британском предлогу видимо јасну пристрасност, оличену у томе што је у првобитном предлогу чак 35 пута била употребљена реч “геноцид”.

Сада се помиње некакав измењен текст, али то још нико није видео или званично представио јавности, па га зато не могу ни коментарисати. Ипак, чини ми се да Британци никада неће одустати од намере да пошто-пото у резолуцију уврсте и појам геноцид, јер то делује као њихова основна намера, а то је за Србију, Републику Српску, али и све остале којима је првенствено стало до истине а не до политичких или каквих манипулација, напросто неприхватљиво, наводи за Данас Ања Филимонова, научна сарадница Института за балканистику Руске академије наука, коментаришући предлоге британске и руске резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама.

Она истиче да је сам појам геноцида наметнут у пресудама у Хашком трибуналу, “који је основан у доба када је Америка контролисала униполаран свет и постављала правила каква јој одговарају, па је и у 21. веку наставио да извршава наређења из Вашингтона, како су, уосталом, показале и депеше Викиликса”.

– Али су чак и хашке пресуде мањкаве, јер пате од недостатка доказа за страхотне тврдње које се износе олако и паушално, о чему ће се, између осталог, разговарати управо на научној конференцији “Сребреница 1995-2015”, коју Фонд стратешке културе и Музеј жртава геноцида организују 4. јула. Највећи светски стручњаци за геноцид, међу којима и Ефраим Зуроф, врло убедљиво су показали да је Хашки трибунал манипулисао чак и самим појмом геноцида, који је искривљавао према својим потребама – тврди наша саговорница, која је и одговорна уредница интернет портала Фонд стратешке културе на српском језику.

Филимонова констатује да ако посматрамо британски предлог у контексту англосаксонске политике у последњих 200 година, “која је изразито антиправославна, антисрпска и антируска по својој природи, онда овакво понашање Лондона није никакво изненађење”.

– Сигурна сам да, како год да евентуално буду мењали текст свог предлога, он никада неће бити ништа друго осим још једног гурања прста у око руској, српској и уопште православној цивилизацији. За разлику од тога, руски предлог ми делује много уравнотеженији и добронамернији, уважава све жртве, са свих страна у ратовима деведесетих, и ставља нагласак на међународно право и Дејтонски споразум. Самим тим, тај предлог доприноси стабилизацији у региону – поручује она.

Оцењујући реторику српских званичника када је реч о предстојећем обележавању двадесетогодишњице догађаја у Сребреници, Филимонова наводи да је добро што су и и Београд и Бањалука јасно иступили против злоупотребе појма геноцид у британском предлогу. “Али, званичници Републике Српске били су далеко снажнији у осуди суштинске намере Лондона, што је за похвалу. Исто тако поздрављам то што су одмах затражили од Русије да стави вето на британску резолуцију. Наравно, премијер Вучић никако не би смео да иде на комеморацију у Поточарима, јер би тиме пружио легитимитет англосаксонским манипулацијама и злоупотребама. Похвална је изјава председника Томислава Николића да неће ићи у Поточаре зато што би тиме признао да нису све жртве једнаке. Издвајати једну групу жртава је и неморално и неистинито”, сматра саговорница Данаса.

Поводом одлуке Швајцарске да БиХ, а не Србији, изручи Насера Орића, некадашњег команданта муслиманске војске у Сребреници, Филимонова наглашава да је Сарајево “показало да му уопште није стало да судски процесуира ратне злочине, већ случајеве попут озлоглашеног Орића држи у фиоци”.

– Временско поклапање хапшења Орића, хапшења Рамуша Харадинаја и британског предлога резолуције о Сребреници, указује на снажан покушај дестабилизације целог региона – закључује Ања Филимонова.

“Ширење страха на Косову”

Коментаришући одуговлачење око формирања специјалног суда за злочине ОВК на Приштини, Филимонова констатује да власт такозваног “независног Косова” у потпуности чине бивши команданти ОВК, или људи који су непосредно повезани са њима. “Тешко је и замислити да би они уопште имали жељу да организују поштена и праведна суђења о злочинима ОВК. Када све то имамо у виду, сасвим је логично што раде све што могу да би одложили почетак рада тог суда, као и што шире страх међу потенцијалним сведоцима њихових злочина, али и међу особљем које би могло да опслужује тај суд, па чак и међу судијама”, указује она.

Аутор: М. Стојановић, Данас