Догађаји у Нагорно-Карабаху десили су се у ноћи између 19. и 20. септембра. Догађаји на Косову одиграли су се готово истовремено – у ноћи 23. на 24. септембар.
Шта се десило на северу Косова и Метохије (КиМ)?
На северу Космета, уз магистрални пут Лепосавић-Косовска Митровица, на десној притоци Ибра, код Звечана, налази се село Банска, у коме се налази манастир Банска, подигнут почетком 14. века. као задужбина – „да спасе душу“ – српског краља Стефана Уроша ИИ Милутина. Како је ситуацију изнео председник Србије Александар Вучић, „око 2.46 часова група косовских Срба (истакнуто А.Ф.) поставила је два камиона као барикаде у селу Бањска, на северу, затим је стигла косовска полиција и покушала да да их уклоне и дошло је до сукоба са Србима. Током сукоба убијен је косовски полицајац Африм Бињаку, а још један је рањен.”[1] Вучић, ни тада ни накнадно, осим једноставне напомене да су се Срби са Косова „побунили јер више не желе да трпе Куртијев терор” [2], није објаснио да ли српска страна има информацију о каквој „групи” Срба” ово је – из којих конкретних места на Косову, како је организовано, које циљеве је постављало, којим мотивима се руководило, одакле, видећемо, тако импресивно војно наоружање, зашто је паркирати два камиона на празан сеоски пут у 2.46 (али постоји убитачна тачност у хронологији постављања „барикадних камиона”) и, коначно, зашто су косовски Срби кренули да „стану тачку на терор Куртија” јуришајући на околину и забачени православни манастир из 14. века, у коме није била „косовска полиција” (што и не чуди), већ ходочасници Срби (што је ништа мање логично).
„Косовска полиција” је одмах објавила убиство „тројице терориста” и хапшење шесторице. Најзначајније је следеће: у манастиру је тада било ходочасника, неколико десетина људи који нису имали никакве везе са оним што се дешавало. Међутим, „косовска полиција“ је скренула пажњу на то да су нападачи, након сукоба на улазу у село, „упали у манастирску авлију“, одакле су „наставили пуцњаву са полицијом“[3]. Истакнимо ово: зашто би Срби „провалили” у манастир, посебно када је ту било на десетине српских ходочасника, како би их, укључујући и малолетну децу, изложили смртној опасности? Да ли сам манастир треба користити као утврђени пункт за напад на главне снаге „косовске полиције“ које су се из неког разлога злонамерно укопале у близини (не зна се где)?
Вучић даље открива детаље драматичних догађаја: „Приштина је окупила 460 специјалаца, они су распоређени на лице места у року од сат и двадесет минута, што значи да је све већ припремљено“, „десетине Срба су потпуно опкољене у више од сат“, „онда шта се десило брутални напад на њих“. Кфор је, додао је председник Србије, преузео на себе задатак да „затвори излаз Срба са Косова на територију Централне Србије“[4]. Александра Вучића можемо назвати шампионом аутоголова. Зашто Кфор пресеца пут Србима од Косова ка Централној Србији, у коју Срби са Косова, генерално, немају потребу да беже, а пут није кратак? Како Кфор зна да косовске Србе треба одмах спречити (не на више начина, већ пресецањем само једног пута) да побегну у Србију? Зар не би било логичније да Срби са Косова нестану на познатом косовском простору, или, одбацивши оружје, одмах, по узору на исламске милитанте у различитим земљама, испадну цивили и ходочасници – нико своје би издали? Међутим, немогуће је сакрити колону аутомобила са савременим системом праћења – према доступним информацијама, конвој од неколико десетина џипова, укључујући и војна оклопна возила „лазар“ [5], са наоружаним људима, кренуо је из Новог Пазара (тј. Мало је вероватно да су се новопазарски муслимани уздржали од жеље да одмах комуницирају „са шурацима“ на Косову, видевши тако необичан призор) у правцу Косова, осим тога, извиђање дронова није отказано. И у том светлу разумљива је Вучићева забринутост око блокаде пута ка Централној Србији, а Банска се налази на путу од Новог Пазара. После победе, Албанци су радосно снимали Лазаре, џипове и заробљене Србе.
Вучић је оптужио међународну заједницу да је „дала carte blanche Аљбину Куртију” да се обрачуна са Србима, Курти „жели да увуче Србију у сукоб са НАТО-ом” – одмах себи дајући још један аутогол, пошто је према постојећим споразумима које је закључио лично Вучић , према његовој изјави од 24. септембра, „војска и полиција Србије не могу да уђу на територију Космета без дозволе КФОР-а”[6] (снаге КФОР-а на Космету су снаге НАТО-а – А.Ф.). Односно, Вучић се тихо „договорио“ са НАТО-ом да Војска Србије неће улазити на територију Косова без дозволе алијансе, док Резолуција Савета безбедности УН број 1244 директно налаже Србији да врати око 1.000 српских војних и полицијских службеника у регион. што се дешавало годинама након завршетка војне агресије НАТО-а на СРЈ (1999), ништа није урађено.
Одмах је блокиран улаз у село са магистралног пута Косовска Митровица-Лепосавић, као и саобраћај на административним прелазима Јариње и Брњак Приштина. Из Банског су се још неко време чули пуцњи. Даље, „косовска полиција“ је најавила хапшење још једног нападача, који је био обучен у војну униформу и наоружан пушкама (тако, множина), са великом залихама муниције и комуникационе опреме. „Косовска полиција“, која је у село упала буквално до зуба наоружана – оклопним возилима, па чак и булдожерима, извршила је претрес села и наводно у стамбеним зградама и возилима пронашла арсенале оружја: стотине комада оружја разних врста и калибрима, укључујући тешко наоружање – гранате, топове, митраљезе, аутомате калашњиков, униформе и опрему „коју је терористичка група користила за блокирање путева“. Тада су се одмах укључили Кфор и Еулекс који су заташкавали „улазак косовске полиције у помоћне просторије манастира Бањска ради обављања службених послова“[7]. Пунктови Јариње и Брњак радили су само у једном правцу – за излаз са Космета, али за улазак су затворени. Један рањени Србин упућен је на даље лечење у Универзитетски клинички центар у Приштини. Рашко-призренска епархија је обавестила јавност да је ситуација у манастиру Бањска 25. септембра била „мирна“, „наоружани људи који су данас разбили капију напустили манастир“[8]. У манастиру су се у том тренутку налазили игуман са братијом, као и група новосадских Срба, међу којима је било двоје малолетне деце.
У саопштењу, „Косовска полиција је навела да је „приликом извођења полицијских послова у 02.34 у Северној Митровици, јединица за брзо реаговање граничне полиције приметила да су на улазу у село Бањска два тешка камиона без регистарских ознака постављена на мост, блокиран је улаз на мост“, „Напред су кренуле три јединице“, које су по доласку на лице места „наишле на отпор“, тј. „на њих је пуцано из разних врста ватреног оружја, укључујући ручне бомбе и пиштоље“, а „рањени полицајци су уклоњени са лица места и пребачени у регионалну болницу у Јужној Митровици, где је лекар констатовао да је један мртав, а други рањен“. [9]
„Косовски министар унутрашњих послова“ Ђељај Свечља рекао је 25. септембра да је манастир у селу Бањска на северу Косова „извор оружаних напада“ у околини. Још једном да нагласимо: „Манастир је извор напада“, „напад су извеле… обучене професионалне јединице, у којима је било више од 30 људи у униформама, маскама и војним униформама, са оклопним возилима и тешким наоружањем разне врсте“[10].
„Премијер Косова“ Аљбин Курти оценио је да су преговори Косова и Србије уз посредовање ЕУ (последњи састанак одржан 14. септембра 2023. године) постали „толико једнострани да су дошли у ћорсокак“ и окривио првог председника Србије Александра Вучића за ово, а потом, да „не иде двапут”, проширио листу, истичући у интервјуу британском Гардијану да је „нестабилност која је у току учинила регион платформом за геополитичке игре Руске Федерације и Народна Република Кина“[11]. У међувремену, „косовска полиција“ је пријавила хапшење још четворице осумњичених у атару села Рударе, код којих је „пронађена опрема за комуникацију“ и „већа количина оружја, муниције и разне опреме“[12]. У српском, северном делу Косовске Митровице, појачане јединице „косовских специјалаца“, наоружане митраљезима, почињу претрес аутомобила и грађана, а на путевима су постављене патроле.
У Приштини је одржана седница Савета безбедности о ситуацији, након које је Аљбин Курти известио следеће: у Банској је дошло до напада на полицију од 30 наоружаних људи, они представљају „организовану формацију која је дошла да се бори на Косову и Метохији“. „аутомобили су били без регистарских ознака“, „два камиона су постављена на мост да би блокирали саобраћај“. Курти је показао фотографије џипова без регистарских ознака. „Косовска полиција“, рекао је, „нападнута је ручним бомбама и минобацачем“, „добро организована од српских криминалних група“, „осуђујемо овај злочиначки и терористички напад уз подршку Београда“. Како је објаснио, фотографије показују да се „унутар манастира и поред спољног зида налазе оклопна возила без регистарских ознака“[13]. Напомена: оклопна возила. За сада са српске стране није било оповргавања о оклопним возилима. Уопште, Курти је оптужио Србију да спонзорише насиље и тероризам на Косову, тачније, „организоване криминалне групе“, које, како је тврдио, имају „политичку, финансијску и логистичку подршку званичног Београда“[14].
Западни званичници одмах су изразили снажну подршку деловању „косовске полиције”: шеф европске дипломатије Жозеп Борел је указао да „снажно подржавам страшни напад на косовску полицију”, специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак „најоштрије осудио” „страшан напад на полицију”, специјална представница генералног секретара УН Каролин Зијаде „најоштрије осудила” трагични инцидент и позвала да се одговорни приведу правди, рекао је шеф мисије ОЕБС-а. у Приштини Мајкл Девенпорт рекао да је неопходно обновити мир и наставити дијалог у интересу свих заједница, амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер изјавио је да „одговорни морају бити изведени пред лице правде“. Углас су се чуле изјаве албанских функционера из Албаније и „Републике Косово“. Албански премијер Еди Рама рекао је да је “смрт косовског полицајца позив на буђење” и да “међународна заједница мора да врати Косово и Србију у дијалог о нормализацији”. Рама је позвао на „мировну конференцију под надзором и гаранцијама ЕУ и САД“ уз „истовремено усвајање свих хитних мера са КФОР-ом како би се спречила даља ескалација ситуације“.[15]
Сељани су се закључали у своје куће, нико не излази, село је остало опкољено са свих страна „косовском полицијом“. „Косовска полиција“ блокирала је улаз у село Банска са магистралног пута Косовска Митровица-Лепосавић и није дозволила ни колима хитне помоћи да уђу у Банску и помогну особи која је затражила помоћ, а у сва четири стационирани су „косовски специјалци“. Српске заједнице на северу Космета (Лепосавић, Зубин Поток, Северна Митровица и Звечан). У оквиру акције, коју је косовска полиција спроводила током три дана, ухапсила је осам Срба и одузела „већу количину оружја, муниције, као и друге опреме, укључујући возила“.
У међувремену, на српској основној школи „Браћа Аксић” у граду Липљану (Албанци чине огромну већину становништва, а од некада 5.000 Срба у граду остало је буквално само неколико десетина породица) разбијени су прозори. Тренутно школу у Липљану, која ради у оквиру образовног система Министарства просвете Републике Србије, похађа свега око 50 српских ученика. Деца у ову школу не иду понедељком јер је понедељак пијачни дан, када је у граду посебна гужва, па из безбедносних разлога наставу похађају суботом.
У српским срединама на северу проглашена је тродневна жалост. Хиљаде Срба на северу Косова и Метохије палили су свеће, са цвећем на трговима и црквама и са сузама у очима одали почаст сећању на младе људе који су страдали у дејствима „косовске полиције“ у село Бањска. У Лепосавићу је тишину док су људи палили свеће прекидали само јецаји супруга двојице убијених младића из тог града, а хеликоптер Кфора појавио се изнад града током српског митинга.
Административни прелази Јариње и Брњак затворени су четврти дан заредом за саобраћај из централне Србије ка Косову и Метохији, а кроз њих се и даље није могло ни проћи. Ова одлука Приштине створила је велике проблеме људима који су били принуђени да на Космет путују из Рашке и оближњих места на посао, као и школарцима и студентима који су морали да иду у школу и факултет (огранак Приштинског универзитета у северној Косовској Митровици).
Сада, поред чињеница, пређимо на суштинску страну онога што се догодило.
Тако је у ноћи 24. септембра, отприлике три дана након „реинтеграције“ Нагорно-Карабаха у Азербејџан, када се ситуација у њему потпуно разјаснила и отпор сломљен у корену, 30-40 Срба на Косову и Метохији напало је „ Косовска полиција” на једном прилично изолованом, забаченом месту на Космету, удаљеном од магистралног пута Лепосавић-Косовска Митровица, али непосредно на магистралном путу Нови Пазар – Косовска Митровица, испод зидина једне од ризница културно-историјског наслеђа, манастир Бањска.
Шта Александар Вучић ради као одговор? Још једном је објавио мистериозну борбену готовост војске (ниво борбене готовости за кратко време је поуздано премашио другу десетку) и повео ју је у „шетњу” дуж административне границе са Косовом и Метохијом. Војска Србије не може и никада не прелази ‘’границу’’, само што својим делом запањује машту оних који посматрају кретање војних камиона, а понекад и војне опреме.
На лицу места Срби који су „напали косовску полицију“ срели су не само Албанце спремне на све у виду „косовске полиције“, иначе је група од четири десетине људи, како следи из извештаја самих Албанаца, била добро наоружана и стекао вештине у руковању оружјем, очигледно не само које је могло да изазове неупоредиво неприхватљивију штету. А то није могла да уради због чињенице да ју је дочекало око 500-600 Албанаца, укључујући и снајперисте, удобно смештених на околним брдима.
Дакле, око четири десетине Срба послато је на ватру неколико стотина подједнако импресивно наоружаних Албанаца, укључујући и снајперисте.
Шта се заправо десило, „шта је било“, буквално се сви „на српској страни“ чешу по глави.
Напоменимо неколико тачака које расветљавају драму која се догодила.
Према речима Александра Вучића, Приштина је само од фебруара 2023. године „употребила полицију против Срба 62 пута, била су 22 ескалирајућа напада и више од 40 акција усмерених против Срба“.[16] Србија је одговорила са мало мање него ништа.
За март 2024. године, како се шушка у политичком окружењу, у Србији би требало да буду заказани нови избори на којима ће Вучића снажно „подржати” нова-стара „демократска опозиција”, можда чак и као један од лидера из ковчега јавног заборава Бивши председник Борис Тадић биће смењен, па Запад демонстрира утицај Вучићу.
Саветник министра одбране Србије Предраг Рајић објаснио је шта се догодило. Наведимо сасвим у потпуности његову изјаву од 25. септембра, пошто су ове тезе постале фундаменталне у објашњавању дешавања на Косову за медије како у Србији тако и ван ње, укључујући и Русију: „КФОР, који је одговоран за безбедност на Косову, не жели да у потпуности спроводи свој мандат и штити Србе“; „КФОР, који је одговоран, како према Резолуцији 1244 СБ УН, тако и према другим документима, за одржавање мира, не жели да испуни свој мандат у потпуности“; „КФОР се повлачи и дозвољава Куртијевом режиму да ради шта хоће“; „Србија већ више од годину дана упозорава да ће Куртијеве акције, које су започеле инцидентима са регистарским таблицама, а потом и личним картама, прерасти у инциденте са фаталним последицама великих размера, као што се догодило јуче када су повређени Албанци и Срби“; „Било је само питање времена када ће се то догодити, јер део Срба на Космету више не жели да толерише Куртијев терор“; „Оно што се јуче догодило неће бити и није изолован инцидент све док су специјалне снаге РОСУ[17] на северу Косова, док Курти инсистира да заједницама на северу владају Албанци који немају легитимитет док га имамо радикализам, а међународна заједница засад ћути”; „Међународна заједница не ради оно што је обавезна и што би требало да уради да спречи ескалацију на терену. Тешко је идентификовати која је од Рајићевих теза најупечатљивија, али завршни акорд звучи моћно: „за њих српски закони мало значе“ и тврди да „Србима на Косову једино преостаје, колико је то могуће, да не попуштају пред провокацијама.“[18 ].
Да не подлегну 62 провокације из Приштине за само осам месеци (две недељно) – то само по себи сведочи о изузетном степену унутрашње хармоније косовских Срба, који су, највероватније, у томе далеко испред самог Далај Ламе , али их српске власти нуде и даље усавршавају на путу одрицања од створеног света. Протеклих месец дана није прошао дан да неко од Срба није ухапшен – али Београд је стоички ћутао.
Међутим, тезе Рајића, тачније Вучића, или још тачније, истински англосаксонског PR-а, који крије суштину онога што се дешава уз димну завесу, веома су груба манипулација, коју није тешко открити.
Резолуцијом 1244 наложено је повратак око 1.000 српских војних лица и полицајаца у регион – Вучић то није учинио. Резолуцијом се Космет шест пута афирмише као саставни део Републике Србије, што каже и важећи Устав Србије. Резолуцијом се налаже да се пронађе статус за албанску мањину[19].
Шта је Вучић урадио?
У преговарачком процесу Београд-Приштина (након што је тандем Томислав Николић-Александар Вучић први пут дошао на власт 2012. године, а потом је Вучић преузео искључиву власт), албански сепаратисти су добили: границу (укључујући и српски север!), царину (највише важан атрибут државности), признавање диплома, аутомобилске таблице, катастар, матична архива, електрична енергија (огромно језеро Газиводе на северу региона, трафо-станица Валач на самој граници Србије и Косова, Србија, без образложење, обустављено снабдевање електричном енергијом северног дела свог јужног региона, њено снабдевање се врши потпуно независно од Србије има косовског оператера – КОСТТ) и телекомуникациони систем, међународни телефонски број, сопствену војску, и највеће рударско постројење у Србији. север рејона „Трепча“. Управо је Вучић забранио Србији одржавање избора на Косову од 2013. године, изборе тамо одржава само „Република Косово“.
Све су то атрибути државности које сепаратисти нису могли да добију ни од САД, ни од Запада, ни од НАТО-а. Само Београд је могао да „поклони” државност „УЧК-Републики Косово”. Да нагласимо: „Република Косово“ је добила легитимитет и државност од Београда и није могла да их „прибави“ на други легалан начин.
Бриселским (2013), Вашингтонским (2021) споразумима и споразумом Брисел-Охрид (2023) завршена је национална капитулација Александра Вучића, односно предаја Косова.
Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. године, документ носи потписе тадашњег премијера Србије Ивице Дачића и Александра Вучића у статусу првог потпредседника Владе. У клаузули 7 споразума стоји: „Полиција ће бити јединствена и то ће бити косовска полиција. Сва полиција са севера Косова треба да буде интегрисана у оквир косовске полиције; став 8: „Службе других српских безбедносних структура добиће место у одговарајућим косовским структурама“; став 10: „Предвиђено је да се правосудни органи интегришу у оквир косовског правног система“[20]. То значи да је Београд ликвидирао суд, полицију и безбедносне агенције Србије на целом Косову и превео га у уставно-правни поредак „Републике Косово“, односно сам добровољно ликвидира све органе јавне управе Србије.
После Бриселског споразума, све је већ било готово: Приштина је интегрисала север у своју структуру, стекла све атрибуте државности и од тог тренутка заиста може да ради шта хоће „на својој“ територији. Уз једну напомену – то јој је обезбедио нико други до Александар Вучић, и не Запад, ни међународна заједница, ни НАТО ни Кфор. Ако посматрамо споразум кроз призму међународног права, треба констатовати: до овог тренутка приштинска влада није покривала целу територију региона. Сада су сепаратисти добили главни атрибут државе – „јединствену и недељиву територију“. Тиме су бивши милитанти Ослободилачке војске Косова ставили тачку на подељени суверенитет и стекли пуни суверенитет. Понављамо: стациона полиција, специјалци на северу региона, граде војне базе итд. Приштина то може да уради апсолутно легално, то јој припада – право које јој је дао Вучић.
У Бриселском споразуму неколико чланова је било посвећено формирању одређене Заједнице српских заједница (АСО) на Косову. „Скупштина Косова“ је забранила излазак из оквира косовског законодавства, указујући будућем АСО-у на његово место – нема културно-територијалне аутономије (са законодавним функцијама), само локално решавање питања, тј. оквир надлежности стамбено-комуналног управљања. Бриселски споразум је грубо прекршио међународно право, Устав Србије и уништио Резолуцију СБ УН број 1244. Међутим, решила је питања положаја српске мањине у другој држави – то је суштина и смисао Бриселског споразума. АСО до данас није створен, јер је за Приштину „пети точак у колицима“.
Што се тиче Вашингтонског споразума, напомињемо да је чл. 15 дозвољава Косову да се придружи међународним организацијама[21], чл. 2 и 4 Бриселско-Охридског споразума (тачније, први је споразум, а други план имплементације) говори о територијалном интегритету, суверенитету и независности Србије и Косова. У овом споразуму, као да поставља циљ што јасније и јасније, недвосмислено, затварајући све рупе пред онима који желе, да изрази суштину: „Чл. 1. Странке морају међусобно да развијају нормалне, добросуседске односе на основу равноправности. Обе стране морају међусобно да признају своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“; “Уметност. 2. Обе стране ће се руководити циљевима и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно циљевима суверене једнакости свих држава, поштовања њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, права на самоопредељење, заштита људских права и недискриминација…”; “Уметност. 4. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији…”[22]. Споразум о стабилизацији и придруживању, који је закључио Борис Тадић, третира Косово као независну државу[23]. А европске интеграције Србије су овим споразумом тесно повезане са предајом Србије Косову. Односно, сама европска интеграција Србије захтева њено напуштање Косова. Сходно томе, свако изражавање подршке европском путу Србије је захтев за предају Косова. Тако је нико други до Александар Вучић лично испунио све западне захтеве у вези са Косовом. Апсолутно, без изузетка, сви захтеви који сепаратистичкој Приштини обезбеђују атрибуте државности.
Међутим, Вучићу је пред евентуалне мартовске (или било које друге) изборе потребно нешто што може да представи као „победу”. У тако критичном тренутку за Србе, народу је више него довољно Вучићевих бесконачних јадиковаца да је „жртва“, „да се борио“ и „урадио све што је могао“. Резултате његових настојања је више него тешко прикрити чак и потпуно контролисаном пропагандом, а за Србе севера директно, нешто мање за Србе централне Србије, јасно је да је Приштина добила све, па и север регион, тако да њена полиција, специјалне снаге, избори, власти и војне базе покривају север. На правној основи, још једном понављамо. Ситуација је веома слична Нагорно-Карабаху: постоје споразуми са Јерменијом, које је Азербејџан једноставно испунио – и то је у праву, као што је Москва више пута изјавила. Егзодус Јермена из Нагорно-Карабаха не поставља никаква питања – Курти овде има право да изврши потпуну одмазду, и мало је вероватно да ће то одбити.
Осим тога, све Куртијеве оптужбе да је „марионета Запада“ су неосноване – није повезан ни са злочином ни са ратним злочинима Ослободилачке војске Косова (ОВК), „на уцену“ натерати га да се одрекне интереса националних албанских права је немогуће. То је његова огромна предност, вероватно због тога су претходни команданти УЧК смењени са власти (Рамус Харадинај, Хашим Тачи).
Дакле, прво да нагласимо ово: Вучићу треба нешто веома значајно за изборе. Друго, дуги низ година једини Вучићев „адут” ове врсте била је озлоглашена Заједница српских општина, коју је Приштина, чак и у форми сведеној на ниво стамбено-комуналних услуга, одбијала да створи. А Вучићева калкулација је била да нико неће улазити у овлашћења ЗСО-а у Србији, или бар не одмах, довољно је да се пропагандна кампања „заврти“ у пуном потенцијалу да је ЗСО „друга Република Српска“. ” Најважније је да добијете тренутни резултат, а са њим и изборе како бисте формирали потпуно „своју” владу, а онда, како кажу, можда вас „крива извуче”. Куртијев став да се ЗСО неће створити остао је непромењен.
Две ствари су више него алармантне: подударност у тајмингу са Азербејџаном, који је „реинтегрисао” Нагорно-Карабах у своју структуру, и апсурдни напад неких Срба војним оружјем, према непотврђеним извештајима, који су дошли из правца Новог Пазара, што је могло да се деси у било ком другом тренутку, али се десило скоро истовремено са акцијама Бакуа, чим је постало јасно да је И. Алијев победио безусловно и отпора неће бити. Питање је у овом случају: ко и шта је заиста желео да се „интегрише” или „реинтегрише”, а ко је заправо урадио оно што је хтео?
Ко је послао 30-40 Срба на 500-600 Албанаца? Доктор наука, професор Александар Ђикић истиче: „Косовска полиција је опремљена веома савременом техничком опремом из западних земаља, пре свега из Велике Британије, Немачке, Америке и Турске – тако да је ова акција оних Срба, за које заиста нисмо знали ко су били, у првом тренутку деловало је као самоубилачки чин… Сукобу који је однео животе људи претходило је убиство „косовског” полицајца. „Косовска полиција“, а за сада нико не може да каже да је реч о нелегалној формацији, јер је српски политички естаблишмент, пре свега председник Вучић, радио на успостављању „косовске полиције“ као безбедносне структуре која делује на целом Косову и Метохији. Дакле, не можемо рећи да је то противзаконито јер је Србија пристала на ову безбедносну структуру на северу Косова и Метохије. Да ли је председник Вучић знао шта ради или није знао шта ради – договоре из Брисела, Вашингтона, Охрида – чињеница је да је Србија легализовала ове полицијске снаге. То је била самоубилачка акција. Ући са тридесет, како се каже, људи, нека их буде четрдесет, против петсто до шест стотина наоружаних полицијских Албанаца, а када се овоме додају Кфор, Еулекс итд – то баца сенку сумње на употребљивост таквог корак… Овај догађај је бацио озбиљну сенку и изазвао озбиљне немире међу Србима. Посебно их је депримирао говор председника Србије у недељу увече… пре свега тон – видело се да је говорио нервозно, уплашено… уместо да говори као неко ко би дао реч охрабрењу народу, Провео је скоро сат времена уздишући, стењајући, „не знам шта да радим“, „сви ме лажу“, „сада тражимо српску полицију“. Па имали смо српску полицију… неки су и добили налог да напусте ову службу… Оно што се јуче догодило изгледа као спас за Куртија. Као да му је неко намерно дао катализатор да би могао да настави да влада“.[24]
Прави смисао онога што се дешава почиње да се јасније, остаје да се види какве везе са тим има манастир Бањска?
Амерички бивши генерал НАТО-а Весли Кларк рекао је да „Српска православна црква игра мрачну улогу на Косову“ и позвао на „масовне претресе манастира“ јер су „Срби крили оружје по манастирима“[25]. Пре око 1,5 месец у званичном извештају Спољнополитичког одбора британског парламента објављено је саопштење у британском парламенту Алише Кернс: „у околини Рашке обучавају се јединице „зелених људи“, возила хитне помоћи из северне Косовске Митровице служе за превоз оружја, а српски манастири служе за складиштење оружја, намењеног људима који уче на овај или онај начин“[26]. Срби су били у зеленим униформама, један од погинулих Срба био је возач хитне помоћи из Косовске Митровице, Срби који су напали су се сакрили у манастиру. Како каже српски политичар М. Паровић, или „са наше стране неко одлично обавештава Британце, или наше безбедносне службе раде на поткопавању српске државности и да учествују у британском наступу на Косову“[27]. Доктор правних наука, професор Универзитета у Приштини (филијала у Косовској Митровици) Дејан Мировић указује на обраћање Вучића после догађаја, који је „у делиријуму поменуо да је разговарао са Србима на Косову, разговарао о уласку војске , и да ће бити великих жртава.” Јавна тајна – Вучић је још из времена барикада обећао да ће Војска Србије ући на Косово, „дајући наду овим храбрим људима“. Међутим, како истиче Д. Мировић, „од времена Бриселског споразума па закључно са Бриселско-Охридским споразумом, Вучић је ствар водио до окупације севера региона од стране албанских специјалних снага РОСУ“, „одговорности за све што се дешава, и морално и политичко, у потпуности лежи на Александру Вучићу“ [28].
Од 28. септембра 2023. године увече на север Космета је ушао амерички контингент КФОР-а, у чијем наоружању је, између осталог, и експериментално оружје – звучна пушка (последице дејства звучне пушке доводе до појаве такве појаве код особа које се налазе у његовом захваћеном подручју, као што су главобоља, мучнина, дезоријентација, губитак равнотеже, као и могући неповратни губитак слуха, чак и смрт није искључена).
Србија се сада налази у критичној ситуацији, у ситуацији националне катастрофе какву није доживела од најмрачнијих страница своје историје. Али у исто време, ово је катастрофа коју је направио човек, створена прво у правном пољу, а затим зацементирана „на терену“, и то је најтежа ствар. Није поента у „агресији Приштине“, није поента у „повлађивању“ међународне заједнице, ствар је само да је председник Србије Александар Вучић својим рукама припремио правни основ за одвајање јужног региона. из Србије са свим репресивним акцијама које су уследиле против Срба и Српске православне цркве. Управо је СПЦ та која је сада на удару, намеравају да је оптуже за „српски тероризам“, а с обзиром на цео досадашњи ток и смисао деловања званичног Београда, врло је вероватно да ће се претпоставити да ће ставови бити дати и овде горе. Затим све што припада Српској православној цркви – цркве, манастири итд. биће приписана „албанској културној баштини“, „албанској косовској православној цркви“.
