Савет за борбу против корупције сматра да су због бројних пропуста у реформи правосуђа испуњени услови за разрешење председнице Врховног касационог суда као и судија тог суда и чланова првог сазива ВСС
БЕОГРАД – Савет за борбу против корупције сматра да су због бројних пропуста у реформи правосуђа испуњени услови за разрешење председнице Врховног касационог суда Нате Месаровић, као и судија тог суда и чланова првог сазива Високог савета судства, на чијем је она челу.
“Они су кроз поступак реизбора и избора показали нестручност, несавесност и недостојност за обављање судијске функције”, наводи се и закључцима и препорукама Извештаја Савета за борбу против корупције који је данас достављен медијима, а 26. априла прослеђен Влади Србије.
Савет такође сматра да треба преиспитати рад министарке правде Снежане Маловић, као и наводе судије Милимира Лукића који је крајем прошле године поднео оставку на чланство у сталном сазиву В С С. Такође треба утврдити да ли је било незаконитости у раду тог тела и предузети одговарајуће мере према сваком члану сталног сазива Високог савета судства, наводи се у Извештају који је потписао портпредседник Савета професор Мирослав Милићевић.
Даље се наводи да је ВСС дужан “да коначно одлучи о жалбама, односно приговорима неизабраних судија, законито и квалитетно у складу са правилима која су важила за реизбор свих судија, јер све судије морају бити равноправне у примени правила”. Сугерише и преиспитивање рада Уставног суда, јер је, како наводи, тај суд прихватио да о одлучивању по жалбама судија које су поднете као редован правни лек одлучује ВСС као о приговорима, што је правни лек мање снаге и значаја.
Жалба Уставном суду као правни лек регулисана је Уставом и то уставно право не може се ускратити судијама, односно не може им се ускратити право судског преиспитивања одлука донетих од стране Високог савета судства, наводи се у Извештју Савета.
Савет констатује да се од жалбе не може “насилно правити приговор, нити се законом судији може одузети жалба као делотворан правни лек, нити се Уставном суду може одузети изричито предвиђена надлежност да преиспитује одлуке В С С када се ради о статусним правима судија”.
Поред тога Савет сугерише преиспитативање потребног броја судија на основу претходно утврђених критеријума, као и применљивост процесних закона из свих области права – парничне, кривичне, управне и извршне.
У Извештају који је написан на осам страна Савет је детаљно образложио због чега изводи поменуте закључке, поред осталог због и због доминантности извршне власти над судском, пропуста приликом спровођења општих избора судија као и током одлучивања о приговорима неизабраних судија које је још у току.
“Чињеница да реизбор и избор судија од првог сазива Високог савета судства није коначно завршен ни после две године (тек сада се оснивају комисије), уноси немир, несигурност и страх код судија, што је супротно стандардима, уставним начелима, законима и Кодексу судијске етике”, упозорава Савет.
У погледу институција у којима је корупција најприсутнија, судије заузимају треће место иза политичких партија и здравства, наводи се у Извештају, а на основу података Агенције за борбу против корупције у вези са представкама грађана на поступање правосуђа уочено је да је број притужби на рад правосуђа удвостручен.
Танјуг
