Црногорски покрет поднео је Врховном тужилаштву Црне Горе кривичне пријаве против Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве због радова на лименој цркви на Румији, те против Н. Н. лица, потписаних као “Српски народ Боке”, због истицања билборда у Будви и плаката по Боки Которској, којима се позивају грађани на прославу 100 година од ослобођења Боке и уједињења са Србијом.
У Црној Гори, најмлађој чланици НАТО савеза, представници владајуће Демократске партије социјалиста и њихови политички и медијски савезници не престају да се рогуше на све што има придев српско или подсећа на заједничку историјску прошлост са Србијом.
Ових дана су преокупирани истрагом ко је поставио билборде по Будви који славе Подгоричку скупштину и уједињење са Србијом и како Митрополија црногорско-приморска сме да каменим блоковима облаже храм на Румији.
Црногорски министар културе Александар Богдановић позвао је општину Будву да реагује поводом билборда, запретивши да уколико се не уклоне да ће се обратити врховном државном тужиоцу да по службеној дужности преиспита да ли има основа за подношење кривичних пријава.
– Ради се о фалсификовању историјских чињеница у сврху пропагирања међунационалне и међуверске мржње, а индиректно и позивању на немире и сукобе – сматра Богдановић.
Према натписима на билбордима, српски народ Боке најављује свечаност за 7. новембар у Медитеранском спортском центру “поводом обележавања 100-годишњице од ослобођења Будве и уједињења”, односно прославе Подгоричке скупштине.
Представници локалних власти у Будви су демантовали да они стоје иза плаката и кажу да не знају ко је организатор.
Када је пролетос сличан билборд освануо у Будви, комунална полиција уклонила је транспарент са бедема Старог града, којим се славио ослободилачки улазак српске војске у Будву, на Митровдан 1918. године, по завршетку Првог светског рата.
Почетком октобра више црногорских градова је освануло са плакатима на којима је био натпис “Никад више 1918” и на којима се износи тврдња да је уједињење са Србијом заправо “100 година од злочина и срамоте белог терора”. Тада се представници власти нису згражавали, нити позивали јавног тужиоца да реагује.
Али је зато облагање каменим блоковима цркве на Румији министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка у влади Црне Горе доживео као “провокацију Српске цркве”.
– Градња те цркве негативно утиче на верску популацију, како албанску, муслиманску, католичку, тако и на остале вере и нације у Црној Гори, поручио је он – поздрављајући што је влада послала инспекцију на терен.
Мисија мора бити неутрална
Као најмлађа држава чланица НАТО-а Црна Гора са два штабна официра узела је учешће у јединицама Кфора на Косову. Истовремено, црногорски министар одбране Предраг Бошковић је о Косову говорио као сувереној држави што је његовог колегу из Србије испровоцирало да му чак из далеког Пекинга узврати.
– Припадници мисије Кфор морају да буду статусно неутрални и зато изјаве министра одбране Црне Горе о подршци држави Косово нису у складу са мисијом Кфор. Надам се да Црна Гора зна да је официре послала у мисију Кфор, а не у Косовске безбедносне снаге – рекао је Вулин.
Ушли мештани из редова српске војске
Историчар Предраг Марковић је својевремено подсетио да су “те 1918. године само две чете Српске војске ушле у Црну Гору”. Једна је била у Котору, док је друга расута по целој Црној Гори. Вероватно је и неко из те чете стигао до Будве, али у питању су десетине људи, јер се Аустроугарска војска на крају рата повукла из већег дела Србије, Босне и Херцеговине, Војводине, Хрватске…
– Ми замишљамо ослобођење као неку страшно драматичну војну акцију, али то је заправо распад неке државе, власти и војске… Регент Александар и српске војводе су имале смисла за политичку умешност, па су вероватно свечане уласке у црногорске градове организовали тако да у њих прво уђу њихови мештани који су се борили у српској војсци – објаснио је историчар.
Ј. Арсеновић – Вести
